Od osnovne škole učili smo i učimo o Pjeru i Mariji Kiri. A da li znate da u isti “rang” svrstavaju bračni par Aleksandra i Smilju Kostić? Bračne parove Kiri i Kostić jedini su bračni parovi kojima je predsednik Francuske uručio orden Legije časti. Naši, Aleksandar 1940. godine za celokupni doprinos nauci, a supruga Smilja 1952. godine za uvođenje BSŽ vakcine u Jugoslaviji. Postoji izraz “kultura sećanja”, čija bi definicija mogla biti:” Kultura sećanja kao naučna disciplina koristi se za formiranje kolektivnog identiteta i kolektivnog sećanja”. Za mnoge ljude i događaje u nas, nažalost, često se može reći “nekultura” sećanja. Ovo je jedna od takvih priča.

Prof. dr Aleksandar Kostić

Dr Aleksandar Kostić ostaće zapamćen kao briljantan naučnik, pedagog, organizator i još mnogo toga, čija interesovanja gotovo da je nemoguće pobrojati. U Velikom ratu sa srpskom vojskom i narodom prošao je i Albansku golgotu, a ostao je i zapamćen kada je u borbi protiv velike epidemije pegavog tifusa 1915. godine eksperimentisao na sebi. Sam sebe je zarazio, kako bi se borio protiv ove pošasti i tako preživeo sve faze bolesti. Slično je učinio znameniti Robert Koh, koji je otkrio bacil tuberkoloze i antaksa, i za svoj naučni rad 1905. dobio Nobelovu nagradu.

U isto vreme, u predahu između borbi, Aleksandar piše kapitalno delo, koje je i danas u upotrebi - Medicinski rečnik srpske nauke, koji završava u Dubočaju, preveden na 8 stranih jezika, i sadrži 140 000 pojmova. Prekinute studije i specijalizaciju završava u Francukoj u Strazburu. Studirajući u inostranstvu Aleksandar je video koliko Kraljevina Srbija, a potom i Jugoslavija zaostaje za naprednim zemljama. Zato je nesebično stečeno znanje davao mladoj državi, nastojeći da velikim „koracima“ nadokanadi sve propušteno i priključi se modernoj Evropi, smatrajući da joj je tu i mesto. 

Neponovljiv naučnik, jedan od njenih utemeljivača, entuzijasta, pedagog, čovek sa „hiljadu zanimanja i isto toliko profesija“, hrabar. Osnivač Medicinskog fakulteta, jedan od osnivača Farmaceutskog i Veterinarskog. Osnivač Instituta za histologiju i embriologiju. 

Uvek ispred svog vremena 

Koliko je prof. Kostić išao ispred svog vremena pokazuje njegovo zalaganje za uvođenje seksualnog vaspitanja. Tvrdio je da „ono treba da potekne od roditelja, kuće, škole“. U sklopu tog nastojanja održao je više od 2000 predavanja u 300 gradova i sela Jugoslavije. “Osnove medicinske seksologije” objavio je 1966. godine. Godinu dana kasnije igrao je sebe u filmu Dušana Makavajeva “Ljubavni život ili tragedija službenice PTT”. 

Tri puta su ga birali za dekana, a doživeo je da ga dva puta, zajedno sa suprugom Smiljom, izbace sa fakulteta. Prvi put kada je 1941. godine, zajedno sa suprugom Smiljom, kategorički odbio da potpiše “Apel srpskom narodu” koji je pozivao na saradnju sa fašistima. Drugi put 1952. kada se kritikujući zamerio novoj vlasti. Oduzeli su mu i već dodeljenju Vukovu nagradu.

Dr Aleksandar Kostić je jedan od osnivača Beogradskog foto kluba, pionir medicinske fotografije kod nas, snima prve naučne medicinske flmove i osniva fotografsku laboratoriju pri Histološkom institutu (koji danas nosi njegovo ime). Predsednik je Saveza izviđača Jugoslavije, antialkoholičarskog pokreta, dugogodišnji predsednik Udruženja krematista ''Oganj'' i član Međunarodne krematističke federacije. Bio je urednik mnogih stručnih časopisa.

Pored svih ovih interesovanja profesor Kostić je bio i pijanista. Bavio se i komponovanjem pa je njegovo delo „Himna radu“ izvedena na Kolarcu. Muzički učitelj mu je bio proslavljeni Stevan Mokranjac. Kostić umire 1983. godine, a osamnaest godina kasnije, 2001. na Svečanoj sednici beogradskog Medicinskog fakulteta, van snage su stavljene odluke, rešenja i naredbe koje se odnose na Smilju i Aleksandra Kostića. Ulica u Beogradu, iza Palate pravde, nazvana je njegovim imenom.


U nastavku: Ko je bila Smilja Kostić i kako je nastao jedan od najznačajnijih srpskih legata.