Ako ste rođeni u Beogradu, ili zapravo bilo gde u Srbiji, imate jedinstvenu priliku da budete zabeleženi u istoriji kao prvi Beograđanin počasni građanin srpske prestonice, budući da to još nikome nije pošlo za rukom. Ukoliko ste još i ženskog pola, u šaci ćete držati još i titulu prve žene koja je dobila ovu počast. Ipak, znajte da ova titula ima isključivo simboličnu vrednost, tako da ne donosi bilo kakve privilegije niti posebna prava.

Do danas za počasnog građanina Beograda proglašena je 31 osoba za koju su nadležni smatrali da je svojim likom i delom doprinela razvoju i ugledu Beograda, ostvarivanju i razvoju demokratije u Srbiji ili u svetu, očuvanju mira i napretku čovečanstva.

Ipak, među nosiocima ove titule ima i onih koji su bivali proglašeni za diktatore, zbacivani s vlasti ili imali ne baš tako laskavu reputaciju.

Foto: Wikipedia - Svojetski general Vladimir Ždanov i Peko Dapčević u oslobođenom Beogradu 1944. 

Partizan prvi počasni građanin Beograda, drug Stari na drugom mestu 

Iako je titula "počasni građanin Beograda" zvanično uvedena 1954. godine, prvi put je dodeljena 20. oktobra 1945. godine Peku Dapčeviću, komandantu Prve partizanske armije. Originalna povelja za Dapčevića ispisana je rukom na jarećoj koži, a potpisao ju je Aleksandar Belić, ondašnji prvi čovek Srpske kraljevske akademije. Povelja se nalazi u vlasništvu porodice Dapčević.

Inače, Peko Dapčević, uprkos dobijenoj tituli i ordenu narodnog heroja, svoju ulicu u srpskoj prestonici dobio je tek 19. oktobra 2014.

Iako ste verovatno mislili da je ova počast pripala Josipu Brozu, prvom čoveku Jugoslavije i njenom doživotnom predsedniku, Tito je ipak bio tek drugi. Počasni građanin Beograda postao je na dan mladosti 25. maja 1947. godine, a istog dana, ali tek posle Broza, to je postao i Fjodor Tolbuhin, sovjetski maršal koji je odigrao veliku i značajnu ulogu u oslobođenju Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

Foto: Wikipedia / Stevan Kragujević (po odobrenju kćerke Tanje Kragujević) - Dva počasna građanina Beograda na jednom mestu - Nikolaj Čaušesku sa Titom prilikom posete Beogradu

Nije titula za svakoga, a i ne donosi povlastice 

Počasnim građaninom Beograda, sve do 2015. godine mogao je postati samo neko ko je visoki inostrani političar, državnik ili vojskovođa. Tako sportisti, umetnici i ostali "obični" ljudi, sve dok nismo dobrano zagazili u 21. vek, nisu mogli ni da sanjaju o tome da uđu u elitni klub počasnih građana Beograda.

S druge strane, 1976. počasni Beograđanin postao je Nikolae Čaušesku jer, prema rečima Živorada Kovačevića, tada gradonačelnika koji je bivšem predsedniku Rumunije uručio povelju, "građani Beograda cene u vama borca za održavanje mira u svetu".

Da li je potrebno podsetiti da je Čaušesku 1989. streljan nakon krvavih događaja u Temišvaru i Bukureštu, kada su vojska i tenkovi išli na goloruk narod.

S druge strane, najbrojniji počasni Beograđani, po nacionalnosti, su Kinezi – čak njih trojica, a do 1985. godine jedini dobitnik iz zapadnog bloka bio je francuski državnik Fransoa Miteran.

Foto: www.kremlin.ru - Ruski režiser Nikita Mihalkov jedan je od počasnih građana Beograda

Nova pravila

Titula počasnog građana Beograda bila je dodeljivana do 1985. godine kada je nastala pauza zbog previranja u tadašnjoj SFRJ, sve do 2006. Tada je Skupština grada Beograda ponovo uvela titulu i odlučila da raskrsti sa starom tradicijom. Doneta je odluka da:

Počasni građanin Beograda može biti građanin Srbije, kao i strani državljanin, državnik i funkcioner međunarodne organizacije i udruženja, NVO i drugih oblika delovanja civilnog sektora, državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave, istaknuta javna ličnost ili drugi pojedinac, koji je svojim radom doprineo razvoju i ugledu Beograda, ostvarivanju i razvoju demokratije u Srbiji ili očuvanju svetskog mira i napretku čovečanstva.

O dodeli titule odluku donosi Skupština grada, na predlog Gradskog veća ili najmanje 20 odbornika, a dobitniku se uručuje povelja sa grbom grada Beograda i to na svečanoj sednici Skupštine grada, u vreme obeležavanja i proslavljanja Dana Beograda, a stranom državljaninu se može uručiti i u toku godine, prilikom njegovog boravka u Beogradu.

Zahvaljujući ovakvoj odluci, 2015. godine dogodio se presedan. Po prvi put titula je dodeljena svim predloženim kandidatima, Peteru Handkeu, austrijskom piscu, Nikiti Mihalkovu, ruskom režiseru i Torvaldu Stoltenbergu, norveškom političaru. Ujedno, ovo je bio prvi put da je počasni građanin Beograda postao neko ko nije iz sfere politike ili vojske.

Svi počasni građani Beograda

  1. Peko Dapčević, general-pukovnik JNA i narodni heroj – 20. oktobra 1945. godine
  2. Josip Broz Tito, predsednik SFRJ i SKJ – 25. maja 1947. godine
  3. Fjodor Tolbuhin, sovjetski maršal, Heroj Sovjetskog Saveza, Heroj NR Bugarske i narodni heroj Jugoslavije – 25. maja 1947. godine
  4. Vladimir Ždanov, general-pukovnik sovjetske Crvene armije, Heroj Sovjetskog Saveza i narodni heroj Jugoslavije, 1945.
  5. Hajle Selasije, car Etiopije – 22. jula 1954. godine - prvi strani šef države koji je 1954. godine postao počasni građanin glavnog grada
  6. Džavaharlal Nehru, premijer Indije – 1955. godine
  7. Gamal Abdel Naser, predsednik Egipta – 1956. godine
  8. Norodom Sihanuk, kralj Kambodže – 1959. godine
  9. Leonid Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a – 1962. godine
  10. Ahmed Ben Bela, predsednik NDR Alžira – 1964. godine
  11. Habib Burgiba, predsednik Tunisa – 1965. godine
  12. Lal Bahadur Šastri, drugi premijer Indije – 1965. godine
  13. Edvard Kardelj, društveno-politički radnik SFRJ i narodni heroj – 1970. godine
  14. Kenet Kaunda, predsednik Zambije – 1970. godine
  15. Edvard Gjerek, predsednik Ujedinjene radničke partije Poljske – 1973. godine
  16. Nikolaje Čaušesku, predsednik NR Rumunije i generalni sekretar CK KP Rumunije – 1976. godine
  17. Hua Guofeng, premijer NR Kine i generalni sekretar CK KP Kine – avgusta 1978. godine
  18. Džabir el Ahmed el Sabah, kuvajtski emir – 1981. godine
  19. Fransoa Miteran, predsednik Francuske – 1983. godine
  20. Kim Il Sung, predsednik DNR Koreje – 1984. godine
  21. Li Sjennjen, predsednik NR Kine – 1984. godine
  22. Migel de la Madrid, predsednik Meksika – 1985. godine
  23. Džulijus Njerere, predsednik Tanzanije – 15. marta 1985. godine
  24. Nelson Mandela, predsednik Južnoafričke Republike – 15. maja 2007. godine
  25. Migel Anhel Moratinos, ministar spoljnih poslova Španije – 6. oktobra 2009. godine
  26. Tadaši Nagai, ambasador Japana u Srbiji – 7. juna 2010. godine
  27. Li Kećang, premijer Kine – 2014.
  28. Peter Handke, austrijski pisac i humanista – 2015.
  29. Nikita Mihalkov, ruski filmski stvaralac – 2015.
  30. Torvald Stoltenberg, norveški političar – 2015.
  31. Arne Sanes Bjernstad, ambasador Norveške u Srbiji – 6. decembar 2016.