Pored sedam dunavskih ada koje pripadaju Beogradu, na samo 12 kilometara od centra grada, nalaze se i nekoliko rečnih ostrva koja administrativno ne pripadaju prestonici, ali su već decenijama unazad neka od omiljenih izletišta ljubitelja Dunava

Ako vam nekog letnjeg vikenda, kada se živa na termometru približi 40. podeoku, ponestane ideja gde biste mogli da potražite osveženje, zaputite se ka Pančevu u obilazak rečnih ostrva Čakljanac, Štefanac i Forkuntumac. 

Forkontumac – karantinsko ostrvo

Najpoznatije od tri ostrva Forkontumac, svoje neobično ime dobilo je zahvaljujući austrijskoj karantinskoj stanici (Kontumacu) koja se od početka 18. veka nalazila na ušću Tamiša u Dunav, nadomak centra Pančeva. Kao i onaj zemunski, i ovaj pančevački karatnin je imao ulogu da spreči širenje zaraznih bolesti, a posebno kuge koja je harala u Otomanskom carstvu.

Svi putnici ili roba koji bi stizali sa desne obale Save i Dunava, sprovođeni su Kontumac u kome je vršen pregled od strane carinika u slučaju robe, odnosno lekara ako se radilo o putnicima. Ukoliko bi putnik pokazao bilo kakav znak bolesti, bio bi upućen u posebno ograđen karantin u kome je u zavisnosti od sumnje na bolest, provodio između 21 i 42 dana. Zanimljivo je da se među ovim "karantincima" 1813. godine našao i Vuk Karadžić.

Vremenom je karantin sa ušća Tamiša premešten bliže gradu, a ada koja se nalazila preko puta karantina dobila je naziv Forkontumac, što može da se prevede kao "predkarantin", te postaje mesto na kome su sumnjivi putnici smeštani da izdrže karantin.

Inače, ostrvo je poznato i pod imenom Šveb, od nemačkog Schweben – lebdeti ili plutati. Ovaj naziv ne treba da čudi jer zbog svoje bujne vegetacije koja se prostira na skoro 400 hektra (nešto manje od površine beogradske opštine Stari grad), zaista izgleda kao da lebdi na samoj površini neumornog Dunava.

Bela stena – vikendaško naselje koje budi setu

Vremenom su umesto nevoljnih gostiju karantina svoje utočište na Forkontumacu našli prvo alasi, zatim avanturisti i na kraju vikendaši. Sredinom pedesetih godina na severnom delu ade Forkontumac počinje da se stvara vikend-naselje Bela stena. U početku stidljivo, a zatim sve masovnije naselje je od neuglednih sojenica preraslo u pravi mali raj sa preko 300 vikendica u kojima najhrabriji borave i tokom čitave godine.

Svoju popularizaciju dostiglo je šezdesetih i sedamdesetih godina iz kojih potiče slika na desetine čamaca "parkiranih" jedan u drugi. Vremenom je palo u zaborav kada su primat preuzeli Ada Ciganlija i Lido, a sam Šveb i Bela stena postali raj za one kojima baš i nije do buke i halabuke velikog grada.

 

Naselje Bela stena se nalazi u produžetku peščane plaže koja je popularno među kupačima svih generacija zbog plićaka koji se pruža par desetina metara. Zbog toga se tokom sparnih letnjih dana na ovoj plaži može naći i do 7.000 posetilaca. Ne brinite, mesta ima za sve. Ukoliko ne uhvatite hlad, ponesite suncobran.

Paljenje roštilja je moguće na adi, ali ako vam je to previše za dane odmora, tu je nekoliko sezonskih restorančića koji nude standardnu gurmansku ponudu, hladno piće i svežu kečigu.

Ipak, potrebno je da obratite pažnju na dve stvari. Dunav, iako naoko miran, je brza i nepredvidiva reka. Pre nego što se uputite u plivačku avanturu, pitajte nekoga od vikendaša da vam objasni gde se nalaze virovi i dokle je sigurno plivati. Druga stvar je kvalitet vode, koji nije uvek najviši. Pančevački Zavod za javno zdravlje tokom sezone redovno vrši kontrolu vode na kupalištu, te ne bi bilo loše da pre polaska na Belu stenu proverite da li je kupanje dozvoljeno.

Kako do Bele stene?

Najlakši način da dođete do Bele stene je sopstvenim čamcem. Oni iskusniji kažu da je od ušća Save u Dunav do ade potrebno nekih 20-tak minuta plovidbe nizvodno Dunavom.

Ako nemate čamac, ne očajavajte. Tokom letnjih meseci organizovan je prevoz brodom ili čamcem po pristupačnoj ceni sa nekoliko lokacije: marina Višnjica i pored restorana "Mali raj" sa beogradske strane, te iz Pančeva i vikenda naselja "Čapljen" sa pančevačke strane. 

Foto: Wikimedia Commons /  Aisano

Spoj Čakljanca i Štefanca

Tačno preko puta Forkontumac, bliže beogradskoj strani Dunava, nalazi se još jedna ada koja je nastala spajanjem dve Čakljanca i Štefanca. Kanali koji su nekada razdvajali ove dve ade vremenom su zatrpani i pretvoreni u bare koje se nalaze u unutrašnjosti ostrva

Za razliku od njega, ova ada predstavlja pravi raj za razne životinje i ptice koje su ovde našle svoje stanište. Zbog toga su proglašene za zaštićeno prirodno stranište treće kategorije u okviru "Pančevačkih ada". Umesto vikendaša, na ovim adama možete sresti patke, galebove, orlove belorepane, crne rode, čaplje i ponekog labuda. Ovo je zaista pravi mali raj za ornitologe i foto-amatere.