Ukoliko ste stanar jedne prosečne višespratnice u Beogradu – i u njoj ste proveli više decenija života – onda je sva prilika da svoje dugogodišnje komšije već odavno doživljavate kao deo svojevrsne, proširene porodice.

Kako to uglavnom biva, u svakoj od tih „familija“ posebno mesto pripada njenim vremešnim članovima. Poštovanje ili podrška koju ukažete starijoj gospodi i gospođama, sigurno će vam se vratiti ljubaznim osmehom ili pozivom na razgovor uz kafu.

Jedna od prestoničkih zgrada, međutim, može se pohvaliti veteranom pomalo neobične sorte. Njegovo prebivalište se nalazi u Višnjićevoj 3 na Dorćolu, a iako je već odavno prevalio osmu deceniju, ovaj predusretljivi komšija će vam rado pomoći da stignete do drugog ili trećeg sprata. Pritom će vam poneti i prtljag, ili vas vratiti do prizemlja kada poželite da izađete na vazduh.

Ipak, nemojte očekivati da vam uzvrati osmehom ili vas pozdravi srdačnim dobar dan. Iako vam je uvek na usluzi, ovaj vremešni „gospodin“, naime, nije mnogo pričljiv. Stanari zgrade u Višnjićevoj ga, uprkos tome, uveliko prihvataju kao deo inventara – što i nije toliko neobično budući da je u pitanju najstariji lift u Beogradu.

Da uživa poseban status među stanarima, svedoče i komšije koje sa njim dele godine, pa i decenije zajedničkog života. Zbog svojih poznih godina je, doduše, morao preživeti nekoliko remonta, te ni njegov izgled danas nije onakav kakav je bio.

A te davne 1935. godine, kada je i zvanično provozao prve stanare, lift je imao široku kabinu i raskošna vrata od kovanog gvožđa. Kroz njih su tada prolazile jevrejske porodice trgovaca koje su među prvima naselile zgradu. Dugogodišnji stanari, pak, i dan-danas žale za njegovim prvobitnim izgledom, koji je morao biti izmenjen iz bezbednosnih razloga.

Foto: Pavle Kaplanec

A osim najstarijeg prestoničkog lifta, zgrada na ovoj adresi bila je među retkim koja je u prvoj polovini prošlog veka imala svog liftboja. Njegov zadatak je bio da dočeka i ispraća posetioce, odnosno otvori im vrata na ulazu i izlazu iz lifta. Liftboje su u to vreme imali samo hoteli i nekolicina luksuznih zgrada u centru, a pretpostavlja se da je ovo zanimanje iščezlo s početkom Drugog svetskog rata.

Pa ipak, lift u Višnjićevoj 3 i dalje podseća stanare na neka lepša vremena. Prema njihovom svedočenju, od '70-tih godina prošlog veka on se više puta kvario, zbog čega su nadležni za održavanje liftova odlučili da bi najbezbednije bilo postaviti manju kabinu i zameniti stara, gvozdena vrata. Sada je njegov kapacitet svega 250 kilograma, što znači da u kabinu mogu stati najviše 3 osobe.

Nažalost, i pored dobre volje stanara da se zadrži prvobitan izgled lifta, nadležni ipak nisu imali sluha za njihove molbe. Time je nestao i stari šarm i duh koji je nekada krasio ovu zgradu, a nevolja je u tome što se lift i dalje često kvari. Zbog toga ga pojedini stanari u potpunosti izbegavaju, te se radije do svojih stanova penju vijugavim stepeništem.

A sličnu sudbinu deli još oko 335 prestoničkih liftova starijih od 50 leta. Naime, prosečna starost liftova u Beogradu je između 30 i 40 godina, dok su među najstarijima oni u zgradama na Obilićevom vencu, Terazijama i u zgradi Jevrejske opštine. Uprkos sudbini koja ga je snašla pod „stare dane“, lift u Višnjićevoj 3, po svemu sudeći, i dalje ostaje rekorder po pitanju dužine životnog veka.