Pored Šumadije i Srema, Beograd se jednim svojim delom širi i po Banatu. A Banat, šćućuren između Tise i Dunava, podario je Beogradu Pančevački rit koji je pre Drugog svetskog rata isušivan da bi se napravilo mesto za obradivo zemljište i olakšao život stanovnicima ovog kraja.

Ipak, jedna neobična banja, nekoliko rukavaca poznatih pecarošima i jezera za koja verovatno niste čuli, podsetnik su na period kada je ovo područje bilo jedna „velika voda“.

Banja Ovča – lekovito blato koje leči sve boljke

Prva stanica na ovom putu nalazi se na 10 kilometara od centra grada u naselju Ovča. Iako je naziv banja pomalo preuranjen, pošto je u pitanju samo donekle uređeno jezerce, zbog svojih lekovitih svojstava ovo prirodno čudo ponelo je naziv „banja“. U pitanju je voda koja sa dubine od 200 metara izbija na površinu i tako nesmanjenom brzinom već više od 80 godina. Kažu da je izvorište otkriveno kada je neki neimenovani žitelj Ovče krenuo u potragu za naftom i naišao na sasvim drugu vrstu blaga.

Naime, istraživanja su pokazala da je u pitanju termalna voda koja na izvorištu ima 25 stepeni i sadrži čak 28 minerala. Zbog ovih svojstava se već decenijama unazad koristi kao ispomoć svima onima koji pate od reumatskih bolesti, raznih kožnih oboljenja, a neki kažu i – očnih bolesti.

Zbog toga što se za tretiranje bolesti koristi blato iz bare pomešano sa žutom glinom, te često po obodima jezerceta možete videti ljude kojima se „samo oči vide“, naziva se još i „Kaljava banja“.

Za sada je izvorište neuređeno, ali najavljena je izrada projekta kojim bi se regulisalo funkcionisanje banje i sprečio ponovni pokušaj uzurpacije ili zatrpavanja izvorišta.

Jezero Veliko blato – Netaknuti raj

Preko puta „kaljave banje“, između Krnjače i Ovče, nalazi se i dobro skriveno jezero koje je moguće videti samo iz vazduha ili na mapama,  iako je velike površine. U pitanju je Veliko blato koje od 1961. godine posluje kao Šaranski ribnjak „RM Mika Alas“. Danas je ribnjak u privatnom vlasništvu, zbog čega je nije moguće turističko razgledanje. U prethodnom periodu, ipak, načinjeni su prvi koraci ka otvaranju ribnjaka za posetioce-ornitologe jer je Veliko blato, pored toga što je pogodno za pecanje, istovremeno i prirodno stanište retkih i ugroženih prirodnih vrsta zbog čega je pod posebnim režimom zaštite.

Pored 15 vrsta riba u jezeru, na obalama je svoje stanište našlo preko 190 biljnih vrsta, 120 vrsta ptica i dve izuzetno ugrožene vrste orhideje. U pitanju su berski veliki kanućak i barska kaluždarka.

Iako smo rekli da je pristup samom jezeru ograničen, dobro upućeni pecaroši mesto za zabacivanje udice nalaze na nekom od manjih jezeraca, bara i kanala u okolini. To su brojni  rukavci Tamiša i Dunava, kao što su Sebeš, Dunavac, Buk (Besni fok), Sibnica (jabučki rit) i drugi.

Kanal Vizelj – kajakaška oaza

Ako pitate Borčance na kojoj reci se nalazi njihovo naselje, odgovor će biti  - Vizelj. Nekada reka duga 30-tak kilometara, a danas više kanal, izvire kod Padinske skele i teče kroz Pančevački rit do ušća u Dunav.

Generacijama unazad, ovo je bilo mesto na kome su kajakaši i pecaroši stvorili svoj pravi mali raj. Na njemu su jedno vreme vežbale sestre Nikolina i Olivera Molodovan, zbog čijeg je apela da se kanal napokon uredi, Vizelj i postao poznat široj javnosti.

Iako je kanal i dalje u stalnoj opasnosti zbog izlivanja otpadnih voda okolnih poljoprivrednih gazdinstava i fabrika, u prethodnoj deceniji se ipak nešto i radilo. Na obali Vizelja sagrađen je novi stadion BSK Borča, krenulo se sa uređenjem i pošumljavanjem obale, obnovljeni su vezovi za kajak, a vratili su se i pecaroši i tradicionalna takmičenja i pecanju i spremanju ribljeg kotlića. Još jedna od novina je i povratak labudova koji već nekoliko godina borave na kanalu i privlače pažnju šetača, trkača i biciklista.

 

Čenćanska jezera – ukras živopisnog banatskog sela

Čenta je mesto za koje može s pravom da se kaže da je na granici. Nalazi se na gotovo istoj udaljenosti od Beograda, Pančeva i Zrenjanina kome administrativno i pripada. Ipak, poznato je da stanovnici Čente više gravitiraju prema 35 kilometara udaljenom Beogradu, tako s pravom i ovo mesto može da se nađe na našoj listi.

Čenta se prvi put spominje u 16. veku, a zbog mira i tišine, te blizine Dunava i Tamiša, sve češće je destinacija koju građani Beograda i Zrenjanina biraju za kupovinu vikendica ili stalno preseljenje.

Najveća atrakcija ovog kraja su Čenćanska jezera, poznata i van granica naše zemlje. Smeštena u mirnoj banatskoj ravnici, od znatiželjnih pogleda zaštićena su stoletnom šumom. Ima ih dva i nastala su krajem 19. veka izlivanjem vode iz rukavca reke Tamiš. Danas se veće jezero prostire na 2,5 hektara i najveća izmerena dubina je 15 metara. Donekle je uređeno i za vreme vrelih letnjih dana pretvara se u kupalište. Tokom ostatka godine ovde dominiraju brojni pecaroši, te poneki kamper.