Zadužbine i fondovi najčešće služe za nagrađivanje studentskih stručnih i naučnih radova, pomaganje siromašnih studenata i studentskih ustanova, za studentske stipendije, specijalne naučne svrhe i opšte univerzitetske potrebe. Najstariji registrovani fond osnovan je 1890. godine i u pitanju je bio Fond za podizanje Botaničkog vrta. Najveći zadužbinar Univerziteta u Beogradu bio je Luka Ćelović sa gotovo polovinom ukupne vrednosti svih univerzitetskih zaveštanja predratne 1939. godine. I kraljica Natalija Obrenović je jedna od najznačajnijih dobrotvora Univerziteta sa zaveštanjem ogromne imovine "Natalijino dobro".

Beogradski univerzitet pre 77 godina bio je dolarski milijarder

Neposredno pre izbijanja Drugog svetskog rata, imovina Beogradskog univerziteta procenjena je na 64 miliona ondašnjih dinara. Bankari su preračunali da je ovo iznos koji odgovara vrednosti od milijardu današnjih dolara, pa ne čudi da je u tom trenutku bio je među tri najbogatija u Evropi. Iza ove činjenice stoje, prema podacima Univerziteta iz decembra 1939. godine - 75 zadužbina i fondova dobročinitelja koji su deo svog imetka ili ceokupno bogastvo, ostavljali u "amanet" beogradskom i srpskom školstvu, svesni značaja i mesta obrazovanja u razvoju otadžbine. U toku Drugog svetskog rata, u bombardovanjima i borbama, brojna zdanja su porušena, vrednost objekata je opala, a novčani fondovi su iščezli.

Dugo vremena nakon Drugog svetskog rata Univerzitet nije imao pravo upravljanja svojim zadužbinama i fondovima. Dolaskom novih vlasti, sva imovina Beogradskog univerziteta "utopila" se u društvenu, pa je ogromna imovina izašla iz okrilja ove visokoškolke ustanove. I kako to biva, u stanove su se useli stanari koji nisu imali obaveze rentiranja, sa poslovnim prostorima, imanjima, rudnim bogastvima, šumama postupalo se isto – ni dinar nije išao u kasu Univerziteta. Vremenom su tragovi imovine i vlasništva u dobroj meri izgubljeni u raznim birokratskim procedurama, što slučajno a što namerno. I kada se, nekoliko decenija unazad, krenulo sa namerom da se popiše sva imovina koja je "darovana" zdanju na Studenskom trgu, zbog svega rečenog, proces ide veoma sporo. Ipak, do danas je obnovljen rad 19 zadužbina i fondova. Beogradski univerztet oformio je i sektor za imovinu i zadužbine.

Od 2011. godine pokrenut je i časopis "Zadužbinar" kako bi se održale vrednosti zadužbinarstva i obnovila sećanja na velike dobrotvore i darodavce.

Najveći broj nekretnina nalazi se na atraktivnim lokacijama u centru Beograda, u "krugu dvojke". Kako bi se sprečilo dalje osipanje imovine Univerziteta, zabranjen je dalji otkup stanova u zadužbinama.

A ono što je vraćeno, obnovljeno je u prvobitni izgled. Takođe, novcem od povraćenih objekata, svake godine se dodeljuje 150 stipendija i više od 20 školarina. Sredstva se koriste i za zdravstvenu negu studenata, nabavku medicinskih pomagala.

Foto: Digitalni arhiv NBS/Marko Stojanović - Luka Ćelović Trebinjac

Osnivanje Fonda "Novi dobrotvori Univerziteta"

Poslednjih godina, kao da se budi zadužbinarski duh. Pojavljuju se novi dobrotvori. Tako je 1989. članovi porodice Bulajić osnivaju Fond "Sestre Bulajić", kao sećanje na svoje ćerke Kseniju Bulajić, dipl. inž. arhitekture i Ljiljanu Bulajić, dipl. fizikohemičara, poginule u avionskoj nesreći. Četiri godine kasnije, 1993. godine, osnovan je i Fond "Ljubica Vojteh-Dragićević i Nikola Dragićević", kao i legati "Koste Migrića", te "Ivana i Danice Feofilaktov".

Dan zadužbinara Beogradskog univerziteta

Rukovodstvo Univerziteta u Beogradu odlučilo je da Dan zadužbinara, bude 11. septembar. Tog datuma je Luka Ćelović Trebinjac 1911. godine sastavio svoj testament i odneo ga na "overu Sudu varoši Beograda". Odlučeno je da će se svake godine pojedincu ili pravnom licu, dodeljivati Plaketa za zadužbinarstvo i dobročinstvo, "kao znak zahvalnosti za pomoć i doprinos u radu studenata i profesora Univerziteta u Beogradu na polju obrazovanja, razvoju nauke i kulture".

Ove 2018. godine, prvu Plaketu po odluci žirija, posthumno je dodeljena Leposavi i Mitru Bulajiću, osnivačima Fonda "Sestre Bulajić". Fondacija je na početku rada na računu imala 10.000.000,00 dinara i 60.000 američkih dolara. Fond je usmeren na stipendiranje studenata arhitekture, matematike i fizičke hemije slabijeg materijalnog stanja, kao i za nagrađovanje najboljih diplomske radove iz fizičke hemije i arhitekture, upravo onih oblasti na kojima su diplomirale i radile njihove kćerke.

I nije slučajno što je prva Plaketa dodeljena Leposavi i Mitru. Prigradsko naselje Pridvorci, za koga istorija beleži da je nastalo pre grada Trebinja, rodno je mesto i Ćelovića i Leposave. Leposavin suprug, Mitar, takođe je rođen u okolini Trebinja, gde su i venčali, zasnovali porodicu, a zatim svoj životni put nastavili u Prištini i Beogradu. Plaketa Luka Ćelović Trebinjac je uručena naslednicima porodice Bulajić.

Da li su ovo naznake da su "zaboravljeni vetrovi dobročinstva” počeli ponovo da duvaju u pravcu Studentskog trga i Beogradskog univerziteta, ostaje da se vidi? Odvajkada na ovim prostorima zadužbinarstvo je bilo, i jeste, sastavni deo života i kulture ovog naroda.