Jedno sramno priznanje: Zamišljala sam, a isto tako i mnogi ljudi koje sam pitala, da je na Vračaru pre nekoliko decenija živela neka divna bakica koja je nesebično delila deci kolače (sa višnjama), mačkama mleko a radoznalim prolaznicima pokoju životnu lekciju, jednostavnu i prosvetljujuću, kako to samo umeju bake čiji je um ostao britak. Onda je umrla a stanovnici ulice koja povezuje Krunsku i Makenzijevu odlučili su da naprave peticiju i zamole gradske vlasti da odaju počast komšinici koja je promenila živote mnogih. Tako nastade Baba Višnjina ulica.

Sve je ovo, naravno, izmišljotina. Ispostavlja se da je vračarska ulica ovaj naziv dobila 1. januara 1900. godine, po ženi koja je rodila začetnika jedne od najmoćnojih vladarskih loza u istoriji Srbije.

Višnja Urošević rođena je u Donjoj Trepči, negde u drugoj polovini XVIII veka. O njenom životu ne znamo mnogo i kako to najčešće biva, tačke možemo povezati tek onda kada se njeno ime vezuje za muškarca. Njen prvi muž zvao se Obren Martinović, sa kojim je Višnja imala troje dece: Stanu, Jakova i Milana. U ovo doba običaj još nalaže da se prezime potomaka izvodi iz očevog imena. Pogađate - Stana, Jakov i Milan su prvi Obrenovići, o kojima ćemo tek naslutiti čitajući udžbenike iz istorije. Njihov otac nije dugo poživeo i Višnja, još mlada, se nakon njegove smrti ponovo udala za čoveka po imenu Teodor Mihajlović. Ovaj brak će takođe iznedriti troje dece, Miloša, Jovana i Jevrema. Braća Teodorović (ili samo Miloš, po nekim navodima) će tokom života biti prilično bliski sa svojom polubraćom, a kasnije čak i preuzeti njihovo prezime. Tako je skovano prepoznatljivo ime - najstariji od trojice braće, Miloš Teodorović Obrenović, postaće vojvoda, zatim vrhovni vožd i knez, vladar Srbije.

 

Foto: 011Info

Višnjin drugi muž je takođe umro mnogo pre vremena tako da se ostatak porodice našao u velikoj neprilici, izjeden siromaštvom. Ova nevolja je, međutim, dovela do toga da Višnja okuplja svoje sinove i sa njima se seli kod Jakova Obrenovića, sina iz prvog braka, zbog čega polubraća bivaju ujedinjena. Milan će za vreme Prvog srpskog ustanka postati vojvoda, Jovan i Jevrem će nositi niz državnih činova dok će do današnjih dana ostati poznati kao gospodari, čija imena nose dve ulice na Dorćolu. Sve njih je vaspitala ista žena koja je, pod nesrećnim okolnostima, svoju roditeljsku ulogu uglavnom igrala sama.

Ne možemo da znamo kakav je bio karakter, držanje, intelekt ili narav Višnje Urošević, no očigledno je da je imala veoma posebnih sposobnosti. Umrla je ne znajući da je rodonačelnica loze koja će vladati skoro čitav vek - tek nekoliko meseci nakon što je umrla, 1817. godine, njen sin Miloš postao je knez Srbije.