Već postalo redovno, al ove godine baš učestala, iznenadna promena vremena. Od vrelih letnjih dana, za nekoliko minuta budemo svedoci neverovatno snažnih olujnih vetrova, kišnih “potopa” koji za sobom ostavljaju polomljena stabla, poplavljene kuće i okućnice. A da ne pričamo o gromovima i udarima munje. I što je interesantno, često se dešava da u jednom delu Beograda sija sunce, u drugom se dešava vremenska “apokalipsa”. Stručnjaci iz oblasti hidrometeorologije teše nas da su to ipak normalna vremenska dešavanja. U svemu ovome pozitivno je to što su hidrometeorološki zavodi opremljeni i uvezani sa drugim zavodima širom sveta i Evrope, pa gotovo u realnom vremenu obaveštavaju o nadolazećim nepogodama. I ne tako davno, Dunav i svi njegovi vetrovi pokazali su svu svoju snagu, kobnu i za ljude.

Ustoka ili kako je danas zovemo “košava”

Do 16. veka naši preci su je zvali Ustoka. Onda se 1521. godine, avgusta meseca, Sulejman Veličanstveni osvojivši Beograd, susreo sa “brzim vetrom” sa Karpata. “Hoš hava” reče Osmanlija, pa tako taj turcizam ostade do dana današnjeg, košava. A kako i ne bi, kada su Turci bojeći se napada posekli svu šumu oko grada, raveći čist prostor. Pogotovu u kasnu jesen i zimi košava je duvala svom žestinom, i kako piše hroničar “košava je tada duvala svom silinom, Vetar je duvao nesmetano i nosio sve pred sobom”. Stari srpski naziv može se još čuti u selima Moravičkog okruga, oko Čačka, Ivanjice, Lučana, Gornjeg Milanovca.

Košava

Neko je lepo postavio pitanje “šta je starije i od Beograda?”, a u isto vreme i odgovorio “košava”! Obično dune “do kostiju” s jeseni i zime. Režim duvanja postao je legenda koja kaže da ako duva jedan, duvaće i tri, pa tako redom neparnim danima. Ako pitate Beograđane, odgovoriće vam da košava duva tri, sedam ili 21 dan. Međutim, stručnjaci beleže da zna duvati i mesec dana. Stručnjaci su saglasni da je to samo jedna od urbanih legendi. Kažu da vetar koji nam stiže sa Karpata, obično duva prosečnom brzinom od oko tridesetak kilometara na čas, ali da udari znaju biti i do 130 kilometara. U najmanju ruku, za košavu možemo reći da je jedna od najdugovečnijih prirodnih pojava u Podunavlju, pa tako i u Beogradu. Malo precizniji podaci nam govore da brišući nisko po površini zemlje, iz južne Ukrajine i oboda Crnog mora, pa preko Vlaške nizije, zahvatajući južni deo Karpata, dobijajući na ubrzanju, stiže do naših krajeva.

Košava sa Dunava

Spoj Dunava i košave koja duva sa istočnog i jugoistočnog pravca zna da bude i veoma opasno. Pogotovo za one koje zatekne na reci. Košava najsnažnije u Beogradu upravo na Dunavu i na Dorćolu. Kada se razgoropadi zna da sve nosi pred sobom. Stradaju krovovi, stanovi, automobili, gradsko zelenilo. Tada mu dodajemo pridev “orkanski” jer zna da dostigne i brzinu od 130 kilometara na sat, izmerenu jeseni 1976. godine. I gotovo uvek uz infromaciju o Beogradu saznajemo kako je “protutnjala” preko Vršca i južnog Banata velikom brzinom. Oni iskusniji “dunavski vukovi” kažu da je uobičajno da kada zaduva, kod Golupca košava je tri puta snažnija nego u Beogradu. A prestonica “voli” kada je zovu grad “na ušću dveju reka ispod Avale”. I s godinama, uz tradicionalne rečne alase, sve je više onih koji vreme provode na rekama. A dodajući druge nimalo blaže vetrove, tada Dunav pokazuje svu svoju moć i ćud, tada on “zagrmi”. To čovek mora da poštuje. U suprotnom najveća evropska reka se pretvara u “kotao” u kojem neoprezni i nastradaju. Dodamo li i odnedavno pojavu novih vetrova na ovim prostorima, tornada ili pijavica, kao što je to bio slučaj u Borči, videli smo Dunav još snažniji, neviđeno “uzjogunjen”. Objašnjenje za pojavu nekih novih vetrova objašnjava se klimatskim promenama.

Dunavski vetrovi ne praštaju

Posebno su opasni severci koji Dunavom fijuču iz Panonske nizije. Sedmog jula 1966. godine koje je odnelo pet života. Tog dana oko tri poslepodne kupače i sve one koji su se zatekli u Zemunu na Dunavu, na Lidu pogodilo je olujno nevreme. Nevreme do tada neviđeno na ovim prostorima, trajalo je dvadesetak minuta i uzelo pet ljudskih života. Zemun je bio zasut gradom, duvao je orkanski vetar koji je prevrtao čamce, potapao plivače, skidao krovove sa kuća. U pojedinim delovima Beograda padala je kiša i duvao vetar. Na kupalištima su građani uživali ne sluteći kakva se drama dešava u Zemunu. Jak severni vetar, koji je iznenada dunuo, septembra 2019. godine bio je uzrok i smrti popularnog repera Dalibora Andonova Grua. Njegov padobran, paraglajding, a on u punom sportskom treningu, vetar je nosio kroz Dunav 300 metara. Nije mu bilo spasa. A da uzburkani Dunav otkači neku baržu i plovilo, već je postalo uobičajno.

Još malo “košave”

Između ukrajinskih gradova Užgoroda, u blizini je poznati železnički čvor Čop, i Lavova, počinju obronci visokih Karpata. Stameni planinski lanac ne dozvoljava hladnom vazduhu koji nadire iz Ukrajine i delimično Moldavije, da direktno prodre na zapad. Zato se on spušta na Dunav i Đerdapskom klisurom, sa istoka ili jugoistoka, dolazi u naše ponudavlje. Najsnažnija je u Banatu, a poznaju je gotovo svi krajevi Srbije. Od Subotice do Dimitrovgrada. U Šumadiji i Pomoravlju, Nišu, Kruševcu, Kraljevu. Vojvođani je dobro poznaju. Pogotovu onu “hladnu” koja snižava temperature i do 10 stepeni. Ona “topla” cirkuliše kada se istočnije od Srbije dešava anticiklon, pa sa njom dolazi i do porasta temperature. Kada je o brzini reč, januara 1972. godine u Beogradu na Zelenom brdu je izmereno 137 kilomeara na sat. Od 11.oktobra do 10. novembra, punih 31 dan 1953. godine košava je bez prestanka “čistila” vazduh u Beogradu.