Beograd, večiti grad... Tokom dva milenijuma njegovog postojanja nakupilo se čitavo more priča.
Ovaj put predstavljavamo vam pet zanimljivosti o Beogradu koje sledeći put možete da ispričate nekom gostu koji se slučajno ili namerno zadesio u našem gradu.

Beograd ima tri ličnosti 

Stari grad, Novi Beograd i Zemun. Dok je Stari grad mesto na kome se utisnula vekovna istorija, Novi Beograd je na sebi nosi pečat socijalističke ere i nepravednu etiketu "velikog hotela". Na trećoj strani nalazi se Zemun kao grad unutar grada čiji žitelji imaju izraženi lokalpatriotizam.

Prva kafana u Evropi nalazila se u Beogradu

Prva beogradska kafana je 1522. otvorena na Dorćolu. Jeste, blizu Silikonske doline. Iako danas nema podataka o imenu, kao ni o vlasniku kafane, ostalo je zapisano da se u kafani služila crna kafa, čibuci i nargile. 

Hram Svetog Save je svetski rekorder 

Odiseja izgradnje Hrama Svetog Save traja je gotovo čitav vek. Ipak, vredelo je čekati. Hram Svetog Save je najveći pravoslavni hram na Balkanu. Istovremeno, Hram je i najveća pravoslavna bogomolja pod mozaikom na svetu.

Posebno je zanimljiva kupola teška čak 4.000 tona. Kupola je u potpunosti konstruisana na zemlji, te u jednom delu podizana kranovima na Hram tokom 40 dana.

Košava duva na neparne dane

Košava u Beogradu duva 3, 7 ili 21 dan. Za to nema dokaza, ali Beograđani znaju istinu.

Košava je, inače, istočni ili jugoistočni vetar koji duva sa Karpata. Brzina je u proseku 18 do 36 kilometara na čas, ali su zabeleženi i udari od po 108 kilometara na čas.

Iako kada krene da zavija beogradskim ulicama ne izgleda tako, košava može da bude topla i hladna.

Tito je u Beogradu i dalje živ 

Iako je doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije zvanično sahranjen u Kući cveća 1980. godine, u Beogradu je on i dalje živ. Na neki način.

Naime, kada je osamdesetih godina 20. veka došlo do spora oko međe parcela na kojima su izgrađene VMA i BIA, na spornom mestu zasađene su sadnice bora u neobičnoj formaciji tako da ispisuju nadimak TITO.

Bilo je potrebno da satelitski sinimci ovog nekada strogo-poverljivog objekta postanu javno dostupni da bi Beograđani napokon saznali gde Tito i dalje obitava, pošto je natpis vidljiv samo iz vazduha.