Udaljen samo par kilometara od centra grada, Topčiderski park je skoro vek i po jedno od omiljenih izletišta Beograđana. Zamišljen kao deo dvorskog kompleksa kneza Miloša, park je prvi uređeni park u Beogradu. Uređen je po principima engleskih vrtova tog vremena, a po planu koji je izradio Atanasije Nikolić.

Pored izbora biljaka, rastinja i drveća, posebna pažnja posvećena je i izboru skulptura koje su oplemenjivale ovaj zeleni kutak.

Ali, krenimo redom… 

Foto: Wikipedia / A.Milenković

Žetelica – jedinstveno vajarsko delo od cinka

Krenete li u šetnju parkom od Miloševog konaka ka čuvenom jezercu, prva skulptura na koju ćete naići je skulptura „Žetelica“. Ovo je i prva skulptura koja je našla svoje mesto u Topčiderskom parku. Autor ovog umetničkog dela bio je austrijski vajar Fidelis Kimel, a izlivena je u Beču 1852. godine. Predstavlja figuru žene u pirirodnoj veličini, sa snopom žita u rukama. Kako istoričari umetnosti navode, izrađena je u stilu akademskog realizma.

Njena neobičnost ogleda se u tome što je jedna od retkih skulptura u Beogradu izlivenih u cinku. Da bi se ovom nešto jeftinijem i pristupačnijem materijalu dao bogatiji izgled, čitava figura je posle izlivanja presvučena tankim slojem bakra, koji je vremenom poprimio prepoznatljivu patinu. Ovaj spomenik na Topčideru je 1965. godine proglašen za spomenik kulture.

Figura je godinama bila u relativno dobrom stanju, ali je zbog nestabilnosti postamenta krajem 2008. godine pala. Zbog krtosti cinka, prilikom pada razbila se u niz malih komada, koji su zahvaljujući blagovremenoj restauraciji konzervaciji ponovo spojeni. Godinu dana kasnije, 2009. godine, ovo jedinstveno vajarsko delo vraćeno je u Topčiderski park, gde i dalje stoji. 

Foto: Milena Arsenić

Obelisk u Topčiderskom parku

Nastavite li šetnju Topčiderskim parkom, put će vas navesti nazad do glavne aleje parka. Tu se nalazi obelisk, spomenik retko viđen na našim prostorima. Podignut je 1859. godine u čast povratka kneza Miloša u Srbiji.

Zahvaljujući natpisu na spomeniku, saznajemo da je autor dela kamenorezac Franc Loran. Sam obelisk je osmišljen kao zarubljena piramida, ukrašena skromno, ali znalačko vencima i štitovima sa oznakama Srbije i dinastije Obrenović pri vrhu stuba.

Kao i skulptura „Žetelica“, i ovaj spomenik se ubraja u red prvih javnih spomenika u Srbiji.

 Foto: Milena Arsenić

Spomenik Arčibaldu Rajsu

Iako poreklom Švajcarac, doktor Rodolf Arčibald Rajs, ostavio je dubok trag u srpskoj i beogradskoj istoriji. Došavši 1914. godine na poziv srpske vlade u Srbiju kako bi ispitao i zabeležio zločine austrougarske, bugarske i nemačke vojske nad civilnim stanovništvom, nije ni slutio da će ovo biti prekretnica u njegovom životu i karijeri. Zatečen viđenim, kao dobrovoljac ostao je uz srpsku vojsku i u najtežim trenucima. Bio je jedan od onih koji su prešli Albaniju, Solunski front i kao oslobodioci 1. decembra 1918. godine ušli u Beograd.

Narednih deset godina, do svoje smrti 1929. godine, provešće skromno u novoj domovini u vili „Dobro polje“ na Topčideru. Pored značajnih dela iz oblasti kriminologije, Rajs je za života objavio svoje ratni dnevnik, te pisma sa srpsko-makedonskog fronta kao svedočanstvo na dane kada se Srbija borila za slobodu. Posthumno je objavljeno njegovo zaveštanje srpskom narodu „Čujte Srbi!“

U znak zahvalnosti ovom velikom čoveku, saborcu, i može se reći, rodoljubu, Udruženje rezervnih oficira i ratnika podiže mu 1931. godine spomenik u Topčiderskom parku.

Skulptura predstavlja bistu Arčibalda Rajsa, okuruženu knjigama i sa prepoznatljivom lulom u levoj ruci. Delo je vajara Marka Brežanina, a izlivena je u livnici „Vl-K-Đorđevića“

Povodom 80 godina od smrti Arčibalda Rajsa, stručnjaci Zavoda za zaptitu spomenika grada Beograda sanirali su i zaštitili skulpturu, kako bi bila sačuvana za buduće naraštaje.