Zasigurno znate za Veliko ratno ostrvo i sva je verovatnoća da ste ga nekad posetili, da se leti rahladite u Dunavu, roštiljate, prošetate njegovom divnom, divljom šumom. Ali, ako postoji Veliko, zar ne bi moralo da postoji i Malo ratno ostrvo? Ovo pitanje mi je u glavi od malena, a najčešći odgovor koji sam dobijala je: "Postoji, ali nije u Beogradu. Tu je negde okolo." Standardna neodređenost odraslih kad nemaju odgovor na dečje pitanje.

Pre Drugog svetskog rata pogled na Beograd i njegove reke iz vazduha bio je značajno drugačiji. Ovde ne govorimo samo o zgradama i naseljima koja su nikla decenijama kasnije, već i o samom pejzažu. Osim nestalih šuma i izbetoniranih brda, dve ade koje su živele na sred Dunava su promenile svoje oblike i razmere. Pored Velikog ratnog ležalo je znatno manje, ali ipak ozbiljno i daleko stabilnije ostrvo na kome su živeli konji beogradskih trgovaca i posednika koji nisu imali uslove da konje drže na svojim imanjima. Štaviše, ovo je po životinje i bila bolja opcija jer su se kretali slobodno, u malom raju punom hrane i okruženom vodom, živeći maltene poput svojih divljih rođaka. Malo ostrvo je zavređivalo više poverenja od Velikog, jer je bilo stabilnije, manje rastresitog zemljišta i ređe poplavljeno. Zato je ostrvo bilo poznato kao Konjsko ostrvo, da bi naziv Ratno dobilo kada su već tokom Balkanskih ratova počeli da ga koriste srpski vojnici (a po nekim izvorima i austrougarski, tokom Prvog svetskog rata), kao bazu između dva sveta, sa leve i desne strane reke.

Foto: Narodna biblioteka Srbije - Pogled na Malo i Veliko ratno ostrvo pre rata

Život ostrva u zamenu za novo naselje

I premda je rat uništio Beograd mnogo puta, nije mogao da uništi prirodu. To su učinili sami Beograđani, ali je zahvaljujući tome niklo ogromno novo naselje - Novi Beograd. Ogromna kubikaža zemlje je iskopana i transportovana sa Konjskog ostrva na nenaseljenu stranu Dunava. Kao što znamo, na mestu današnjih blokova nalazile su se močvare i trebalo ih je nečime popuniti kako bi se stvorilo stabilno zemljište za postavljanje prvog kamena temeljca. Ako smo dovoljno pesnički nastrojeni, možemo da kažemo da je Novi Beograd nikao na jednom starom ostrvu. Malo - pomalo, ono se smanjilo toliko da danas na njemu nema konja, niti ljudi. Tlo može podneti tek nekolicinu topola i više vrsta ptica koje ovde mogu neometano da odmaraju.

Foto: Novosti - Prvi radovi na nasipanju Novog Beograda počeli su krajem tridesetih godina 20. veka

Nasuprot Malom, Veliko osrvo je tokom decenija postalo još veće. Domaćih životinja nema, osim par pasa. Međutim, ono što je malo poznato da uzvodno od Beograda, u blizini Krčedina, postoji nova konjska oaza, poznata jednostavno kao Krčedinska ada. Za sada ne postoji nikakakav zvanični prevoz do njega, ali je moguće zamoliti meštane za prevoz čamcem uz malu naknadu. Na predivnoj zelenoj površini zajedno žive konji, magarci, koze i ovce, vidno raspoloženi i radoznali prema ljudskim uljezima. Iako mnoge oduševi ovaj "susret sa divljim konjima", radi se, kao u slučaju Konjskog ostrva iz XIX veka, o svojevrsnom "odmaralištu" životinja krčedinskih farmera.

Kako li će pejzaž izgledati kroz sto godina? Možda oba Ratna ostrva potonu, a možda izrone nova dva, baš kao što su to ove ade učinile još u XVI veku.