Ono što povezuje "Karnegi hol" i Univerzitetsku biblioteku "Svetozar Marković" je ime i dobročinstvo Endrua Karnegija. Endru Karnegi je bio jedan od najbogatijih ljudi na svetu, čijim je donacijama otvorena biblioteka "Svetozar Marković", kao i više od 2800 biblioteka širom sveta. Na njihovim vratima, umesto imena dobrotvora, stajao je Karnegijev životni moto: "Neka bude svetlost..." I bi svetlost!

Ko je bio Endru Karnegi?

Kada bi morali da čitav njegov život i zasluge sažmemo u jednu rečenicu, ona bi glasila - Endru Karnegi je bio Škot koji je uspeo da ostvari 'američki san'.

Karnegi je rođen 1835. godine daleko od Amerike, u Damferlajnu u Škotskoj, u siromašnoj porodici tkalačkih radnika. Zbog teških uslova života, porodica se 1848. godine iseljava u SAD. U to vreme, mladi Karnegi je imao 13 godina i njegov "američki san" počinje da se ostvaruje od prvog posla u fabrici za preradu pamuka, na kome je zarađivao dolar i 20 centi nedeljno. Uslediće posao telegrafskog kurira, koji će ga odvesti na železnicu, gde upoznaje Tomasa A. Skota. Uvidevši svu njegovu razboritost i marljivost, Skot ga uzima pod svoje i počinje da ga podučava svim tajnama menadžerskog posla. Zahvaljući Skotu, Karnegi će napraviti i svoje prve uspešne poslovne poteze, prvo kroz ulaganje u železnicu, preko ulaganja u mostogradnju i naftne sisteme transporta. To je bilo i doba velike potražnje za metalima zbog ubrzanog industrijskog razvoja Amerike. Stekavši značajnu imovinu, Endru pokreće valjaonice čelika, što mu donosi naziv "Kralja čelika" kao najvećeg svetskog proizvođača gvožđa, čelika i koksa.

Za "180 stepeni" menja svoj život 1901. godine, kada svoju najuspešniju kompaniju "Karnegi stil", prodaje čuvenom Dž. P. Morganu, vlasniku kompanije "U.S. Stil" za nezabeleženih 120 milijardi dolara. Inače, za Škote u svetu kažu da baš nisu "široke ruke", da su posebno štedljiv narod, ali ovaj industrijalac, koji je pokrenuo američku čeličnu industriju krajem 19. stoleća, odlučio je da tada deo svog bogatstva podeli sa drugima.

Od "Kralja čelika" do prosvećenog dobrotvora

Drugi deo svog života Karnegi je posvetio dobročinstvu. U fokusu su mu lokalne biblioteke kao izvorište znanja i edukacije. Ovo je bio način da se oduži pukovniku Džejmsu Andersenu, zahvaljujući kome je kao siromašni imigrantski dečak, stekao obrazovanje i ljubav prema knjigama. Pored toga, posvećuje se filantropiji u obrazovanju i naučnim istraživanjima. Gradi znameniti "Karnegi Hol" u Njujorku i osnova "Karnegi korporaciju Njujork". Posebnu pažnju poklanja svetskom miru, te osniva "Fondaciju Karnegi za međunarodni mir". Naučni institut "Karnegi" i Univerzitet "Karnegi Melon", samo su mali deo onoga što je Endru Karnegi ostavio iza sebe.

Bio je pasionirani ljubitelj knjiga i putovanja, voleo je i da piše. Bogat i plemenit, retke su osobine sjedinjene u jednom čoveku, a Karnegi ide i više - u svom najpoznatijem delu "Jevanđelje bogatstva" poziva i druge da se uključe u humanitarne akcije, što su mnogi prihvatili i krenuli njegovim stopama. Kao odgovor na pitanje zašto je odlučio da se posveti humanitarnom radu, odgovarao je da "nijedan čovek ne može da se smatra bogatim, ukoliko nije pomogao nekom drugom da to isto postane".

Endru Karnegi umro je 11. avgusta 1919. godine. Na njegovom grobu piše "Ovde počiva čovek koji je umeo da se okruži ljudima pametnijim od sebe".

Od  Karnegi Hola do Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković"

Ovaj svetski poznati filantrop ostavio je pečat i u Srbiji, u Beogradu. Naime, nekoliko godina posle njegove smrti, Karnegijeva zadužbina je 1926. godine, a na inicijativu Mabel Grujić, dala 100.000 dolara za izgradnju Univerzitetske biblioteke. Ovo je bio značajan projekat za tadašnju Srbiju, pošto je u to vreme ova zgrada bila i jedina namenska  zgrada za potrebe biblioteke u Srbiji.

Zemljište je darivao Beograd, građevinu su projektovali, u duhu akademizma, arhitekte Nikola Nestorović i Dragutin Đorđević. Čitaonica je dekorisana u stilu engleske, a profesorska sala u stilu italijanske renesanse. U znak sećanja na dobrotvora, u holu biblioteke se nalazi bista Endrua Karnegija.

Časopisa "Forbs" 2007. godine, doneo je procenu da je Endru Karnegi u trenutku smrti imao bogatstvo u iznosu od 298,3 milijardi današnjih američkih dolara, što ga svrstava među najbogatije osobe u čitavoj istoriji. Podsetimo, krenuo je sa zaradom od 1,20 dolara nedeljne plate.

*Naslovna fotografija je preuzeta sa Wikimedia commons i delo je Zorana Cvetkovića i Theodore Christopher Marceau