Preko puta Bajlonijeve pijace, na kraju Skadarlije smestila se po mnogo čemu neobična česma. Neobična po veličini i po arhitekturi. "Sebilj česma", od 1989. godine krasi plato na dnu boemske Skadarske ulice, a poklon je Sarajeva Beogradu.

Ko se jednom napije vode sa Baščaršije…

U srcu Baščaršije, uz mirise ćevabdžinica, aščinica i kafe iz brojnih čajdžinica uz stotine golubova na platou, i na kraju Skadarlija, koja sa sobom nosi sve ovo, ali na sasvim drugi način od boemštine preko tamburaških nota, do zanosnih restoranskih mirisa, smestile su se dve česme sa istim imenom: Sarajevski i Beogradski sebilj. Ovaj u gradu podno Trebevića podigao je 1754. godine vezir Mehmed-paša Kukavica. U požaru 1852. godine je uništen, da bi 1913. godine bio obnovljen.

Ovaj beogradski, "Sebilj česma" poklon je Sarajeva Beogradu 1989. godine, kao znak podsećanja na kulutrne i istorijske veze ova dva grada. Iste takve poklone dobili su i Zagreb, Pariz, Rim i Novi Pazar.

Projektant sarajevskog, pa tako i ovog beogradskog sebilja je Aleksandar Vitek. Zaniljivo je istaći da je arhitekta Vitek 1882. godine bio 9. najbolji šahista sveta, po današnjim merilima zvali bi ga "velemajstorom".

Foto: Wikipedia / Fortepan (ID 76314) - Baščaršijski sebilj početkom veka

Ljudovanje

Naziv ove česme potiče iz arapskog jezikai znači "objekat na putu na kome ima vode". Ove česme pojavile su se na našim prostorima za vreme vladavine Osmanlija. Tradicija građenja se brzo širila, pa tako Evlija Čelebija, turski putopisac, beleži da je 1660. godine u Sarajevu bilo 300 sebilja. Zableženo je i da su u velikom požaru 1697. godine nestali svi sarajevski sebilji.

Može se reći da je sebilj stara dobrotvorna institucija gde je sebiljdžija besplatno napajao žedne prolaznike. Pored funkcije da napoji žedne, sebilj u sebi sadrži i jednu društvenu notu, koja se ogleda u zbližavanju ljudi kroz susret i razgovor. Tu su se ljudi okupljali i da se okrepe ali i da se ispričaju, da "ljuduju".

Otkud baš Skadarlija? 

"Ako je Pariz prestonica sveta, Monmartr je prestonica Pariza; ako je Beograd raskrsnica svetskih puteva, Skadarlija je njegova duša" - Kosta Dimitrijević.

Onaj društveni i kulturni karakter sebilja preneo se i u Beogradu. Skadarlija je nezaobilazno mesto koje svaki turista i posetilac Beograda poseti. Po danu, a pogotovu u noćnim satima. Kasnije se ovi dnevni i noćni sati provedeni u ovoj boemskoj ulici prepričavaju rodbini i prijateljima. Pa onda i oni dođu da se uvere, i opet ide priča o utiscima širom regiona i sveta. Turistički radnici kažu da tokom leta svakog dana ovom ulicom prođe 20.000 ljudi, i mnogi od njih osveže se na Sebilju.

Tu je i onaj ljudski karakter česme, koja je postala i mesto na kome se okupljaju nevoljnici koji se hrane u kuhinji Crvenog krsta koja je smeštena u Francuskoj ulici, nedaleko.

I na kraju, tu je veza sa našom tradicijom i sećanje na duboke istorijske i kulturne veze Beograda i Sarajeva koje se ogleda u tradicionalnoj manifestaciji "Dani Sarajeva u Beogradu" koja okuplja mlade, pa i sam sebilj postaje nezaobilazno mesto obilaska i mesto susreta starih i novih Beograđana i Sarajlija.