Prvi TV program emitovan je na Balkanu 1938. godine na starom Sajmištu, a 20 godina kasnije, sa Novog Sajma, TV Beograd je počeo da emituje program. 

Biti na spisku sajamskih gradova sveta je značajna prvilegija, koja sama po sebi govori o kakvom i kom gradu je reč. Od sajamskog  grada se očekuje značajan organizacion potencijal, mogućnost adekvatnog smeštaja izlagača i posetilaca, ekspeditivna služba realizacije sajamskih manifestacija, priprema poslovnih susreta i još mnogo toga što je neophodno kako bi se uspešno realizovala jedna međunarodna sajamska manifestacija. To upravo poseduje i ima Beograd. I to vek trajanja! Beograd je jedan od retkih, ako ne i unikatan, grad koji je u svojoj "skorijoj" istoriji imao (ima) dva sajmišta. I jedan od tri u svetu koji se nalazi na reci.

Foto: "Vreme", 1937. - Vest o otvaranju prvog Sajma u Beogradu

Staro Sajmište

Ideja o osnivanju savremenog sajmišta vezuje se za dvadesete godine XX veka, kada je u 1923. godine u  Kraljevini Jugoslaviji osnovano Društvo za priređivanje sajma. Za razliku od svojih zapadnih suseda, Zagreba i Ljubljane, Beograd nije imao svoju sajamsku manifestaciju. A tu činjenicu je valjalo promeniti. Prilika i lokacija su se ukazale izgradnjom Mosta kralja Aleksandra.

Izgradnjom mosta počelo je uređivanje močvarne leve strane Save, tako da je stvorena prilika da se 1937. godine uredi Sajmište, koje je u tom trenutku obuhvatalo 20.000 kvadratnih metara otvorene površine i 17.000 kvadratnih metara pod krovom, smeštenih u 26 paviljona. Iza inicijative i realizacije bili su srpski industrijalci, tadašnji poslovni ljudi, trgovaci, privredne komore i Beogradska opština. Projekat je bio "ruku delo" arhitekata Milivoja Tričkovića, Đorđa Lukića i Rajka Tatića. Pored njih, svoj doprinos u projektovanju Sajmišta dao je i arhitekta i prvi upravnik Sajma, Aleksandar Sekulić koji je bio zadužen za centralnu kulu i šest paviljona. 

Foto: "Vreme", 1937. - Prvobitni plan Sajma

Govorilo se da je urbanistički, arhitektonski i građevinski, u svakom pogledu bio primer tih tridesetih godina prošlog veka. Reprezentativan sajamski prostor, pokazao je ambicije mlade evropske kraljevine i dao "vetar u leđa" ekonomskom razvoju zemlje. Sajam je bio "grad u gradu". Paviljoni sa centralnim trgom, i kulom u središtu kao jezgrom, određivali su celi kompleks. Komunikacije su omogućavale punu funkncionalnost i prostora i objekata.

Foto: "Vreme", 1938 - Najava TV programa

Da je Sajmište bila ozbiljna međunarodna ekonomska "priča" pokazuje da su svoje paviljone izgradili Mađarska, Čekosovačka, Italija, Rumunija, Nemačka, Turska, holandska kompanija "Filips" i češka "Škoda", a svoje mesto je našla i Zadužbina Nikole Spasića. Startovalo se sa Jesenjim sajmom kao prvom privrednom manifestacijom, koji je otvoren 11. septembra 1937. godine. Na prvom sajmu svoja dostignuća prezentovala su  883 izlagača, od čega 390 iz inostranstva. Izbrojano je 300.000 posetilaca iz 17 država sa tri kontinenta, što je bilo više od tadašnjeg broja stanovnika prestonice i potvrdilo njegov međunarodni karakter. Usledela je potom Izložba živinarstva, nastavilo sa Prolećnim sajmom i prvim Beogradskim sajmom automobila, koji je ujedno i najstarija sajamska manifestacija ove vrste na našim prostorima. Drugi Jesenji sajam 1938. godine imao je 910 izlagača, a Filips je  postavio televizijsku emisionu stanicu i emitovao program, koji je praćen na prijemnicima u paviljonima. U okviru Jesenjeg sajma održano je i 13 specijalizovanih privrednih manifestacija.

Foto: Vreme, 1938. - Najava za Prvi međunarodni sajam automobila u Beogradu

Sajmište je postalo i centar drugih dešavanja Beograda. Tako je održan Prvi jugoslovenski koncertni festival, Drugi festival jugoslovenskih narodnih igara i melodija, a Sokolski Savez je na Sajmu organizovao predvojničku obuku. Kako će skora istorija pokazati, izgleda, sa razlogom. 

Koncentracioni logor "Logor Sajmište - Semlin Judenlager"

Tragična vremena najavljivao je i izgled paviljona Italije i Nemačke. Bili su okićeni nacističkim simbolima i obeležjima, a pored predstavljanja ekonomskih dostignuća, služili su i kao mesta propagande smrtonosne politike. Okupacijom Staro Sajmiše Gestapo pretvara u "Logor Sajmište", mesto bola, patnje i stratište... "fabriku smrti". Nacisti su formirali "Jevrejski logor Zemun - Semlin Judenlager" oktobra 1941, na teritoriji samoproklamovane NDH. 

Za tri godine postojanja i okupacije blizu 8.000 Jevreja i 32.000 Srba je ugušeno u dušegupkama, streljano u Jajincima ili umrlo u samom logoru. Dušegupka je specijalan autobus - vozilo, konstruisan za ubijanje zatvorenika plinom i saobraćao je Beogradom svake noći. Logor je postojao do jula 1944. godine.

Foto: Pavle Kaplanec - Spomenik na Starom Sajmištu

Posle oslobođenja ostalo je šest paviljona, upravna zgrada i Centralna kula. U njoj se prvo smeštaju neimari Novog Beograda, da bi kasnije paviljoni delom pretvoreni u socijalne stanove, a delom ustupljeni Udruženju likovnih umetnika Srbije.

Prva spomen ploča postavljena je 1974. godine, da bi aprila 1995. godine uspomena na stradale dobila dostojno i trajno svedočanstvo u vidu Spomenika žrtvama logora Sajmište. I pored brojnih inicijativa da se Spomen obala uredi i pretvori u muzej, do danas je ovaj deo ostao neuređene i prepušten zubu vremena. 

Priču o Sajmu pročitajte u nastavku u utorak u našem Magazinu.