Budući da se nalazi na raskrsnici puteva, mestu gde se dodiruju istok i zapad, a istorija živi, Beograd je oduvek privlačio ljude iz celog sveta. Kako je rastao grad, povećavao se i broj gostiju. Već u 19. veku gostionice i privani smeštaji više nisu bili dovoljni. Apetiti su rasli i došlo je vreme da se grade prvi hoteli u Beogradu.

Tako, u samo par godina, Beograd dobi 24 hotela koji se načičkaše većinom po centru varoši kako bi bili "uz put" putnicima i pružili im smeštaj na elitnoj lokaciji.

Pored smeštaja gostiju, hoteli u Beogradu imali su veliku ulogu i u kulturnom, socijalnom, poslovnom i političkom životu. Oni su svedočili osnivanju mnogih političkih stranaka i društava, bili mesto na kojima su organizovani različiti skupovi, koncerti, predstave, čak i prve opere u Beogradu.

Foto: Pinterest - Hotel Staro zdanje oko 1898. godine

Knez Mihajlo "povukao nogu"

Prvi hotel u Beogradu nikao je zaslugom kneza Mihaila Obrenovića 1841. godine. Bio je smešten tačno na uglu sadašnjih ulica Kralja Petra i Gračaničke. Izgrađen je za samo dve godine i nazvan Kod jelena, prema bronzanoj bisti jelena koja je bila okačena iznad ulaza, mada su ga zvali i Grand hotel. U prizemlju se nalazila kafana, a na spratu gostinske sobe.

Lokacija je bila strateški odabrana, budući da se na ovom mestu ranije nalazio poznati Cincar han, jedan od najstarijih hanova u Beogradu, u kome su putnici odsedali.

Iako se o tome može samo nagađati, za pretpostaviti je kako je knez ovo mesto odabrao i zato što je Cincar han bio mesto gde su se trgovci sretali i završavali poslove, razmenjivao se strani novac, vesti prve stizale i raspredale se rasprave o domaćoj i stranoj politici.

Inače, ovaj hotel kasnije je preimenovan i poneo je ime Staro zdanje, a državi ga je prodala kraljica Natalija, nakon ubistva kralja Aleksandra. Država je kasnije ustupila zgradu Direkciji državnih železnica. Inače, hotel je srušen 1938. godine.

Foto: FB Crno-beli Beograd - Hotel Opera dvadesetih godina 20. veka

Hotel kod Jelena bio je mesto bogatog kulturnog dešavanja. U njemu je nastupala jedna pozorišta grupa iz Pančeva, a 10. novembra 1844. beogradska publika u ovde je prvi put slušala operu. Naime, tada je Muzikalno društvo blaorodnog Fon Helenbaha, na Velikom muzikalnom koncertu, odsviralo par operskih odlomaka. Takođe, gospođica Đelcikovska iz Krakova je 16. marta 1848. u prvom beogradskom hotelu "pevala najlepša parčeta iz opera Dinicetija i Belinija".

Inače, 1909. godine u velikoj sali sa pozornicom i galerijom hotela Bulevar otvorena je prva opera u Beogradu. Tada je ovaj hotel promenio ime u Opera.

Foto: Pinterest - Hotel Srpska kruna

Hoteli duž Terazija

Beograd se na prelazu vekova znatno širio. U periodu 1857. - 1868. centar prestonice se premeštao ka Terazijama i, logično, ovom trasom su krenuli da niču hoteli Kasina, Balkan i Pariz. S druge strane, nije se smelo dopustiti da deo oko Kalemegdana pati, te su tu otvoreni hoteli Srpski kralj, Srpska kruna i Nacional.

Kruna je bio drugi hotel u Beogradu. Sazidan je 1846. kao dvor kneza Aleksandra Karađorđevića, a u hotel je pretvoren 1856. Nalazio se na uglu Uzun Mirkove i današnjeg Studentskog trga.

Hotel Srpska kruna, sagrađen desetak godina kasnije, u stilu romantizma. Nazvan je tako u inat Turcima koji su zbog imena uložili protest srpskim vlastima, ali na to, nekim čudom, srpska vlada nije odgovorila. Hotel se nalazio na početku Knez Mihailove ulice, prekoputa Kalemegdana, na mestu gde se danas nalazi Biblioteka grada Beograda.

Foto: Beobild - Hoteli Pariz i Kasina i palata Albanija u izgradnji

Hotel Kasina na Terazijama otvoren je 1858. i bio je mesto na kome su održavani sastanci esnafa i gde je zasedala Srpska narodna skupština. Inače, u velikoj sali hotela Kasina 1918. proklamovano je ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca.

Hotel Bulevar završen je 1860. na uglu današnje Makedonske i Braće Jugovića. Na ovom mestu danas je zgrada bivšeg bioskopa Balkan. Bulevar je posedovao pozamašnu pozorišnu binu i veliku salu u kojoj su održavani koncerti.

Sedam godina kasnije podignut je Hotel Grčka kraljica u Knez Mihailovoj ulici, a 1873. i hotel London na uglu današnjih ulica Kralja Milana i Kneza Miloša. Stalni gosti Hotela bili su narodni poslanici koji su tu odsedali za vreme zasedanja Skupštine. Od tog vremena čitav kraj je prozvan po imenu hotela - "kod Londona".

Foto: Beobild - Hotel Petrograd kod Železničke stanice

Ovo doba ostalo je zapisano i u zapisima čuvenog Branislava Nušića o kafanama: "Pored Londona je kafana Paun. A odatle pa do Terazija ih nije bilo, osim jedne niske i vrlo interesantne kafanice Kod dva tigra"

Na vrhu Savskog stepeništa, Velikih stepenica u to vreme, sazidan je hotel Nacional a na Savskom pristaništu hotel Kragujevac. Od 1884. do 1890. sazidani su hoteli Petrograd, Solun i Orijent u blizini Železničke stanice.

Hotel Balkan sagrađen je na Terazijama 1860. Jedan od prvih vlasnika bio je Golub Janić, a njegova udovica Bosiljka poklonila je pred smrt celu zgradu Srpskoj kraljevskoj akademiji uz uslov da od zarade Hotela bude osnovan Fond za školovanje dece. Stari hotel Balkan srušen je 1935. a na istom mestu sagrađen je novi, pod istim nazivom.

Hotel Pariz na Terazijama sagrađen je između 1866. i 1869. uz današnji hotel Kasinu gde je sada ulaz u Bezistan. Pariz je imao 35 soba s parnim grejanjem, restoran, kafanu, bioskopsku salu, salone i baštu. Srušen je 1948.

Foto: Pinterest - Hotel London (sa leve strane)

Prvi beogradski hoteli i drveni advokati

Možda niste znali, ali prvim hotelima u Beogradu pripada zasluga i za uzrečicu "drveni advokat".

Naime, starih hroničari navode da su kod hotela Balkan i London nekada sedeli siromašni đaci u nadi da će zaraditi koji dinar. Oni su tu dočekivali seljake koji su dolazili u Beograd kako bi na sudu tražili pravdu za svoje slučajeve. Međutim, bili su nepismeni i uvek su tražili nekoga da im napiše tužbu koju će predati sudu.

E ta situacija je išla na ruku sirotim studentima. Za malo para oni bi, oslonjeni o drvenu kafansku ogradu, sluđali seljake u nevolji i pisali im tužbe na brzinu. Tako su dobili naziv "drveni advokati".