U vremenu kada je asfalt ubrzano zamenjivao kaldrmu i grad postajao užurbana košnica,  stvarala je čitava jedna generacija umetnika, pisaca i novinara koji su svojim životima ispisiali novu istoriju Beograda. Ali samo jedan je bio Tirke. 

Iza ovog prepoznatljivog nadimka nalazio se Bogdan Tirnanić, pasionirani ljubitelj stripa, filma i pozorišta, virtuoz pisane reči, neizostavni deo Kluba književnika, hroničar svih lica Beograda, scenarista, Zvezdaš, otac jedne Jelene i suprug jedne Dare, i na kraju… novinara. 

Tirketovo britko pero

Priča o Bogdanu Tirnaniću neizostavno počinje podatkom da je je rođen u Beogradu 14. septembra 1941. godine. Detinjstvo provodi na Dedinju, koje je u vreme njegovog školovanja ponovo menjalo stanovnike. Tu pohađa i gimnaziju na Topčiderskoj zvezdi, družeći se sa decom onih koji su bili "najednakiji" među jednakima. Legenda kaže da nikada nije maturirao. i Ipak, postao je brilijantan novinar, publicista, esejista, kritičar društva.  

Po sopstvenom priznanju, novine je čitao od samog detinjstva, ali za njegovo bavljenje novinarstvom presudan je bio susret sa novinarom "Politike", Momčilom Jojićem u dorćolskoj kafani "Bled". Novinarstvom je počeo da se bavi šezdesetih godina XX veka prvo kao urednik avangardnog omladinskog časopisa "Susret", zatim kao glavni urednik "RTV revije". Slom studentskih protesta 1968. godine vodi ga u Zagreb, gde sa kolegama osniva još jedan andergraund časopis, "Pop ekspres". 

Ipak, povratak u Beograd i dolazak Dragana Markovića na mesto glavnog urednika magazina NIN, biće "vetar u jedra" čitavoj generaciji beogradskih novinara okupljenih u ovoj redakciji. NIN će biti i magazin kome će Tirnanić ostati veran do kraja, ali koji će svoju popularnost sticati upravo zahvaljujući njegovim britkim kolumnama. 

Tirke je bio prvi srpski novinar čije su tekstove podjednako čitali akademici, političari i običan narod. Njegov vrhunski stil pisanja bio je razumnljiv svakome. Pisao je tekstove u kojima je sagledavao stvarnost na sebi svjostven način. Umeo je da male i nevažne stvari pretvori u velike i društveno važne. Njegov tekst o "klozetskoj filozofiji" inspirisao je decenijama posle Slavoja Žižeka da napravi i, bukvalno, čitavu filozofiju. Suprotstavljao se svim sistemima u kojima je živeo  humorom, a njegove reči uvek su dopirale do čitalaca.  

Pored NIN-a, povremeno je pisao za "Politiku", "Borbu", "Dnevni Telegraf", "Kurir". Bio je i glavni urednik   časopisa "Nju moment". Radio je i na dve televizije - "Beograd" i "Politika".

Bio je jedan od najoriginalnijih autora srpskog novinarstva i publicistike. Pored neverovatne popularnosti kod široke čitalačke publike, Bogdan Tirnanić je u svojoj bogatoj karijeri stekao veliki broj nagrada, među kojima i priznanje Udruženja novinara Srbije "Laza Kostić" za najboljeg komentatora. Dobio je i nagrade "Jug Grizelj" za dostignuća u istraživačkom novinarstvu  i "Veselko Tenžera".

Magija sedme umetnosti

Kada nije pisao novinske članke, Bogdan je pisao knjige. Napisao je zbirke novinskih tekstova i eseja "Beograd za početnike", i nastavak "Beograd za ponavljače", uveo je američku kulturu kroz "Ogled o Paji Patku", a napisao je i "Kratak kurs umiranja".

Jedna od njegovih prvih i najvećih  ljubavi bio je film, još od vremena kada je bežao sa časova u bioskop "Slavija". Film je bio ljuba  kojoj je posvetio niz tekstova, kako kroz analizu, tako i kroz kritiku, ali i knjigu "Crni talas", o dugo zabranjivanom i često prećutkivanom periodnu srpske kinematografije. Takođe, i sam je bio učesnik "crnog talasa". Igrao je jednu od glavnih uloga u kultnom filmu Želimira Žilnika "Rani radovi",koji je osvojio "Zlatnog medveda" na festivalu u Berlinu.

Ovde se nije zaustavio njegov angažman na polju sedme umetnosti. Popularni Tirke glumio je i u filmovima "Crni bombarder", "Živeti kao sav normalan svet","Zbog jedne divne crne žene",a sarađivao je na scenariju "Dečko koji obećava" i "Poslednji krug u Monci". Njegov pomalo mrgodni pogled ostao je zabeležen i u spotu Vlade i Bajke za neformalnu himnu čitave jedne generacije - "Beograd".  

Kasnije, kada su bioskopi polako počeli da se gase, svoje novo utočište našao je u Ateljeu 212, čiji je bife redovno i rado posećivao. Naravno, razgovor u čašicu i cigaretu u bifeu nije bio jedini razlog. Drugi, i važniji bila je njegova supruga, glumica Dara Džokić. Iz ovog braka dobili su ćerku jedinicu Jelenu. 

Zanimanje – Beograđanin

Ceo svoj život proveo je u gradu u kom je rođen i često je znao da kaže da je on Beograđanin po zanimanju. Čak i kad bi otišao u Njujork, brojao je dane do povratka kući. Sve velike koncerte je slušao upravo u svom gradu, gledao sve velike predstave, utakmice i boravio u svim velikim kafanama upravo u Beogradu.  

I upravo je fudbal jedna od stvari koja ga je definisala. Bio je pasionirani navijač  "Crvene Zvezde", još od detinjstva i prvih neuspešnih pokušaja da se i sam okuša u igri na zelenom terenu. Sa severne tribine pratio je "Zvezdu" i u Bariju i ponosno mahao zastavom kada je postala svetski šampion. 

Veliko ime srpskog novinarstva 

Četiri decenije Tirke je svakodnevno pisao - bez odmora i bez vikenda. Pisao je o onome što se desilo i onome što će se tek desiti. Pisao je o Beogradu, Srbiji, našoj prošlosti i neizvesnoj budućnosti i svim promenama kroz koje grad i društvo prolaze. O umiranju starog Beogradu i stvaranju nekog novog, potpuno drugačijeg i nepoznatog. 

Novinar, publicista, filmski kritičar Bogdan Tirnanić preminuo je 16. januara u Urgentnom centru u 68. godini. Ostaće zapamćen kao jedan od najpoznatijih novinara oštrog i britkog jezika koji je novinarsko pisanje pretvorio u umetnost i čiji s tekstovi obeležili vreme u kome je živeo. Tirketa pamte i kao velikog dorćolskog šmekera i pravog boema.