U glavnom nam gradu postoji mnogo skrivenih dvorišta, misterioznih depoa, zatrpanih blaga i prostora punih istorije koji bi nam oduzeli dah, kada ne bi bili zamandaljeni, daleko od očiju javnosti. Neki i nisu, ali - niko nije svestan njihovog postojanja.

Među njima je, nažalost, bio atelje Olje Ivanjicki na Kosančićevom vencu. Nedugo nakon njene smrti, stavljen je pod ključ sa svim svojim sadržajem, od beskonačne umetničke i emotivne vrednosti.

Kada je imala 26 godina, dakle kasnih pedesetih, Olja je sa svojim kolegama umetnicima Leonidom Šejkom, Mirom Glavurtićem i Vladanom Radovanovićem osnovala nezavisnu grupu "Mediala". Sačinjena od mladih slikara, filozofa, muzičara, pesnika, Mediala je za cilj imala samo jednu stvar - međusobnu podršku, zajedničko stvaranje i deljenje ljubavi prema umetnosti. Upravo je prostor koji će postati njen atelje služio kao baza u kojoj će, najpre, pomenuta četiri umetnika izlagati svoje radove. Slede godine u kome je atelje stecište svih intrigantnih umova Beograda, i ne samo Beograda - budući da je Olja bila vrlo posvećena futurističkim vizijama i očarana onima koji doprinose ovoj slici (svojevremeno je slala i pisma Bilu Gejtsu), u atelje je svratio i Nelson Rokfeler po poklon za kolegu Henrija Kisindžera. Ako ste slučajno bili u prilici da posetite Oljin atelje ili, mnogo verovatnije - izložbu posvećenu umetnici u Istorijskom muzeju grada - imate mali ekstrat na osnovu koga možete da zamislite kako je izgledao anterijer. Ivanjicki je godinama sakupljala raznorazne predmete koji su za nju odisali nekom vrstom istorije, u najmanju ruku glamurozne toalete i modne detalje, instalacije i skulpture kao što je lutka odevena u srebrno odelo za astronaute, odraz vremena u kome je slikarka živela i posvećeno beležila na svojim delima.


Foto: Wikipedia / Intermedichbo - Deo eksponata sa izložbe u Istorijskom muzeju Srbije

Prostor kao platno

I sam atelje, u kome je Olja i živela, poslužio je kao svojevrsno slikarsko platno na kome su se ogledala njena osećanja, životne oscilacije, političke prilike. Ranih devedesetih, kada je rat počeo da razara Jugoslaviju, vrata ateljea su obojena u crveno kako bi oslikala rastuću histeriju i, na svoj način, ostavila je ispred. Kada su se prilike relativno smirile, crvenu su prekrile roze i bela, kao nagoveštaj da još uvek nije gotovo. To nas dovodi i do zanimljive činjenice koja se tiče zvukova koji su dopirali iz ovih prostorija.

Začudo (ili ne) muzika je u ateljeu je retko svirala. Daleko češće su se mogle čuti vesti iz zemlje i sveta, izborne kampanje, političke emisije, koje su na svojstven način služile kao umetnička inspiracija, budući da je Olja svoju ulogu u svetu videla kao hroničarsku. Njena misija da zabeleži vreme u kome se rodila i živela, i koje će nastaviti da teče i posle njene smrti, postaje vam jasna već kada se prvi put nađete naspram slika sa potpisom Ivanjcki. Tu su portreti prepoznatljivih lice koja su na neki način oblikovala sadašnjost u datom trenutku - od Vladimira Putina i Donalda Trampa, preko Karla Sagana i Nila Armstronga do Ive Andrića.

Nakon Olgine smrti, čitavo blago ateljea, pa i ostatak njene zaostavštine, stajao je godinama pod ključem dok se marta 2017. konačno nije upriličila grandiozna izložba u Istorijskom muzeju, najobuhvatnija do sada: dve stotine slika, crteža i skulptura, modnih kreacija, od kojih su neki kreirani u saradnji sa modnom kućom Mona, a neki tek za ličnu garderobu - po pravilu vrlo avangardnu - i brojni lični predmeti postavljeni su, u pojedinim prostorijama muzeja, tako da imitiraju sam atelje, sa originalnim nameštajem, detaljima i slikarskim priborom.

Foto: Wikipedia / Intermedichbo - Deo eksponata sa izložbe u Istorijskom muzeju Srbije

Kako je izgledao jedan Oljin dan u 38 kvadrata na Kosančićevom vencu?

Vrlo je izazovno smisliti odgovor na ovo pitanje, budući da rutina ovde nije stanovala. Iako veoma posvećena slikanju, bilo je dana koje je Olja provodila okružena ljudima, bilo je onih koji su se spajali sa noćima u kojima slikarski pribor nije bio dotaknut. A bilo je i onih kada je pomenuti pribor bio uposlen 15 sati bez prekida, kada bi njihovu vlasnicu podstakao nalet inspiracije ili pak zanatske discipline i lične potrebe. Onih dana kada nisu nastajale nove slike, na mahove su nastajali tekstovi iz Oljinog pera, skice, crteži. Često uz svetlo na radiju, ponekad i uz dva uključena televizora, na kojima bi paralelno pratila dve različite emisije. Političke igre, zavere, enigme, posete bića iz svemira bili su glavni junaci nekoliko stotina knjiga koje su živele na policama ateljea. Ukoliko bi se našao neko voljan da joj čita, Olja je rado slikala uz "saundtrek" nekog od ovih tekstova.

Kao izuzetno produktivan stvaralac, ali i kolekcionar antikviteta i raznoraznih čudesnih predmeta, Ivanjicki je iza sebe ostavila ogromnu, samo njoj svojstvenu riznicu. Posle 2009. godine, kovčeg sa blagom je zaključan. Iseljenje ateljea dogodilo se nekoliko godina kasnije, kada je zapretila opasnost da pojedini komadi stradaju zbog vlage i zato bivaju iseljeni u depou Istorijskog muzeja, gde su i danas. Fond Olje Ivanjicki je u nekom trenutku pokrenuo inicijativu da se atelje rekonstruiše, dotera i otvori za javnost ali ideja ne može biti sprovedena u delo dok se ne postigne pravno rešenje oko čitave zaostavštine. Ako se to nekim čudom ipak dogodi, imaćemo priliku da iz prve ruke doživimo zalazak sunca sa Oljine terase, glavnog krivca za to što umetnica, prema svojim rečima, nikada nije htela da napusti svojih 38 kvadrata na Kosančićevom vencu.