Kalemegdan, sa Pobednikom, svakako je jedan od sinonima, autentičnih simbola Beograda. Nema tog posetioca prestonice, a i Beograđana, koji nisu bar jednom zakoračili na njegove zidine. Pored bogate istorije, sa Kalemegdana se pruža nadrealan pogled, svakako jedan od najlepših u gradu.

To je i omiljeno mesto onih koji bi na trenutak da pobegnu od prestoničkih gužvi, posebno onih zaljubljenih jer Beogradska tvrđava inspiriše i najlepša osećanja. Uz sve to, kompletan prostor opremljen je i drvenim klupama, koje sa sobom nose prizvuk romantike. Neki od njih, zaljubljenih i lepršavih, ostavili su po neki "znak" na svoje prisustvo. Urezana imena, datumi kada su sedeli, neki simbol samo njima znan, "srculence" za uspomene. I svaka od njih, sigurno, ima je svoju priču.

A jedna od ovih klupa, najromantičnija, najvoljenija... i moglo bi se još sijaset prefiksa "naj" ispisati za jednu specijalnu klupu, Sofijinu klupu. Ko je Sofija, gde se nalazila klupa njenog imena i zašto je više nema, a trebalo bi biti!

Znamenje radosti

Ideja se rodila, kod koga drugog, već kod zaljubljenika u Kalemegdan. Jednom je tako, šetajući prostorom tvrđave, jedan mladi bračni par, uživajući u svemu onome što ih je okruživalo, zastao na mestu podno Kralj kapije, na mestu odakle je najlepši kalemegdanski pogled.

"Moja supruga i ja šetali smo Kalemegdanom. Često smo prolazili pored jednog mesta sa predivnim pogledom, ali nešto je tu nedostajalo. Klupa. Ona je tada prvi put bila u drugom stanju i dogovorili smo se da našoj prvorođenoj ćerki i gradu Beogradu poklonimo klupu na kojoj će biti pločica sa ugraviranom posvetom" – objašnjavao je u jednom razgovoru naš sugrađanin Milan Prosen.

Ipak, maštanje nije ostalo samo u snovima. Milan je sa reči krenuo na delo. U njihov život je jednog oktobarskog dana 2005. godine ušla devojčica po imenu Sofija. Negde u svetu rođenje deteta se obeležava sadnjom drveta, negde neki drugi običaj, a porodica Prosen je rođenje Sofije, sada tinejdžerke, obeležila klupom sa najlepšim pogledom. I samo mesec dana posle Sofijinog rođenja, klupa je postavljenja. Stavljena je i pločica sa posvetom: "Našoj miloj Sofiji i gradu u kome se rodila. Olivera i Milan Prosen, 23. oktobar 2005." 

Foto: Milena Arsenić

Sigurno se pitate i gde je taj čuveni pogled? Bila je na mestu sa najlepšim pogledom. Samo desetinu metara od Kralj kapije, ispod platoa sa Pobednikom. Sa tog mesta možete videti Novi Beograd je kao "na dlanu", pa i dalje Srem, vidi se i Zemunski kej i Gardoš. Tamo, preko Dunava "puca pogled" na vojvođansku ravnicu. Ratno ostrvo "pod nogama" i Dunav i Sava.

I tako je krenuo "život" klupe sa "naj" pogledom u Beogradu. Gotovo nikada prazna, kažu da se znalo i čekati u redu da bi se uživalo u panorami sa klupe. Klupa ljubavi, Sofijina ili klupa koja se ne zaboravlja, beše dobra inicijativa, začetak možda nečeg što je u budućnosti mogla postati lepa tradicija. Ne treba ni napominjati da je klupa bila omiljena mnogima, od zaljubljenih, turista, starijim sugrađanima, svim onima kojima je klupa pružala svojevrsno zadovoljstvo panoramskog pogleda.

Više je nema

Sofijina klupa uskoro je dobila i komšinicu. Na klupu pored Sofijine, prijatelji glumca Radeta Markovića postavili su pločicu sa njegovim imenom. Obe su male sličnu sudbinu: tri puta su ih obnavljali, pa sklanjali, vandali su skidali pločice i uništavali ih.

Nažalost, ljubav nije pobedila u ovoj borbi sa vandalima. Nadležni navode da postavljanje nove klupe nije moguće zbog prethodnih iskustava. Ali, ostaje nada da će ipak onaj beogradski duh ljubavi prema gradu prevagnuti i na ovom mestu ponovo se naći klupa sa imenom jedne posebne devojčice.