Ako ste u Beogradu devedesetih bili tinejdžer, školarac, student ili nešto stariji ljubitelj šaljivih opaski, verovatno ste svakog utorka vrteli skalu radio aparata i tražili na kojoj se, od velikog broja legalnih i polulegalnih, radio stanica te večeri emitovao "Oblak u bermudama". Red muzike, red grafita, red kratkih priča, red aforizama, pošalica i pitalica, od 20 časova do 01 iza ponoći. Ispred mikrofona čovek neobičnog imena Darko Kocjan, a sa druge strane još neobičniji tonac Hogar. U pozadini smeh uvek prisutnih gostiju-domaćina, za koje se Dača kune da je bio stvaran, a ne studijski snimak.

Kako je sve počelo

Legenda kaže da je ideja o emisiji koja bi se emitovala na Radiju Politika, kao produžetak "Politikinog zabavnika", izašla iz glave tadašnjeg urednika ovog časopisa Zeferina Grasija. U pomoć je pozvao Kocjana, koji je u to vreme bio iskusni voditelj omladinske emisije "Ozon" na Radiju Beograd 202. Kocjan je, pak, u pomoć pozvao duh pesnika Vladimira Majakovskog, čiji mu je pogled na život bio inspiracija za emisiju koja je trebalo da navede ljude da stvari vide i sa druge, pomalo iščašene, nekonvencionalne strane i pronađu pozitivu, kreativnost i humor u vremenima u kojima ga baš i nije bilo. Pošto je konceptom emisije bilo predviđeno da se emituju kratke forme u vidu aforizama, grafita, kratkih priča i pesama, tako su i pantalone Oblaka iz pesme Majakovskog skraćene, i postale su bermude. I eto imena - "Oblak u bermudama".  

Ipak, originalna ideja nikada nije zaživela na Politici, ali je "Oblak" svoje mesto našao na novosnovanom Radio Pingvinu, odakle je 4. decembra 1991. godine zaplovio radijskim nebom.

Grafika: "Oblak u bermudama" / Darko Kocjan

Klub ljubitelja pustih ostrva

Druga važna komponenta uspeha "Oblaka u bermudama" bili su slušaoci i Dačin neposredni i srdačni kontakt sa njima. Omiljena rubrika je tako bila "Klub ljubitelja pustih ostrva" u kojoj ste, ako ste bili te sreće, mogli da čujete neko svoje "pametovanje". Ako bi bilo zanimljvo, usledio bi smeh, ako ne… onda se to više nije spominjalo u društvu. Tokom godina način međusobne komunikacije se menjao, a prilozi su stizali na razne načine - u početku pismom, dopisnicom, telefonom, kasnije SMS porukom, mejlom, fotografijom ili putem Facebook grupe.

Članovi ovog kluba su se prepoznavali i putem grafita sa beogradskih fasada, koji bi neiskusnom oku izgledali obično, a koji su onima koji su slušali "Oblak" slali prepoznatljivi pozdrav, preko posveta u knjizi, namigivanjem i osmehom. Iza neobičnih nadimaka: El Grande Miško, Markantoni, Trinaesto prase, Akrep salhvage, Purpurna ruža Beograda, Talični, Surovi Đole, kriju su se danas uspešni autori, rokeri, glumci i glumice, prevodioci, lekari, sudije, advokati, marketinški stručnjaci, direktori, osvajači medalja i mnogi drugi. Gledali su proteste sa vrha Beograđanke, gužvali se u malom studiju Radio Indeksa u Makedonskoj ipravili roštij i koktel-večeri u dvorištu koje se graničilo sa katoličkim samostanom. A pored prijateljstva i zajedničkih poduhvata, izrodile su se i ljubavi. Priča kaže da su se "dvoje tako smuvali", te da je jedan Ivke 2006. godine poslao u "Oblak" jednu poruku kojom zaprosio jednu devojku… Nastavak znate.

Pored Kluba, stalne rubrike su bile i "Grafiti", "Voćna salata", "Ko radi taj i groši" (lapsusi, najčeše profesora), "Urbane legende". Na kraju emisije birana je najbolja poruka, a na kraju godine poruka godine, nešto kasnije i decenije. Tu je bila i "Ali-babina pećina", koja je izrodila nekoliko zbirki kratkih priča. I sve to praćeno odličnom muzikom i zvaničnom numerom "Oblaka" - "I was Kaiser Bill’s Batman", Vistling Džeka Smita.

Oblakove knjige

Ekipa "Oblaka" nikada nije prisvajala za sebe priloge slušalaca. Svako je mogao slobodno da ih deli i prepričava, a Darkovoj upornosti i posvećenosti možemo da zahvalimo što su neki od njih sačuvani u knjigama koje su izlazile u izdanju "Oblaka u bermudama" pri izdavačkoj kući Beografiti. Tako je Beograd dobio svoj "Alternativni vodič kroz Beograd", u kome su sakupljene priče sa studentskih protesta, kao i "Buka u modi" sa grafitima i transparentima sa istih tih protesta. Tu su i zbirke grafita "Kad ja tamo, no međutim", "Ovaj zid je posvećen Maji", "A onda je Nojevu barku presrela nuklearna podmornica" i aforizama "Epruveto, srećan ti 8. Mart!". Lapususi su dobili svoje mesto u zbirci "Ko radi taj i groši", dok su kratke priče su izašle u sedam godišnjih zbirki.

Pored štampanih izdanja, danas postoje i Facebook grupa i stranica, gde možete pratiti najnovija "Oblakova" dešavanja i objave.

Dača, dobri duh Beograda

Darko Kocjan je jednom napisao da je "Oblak" emisija koja se bavi ekologijom duše, a to je i bio u ta smutna, ali i kasnije, u neka bolja vremena. I zaista, tih par časova svakog utorka su uspešno popunjavali i pročiščavali dušu zbunjenih tinejdžera i buntovne studentarije, vraćali im osmeh na lice, uz nestrpljivo odbrojavanje do sledećeg susreta.

Za 28 godina postojanja, "Oblak" je plovio radijskim nebom svih većih beogradskih radio stanica. Od Radio Pingvina, preko Radio Indeksa (na 17. spratu Beograđanke), Studija B (na 22. spratu Beograđanke), Radija 011, da bi posle duže pauze svoje mesto našao na Radiju Beograd 202, gde ga možete naći svakog utorka od 20 časova.

Ovo je i godina jubileja, a vesela ekipa "Oblaka u bermudama" nas poziva da sačuvamo 20. april ove godine, jer to je dan kada će obeležiti 10.000 dana kako se volimo.