Nekada obična livada po kojoj je marširala turska vojska, Mali Kalemegdan danas je postao mesto kuda šetaju zaljubljeni parovi, park pun zelenila koje odmara dušu i dom sportskih terena na kojima se jača telo.

A imao je Mali Kališ mnoga lica. Menjala su se zajedno sa onima koji su vladali gradom, verno oslikavajući raspoloženje stanovništva i borbe sa kojima su se suočavali.

Mali Kalemegdan u slobodnom Beogradu

Te, ne tako davne kako se možda čini, 1870. godine u Beogradu više nije bilo Turaka. Oslobođena od okupatora, prestonica je želela da obuče novo ruho koje će je približiti Evropi i udaljiti od Osmanlija.

Pod okriljem Opštine beogradske, počela je transformacija Velikog Kalemegdana. Zasađena su nova stabla i obavljeni radovi kako bi se podigao jedan od najlepših parkova toga vremena. Mali Kalemegdan, s druge strane, ostavljen je samo kao utrina na kojoj je uredno pokošena trava.

Ovako "sređen" Mali Kalemegdan postao je odlično igralište za školarce. Tu su se okupljali tokom dana i igrali se "mete beganja", "trule kobile" i rata Srba protiv Turaka.

Ubrzo, poljanče je počelo da služi i kao poligon na kome su momci iz različitih krajeva grada pokazivali koliko su "čvrsti i opasni". Kamenice su letele i razbijale glave nakon što bi se spustile na glavu kakvog nesrećnog omladinca koji je, stiskajući zube, pokušavao da ćutke istrpi bol. Najčeše tuče bile su između Palilulaca i Dorćolaca, a u stopu su ih pratili Vračaraci i Savamalaci. Naravno, ni ostali krajevi grada nisu preterano zaostajali, želeći da pokažu kako su, baš oni, najjači.

 Foto: Nikolina Radovanović - Info tabla Muzeja grada Beograda na kojoj je prikazan izgled Malog Kalemegdana između dva rata

Ovuda je proticala i veštačka Kalemegdanska reka. Izvirući iz gradskog vodovoda, krivudala je do kanalizacije. Akvasistemu je doprinosilo i Kalemegdansko veštačko jezero koje beše toliko veliko da se dešavalo da mesecima u njemu nema ni jedne kapi vode.

Uz obod, Mali Kalemegdan je imao i prilično gustu šumu koja je primarno služila za razmnožavanje komaraca, od kojih se leti nije moglo živeti. Pod okriljem mraka, ovde su se okupljali i ljubavnici, a ono što se dešavalo na Malom Kalemegdanu, često nije tamo i ostajalo već se pretvaralo u abrove i tračeve koji su zabavljali čaršiju.

Nakon što je park sređen, šuma je raskrčena, žandarmi su razjurili ljubavnike, a jedino što je ostalo bili su komarci. Zapravo, ako vas, dok šetate Malim Kalemegdanom ugrize neki komarac, najverovatnije se radi o 1.000.000 kolenu potomaka krvopija koje su još Turke napadale. Primenjena istorija, moglo bi se reći.

Foto: Digitalna Narodna biblioteka Srbije

Proširenje Kalemegdanskog parka 

U vreme dok je Mali Kalemegdan još bio poljanče, koristilil su ga za cirkuske predstave i postavljanje ringišpila. Tada bi Beograđani nahrupili u buljucima, a koliko god da su se radovali zabavi i akrobatskim tačkama, spomenuti komarci su im se radovali još i više.

Ovaj brisani prostor poslužio je, početkom XX veka, i kao lokacija za postavljanje platna i puštanje prvih igranih filmova u Beogradu koje su donosili putujući bioskopi. Za par kovanica svak je mogao ući u magični svet pokretnih slika. Ljudi su bili toliko oduševljeni da se neretko dešavalo da se, iz dana u dan, vraćaju i gledaju isti film, sve dok je "bioskop na točkovima" tu.

Prvom pravom sređivanju Malog Kalemegdana, na prostoru od paviljona "Cvijeta Zuzorić", koji je podignut 1928, do Zoološkog vrta, pristupilo se posle Prvog svetskog rata, na talasu nove slobode. Tada je prostor Zoo vrta korišćen kao opštinski rasadnik, da bi 1929. tu bilo napravljeno veliko igralište za decu. Sam Zoološki vrt izgrađen je tek 1936.

Međutim, novi rat i bombe nisu dopustili da se u lepotama parka uživa.

Foto: Milena Arsenić - Tereni KK "Crvena zvezda"

Tek pedesetih godina 20. veka Mali Kalemegdan počinje da dobija današnji izgled, a u njemu bivaju, sukcesivno, postavljeni spomenici velikanima koji i danas sa ponosom stoje.

U ovom periodu Mali Kalemegdan postaje sinonim za košarku. Naime, pripadnici košarkaškog kluba "Crvena Zvezda", nakon osnivanja, prihvatili su se alata, zavrnuli rukave i počeli da sređuju teren. Postavljeni su koševi, nabavljena oprema i započelo se sa pisanjem košarkaške istorije Malog Kalemegdana.