Foto: Dušan Jager
Neprekinuta stvarnost Kande, Kodže i Nebojše
U dvadeset šest godina dugoj karijeri kultni beogradski rok bend Kanda, Kodža i Nebojša prošao je kroz različite faze, ali mu „vere, nade, ljubavi i stava” nikad nije nedostajalo. Kao što su sami opevali u istoimenoj numeri, uvek bi se „sredili i nastavili kao pre” – stvarajući do tada neviđenu muzičku fuziju.
KKN je osnovan 1991. godine u predratnom Beogradu, ali je sa ozbiljnijim radom počeo tek 1993. godine, kada se pevač Oliver Nektarijević vratio iz Amerike. Pored Olivera, originalnu postavu punu strasti i radoznalosti, činili su još i Rastko Lupulović na gitari, Vladislav Rac na basu i Stevan Dimitrijević za bubnjevima, a nešto kasnije pridružio im se i Marko Petronijević na trubi.
Kao i ceo opus kasnije, ime benda nastalo je spontano – Kanda (valjda) i kodža (mnogo) preuzeti su iz starih prevoda Dostojevskog, dok je Nebojša ime deteta koje je živelo u bloku u kom je stanovao gitarista Rastko Lupulović. Nakon prvog albuma „Guarda Toma!”, koji je izašao 1996. godine, Rastko napušta bend i odlazi u manastir Dečani gde se zamonašio, a na njegovo mesto dolazi Ivan Topisirović.
Dve godine uspešnog eksperimentisanja sa reggaeom dovelo je do objavljivanja drugog albuma „Igračka plačka” 1998. godine. Za razliku od prvog, „Igračka plačka” je u potpunosti studijski album, koji kritičari često navode kao najbolji domaći rok album devedesetih. Album čine uglavnom politički angažovani tekstovi, koji su, pored bolne analize stvarnosti, uspevali da ponude i – na trenutke bar – jednu optimističnu sliku sveta, poput one u pesmi „Proći će i njihovo”. Društveni angažman KKN nastavio se borbom protiv ograničavanja slobode izražavanja i isticanjem antiratnog stava. Zajedno sa Darkwood Dubom, Eyesburnom i Atheist Rapom, KKN se pridružio Otporu i tokom 1999. nastupao širom Srbije u okviru turneje „Silence won’t do” u organizaciji B92.
Ubrzo, međutim, iz benda odlazi Stevan Dimitrijević, a na njegovo mesto dolazi Vladan Rajović koji ostaje u postavi i na sledećem albumu objavljenom 2000. godine – „Become”. Ovaj album je otpevan na engleskom jeziku, sa izuzetkom pesme „Izlazim” iz filma „Munje“, a karakteriše ga i korišćenje novih instrumenata – klavira, violine, trombona i drombulja. „Become” zadržava društvenu angažovanost, ali je suptilnije izražava.
Na opštu žalost tada već mnogobrojne publike, maja 2001. godine KKN se povlači sa scene, oproštajnim koncertom u bašti SKC.
Foto: Youtube Screenshot
Nakon četiri godine pauze, Kanda Kodža i Nebojša se ponovo okupljaju, ali u izmenjenom sastavu. Iako su od prethodne postave tu samo Oliver Nektarijević i Vladan Rajović, sentiment je ostao. Nikola Novaković i Nenad Pejović dolaze na mesto gitarista, dok Branislav Dragović dolazi na bas. Iste godine, 2005, nova postava objavljuje najzrelije ostvarenje KKN – album „Prekidi stvarnosti”. Album predstavlja do tada najveću fuziju muzičkih pravaca i teško ga je žanrovski odrediti – kombinuju se reggae, jazz i rock, a primetne su i primese metala; takođe se kombinuju srpski i engleski jezik. „Prekidi stvarnosti” su svojevrsan kreativni iskorak benda, pun svežine u izrazu.
KKN nastavlja sa intezivnim koncertnim i studijskim radom i 2008. objavljuje peti album – „Deveti život”, a tri godine kasnije i šesti – „Manifest”. Pre narednog albuma, bend 2013. snima pesmu izvođenu cele prethodne godine na koncertima – „Sve je stalo (u r’n’r)”; pesmu koja predstavlja ideološku maksimu benda prisutnu od samog osnivanja. Konačno, 2014. izazi i poslednji album – „Volja za noć”, čiji je naziv inspirisan Ničeovom „Voljom za moć”, manuskriptom iz omiljene biblioteke „Reč i misao”.
U martu 2017. godine izašao je i prvi pravi koncertni album benda Kanda, kodža i Nebojša – „Uživo”. Na albumu se nalaze snimci sa samo nekih od oko ukupno 500 nastupa – oni sa koncerata održanih tokom prethodne dve godine. Koncerti KKN zabeleženi na albumu „Uživo” i dalje su, četvrt veka kasnije, puni strasti i energije – bend i dalje, verovatno zahvaljujući svojoj radoznalosti, uspeva da bude drugačiji i svež sa svakim novim nastupom. Takođe, već četvrt veka, stihovi KKN su svojevrsni apel da se posvetimo ljubavi i širenju pozitivne energije, ali i promatranju sveta koji nas okružuje na neostrašćen i kritičan način.