Priča o Vezirovoj česmi na Kalemegdanu nije samo kazivanje o urbanizaciji grada i zadovoljavanju životnih potreba stanovništva. Naprotiv, u česmu Mehmed-paše Sokolovića uzidani su vekovi istorije, svedočanstvo o patriotizmu srpskog naroda i poruka za budućnost.

Zapravo, pripovedanje o mora početi u hercegovačkom selu Sokolovići gde, tu negde oko 1506. godine, bi rođen Bajica Nenadić – Srbin koga će ceo svet upamtiti kao velikog vezira i, svojevremeno, najmoćnijeg čoveka na svetu, Mehmed-pašu Sokolovića.

Grafika: Wikipedia - 35. Veliki vezir Otomanskog carstva Mehmed-paša Sokolović, Bajica Nenadić

Danak u krvi i zapamćeno poreklo

Bajica Nenadić je obrazovanje sticao u manastiru Mileševa kada su ga, sa 15 godina, Turci odveli u janjičare kao danak u krvi. Narednih 13 godina, sada sa poturčenim imenom Mehmed, proveo je u Jedrenu, a zatim, zahvaljujući svojoj visprenosti, znanju i hrabrosti, za vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog, postaje veliki vezir.

Jedan diplomata iz Venecije o Mehmed-paši Sokoloviću je zapisao:

“Njegova promocija se dogodila onda kada je, zahvaljujući snažnoj konstituciji, spasio od utapanja sultaniju Hurem, kada se njen brod bio nasukao. Zahvalna kraljica se od tada postarala za njegovo naglo napredovanje od čuvara dvorske kapije, pa sve do položaja velikog vezira”.

Ogroman uspeh unutar turskog carstva Mehmed-paši nije pomutilo razum niti je zbog njega zaboravio svoje korene. Naprotiv, trudio se da za svoju postojbinu uradi što više može podižući različite zadužbine, bogomolje, vakufe, mostove i česme.

Od svih građevina koje je za sobom ostavio, na našim prostorima ddanas su ostale samo dve – veličanstveni most preko reke Drine u Višegradu, koji je Ivo Andrić opisao u svojoj knjizi “Na Drini ćuprija”, i Vezirova česma na Kalemegdanu, najstarija sačuvana česma u Beogradu. Ovu česmu Mehmed-paša Sokolović, prema svedočenju Evlije Čelebije, podigao je između 1576. i 1577. godine, u Gornjem gradu Beogradske tvrđave, pored Defterdarove kapije.

 Foto: Pavle Kaplanec - Česma je sazidana 1578, a poslednji put renovirana 2017. godine

Voda za sve

Danas svaki dom ima tekuću vodu. To je nešto što smatramo normalnim i o čemu ne razmišljamo  – sve dok ne dođe do nestanka vode. Ali, u vreme turske vladavine Beogradom, nije postojao izgrađen vodovod već se voda, “na ruke”, donosila sa izvora. Kako bi olakšao život i učinio ga udobnijim za lokalni živalj, Mehmed-paša odluči na podigne česmu.

Mireći srpsko i tursko u sebi kao izvanredan političar kakav je bio, veliki vezir je mudro odabrao mesto – u blizini džamije sultana Sulejmana, a na korist Srba.

Česma Mehmed-paše Sokolovića dugo vremena je služila narodu i pružala mu okrepljenje.

Čelebija je u 17. veku o Vezirovoj česmi napisao sledeće:

"Dođi, moj Bože, ako želiš da na ovom svetu piješ s rajskog izvora."

U zvaničnim dokumentima ova česma se pojavljuje tek u 18. veku, nakon što je tvrđava obnovljena od stane Austrijanaca. Oni su je zaveli kao “pokvarenu vodovodnu cisternu” i fontanu, a vek kasnije je ponovo spomenuta, ali kao rezervoar i lednica.

Nakon toga, česma Mehmed-paše bila je zatrpana, a svetlost dana je ugledala tek 1938. godine, kada su započeti prvi radovi na njenom obnavljanju.

Česma Mehmed-paše Sokolovića u osnovi je pravougaonog oblika, dimenzija 7,5 x 6,3 metra, i podignuta je slaganjem pravilno obikovanih kvadara krečnjačkog porekla. Jednom stranom, česma je oslonjena na zidine, dok su ostale tri strane česme sa lulama za vodu i kamenim koritima, bile ukrašene prelepim šarama.

Vezirova česma je visoka 4,5 metra, a njena fasada sastavljena je od tri niše koje krase orijentalni likovi. Srednja niša je primetno veća od druge dve, ali su zato bočne dekorisane predivnim predstavama čempresa.

Vezirova česma potpuno je obnovljena 2017. godine i predstavlja komadić istorije koji zaista vredi videti svojim očima.