Posvećenost koju su uložili u celokupni imidž nije prošla ni bez temeljne analize muzike liverpulskog sastava. Na probama The Bestbeat-a nije se samo sviralo, već i razgovaralo o kompozicijama, aranžmanima i tehnikama sviranja. Jer, cilj je bio obostrano uživanje u muzici i dobro raspoloženje – ne samo za članove benda, već i za fanove.

Uostalom, i oni su svojim sugestijama pomogli beogradskim Bubama da postanu to što jesu. Od samog početka, The Bestbeat je od strane publike odlično prihvaćen. Ali, popularnost kao takva nije bila prioritet – s te strane ni članovi benda nisu na taj način doživljavali interesovanje fanova. „Biti popularan“ imalo je smisla upravo zbog onih koji su dolazili da ih čuju: od novih fanova koje su stalno pridobijali, do roditelja čija su deca na njihovim koncertima prvi put čula hitove Bitlsa uživo.

Ali, The Bestbeat su imali i druge prioritete. Institucija tribute benda shvaćena je krajnje ozbiljno, te su kvalitet svirke i scenskog nastupa bili na prvom mestu. S te strane, prestonički Bitlsi bili su vođeni motivom da na dostojanstven način neguju i ovdašnjoj publici prenesu muziku liverpulske četvorke.

Beogradska četvorka koju je zavolela cela Evropa

S obzirom na ekspresno pridobijanje simpatija fanova, The Bestbeat je dobijao prilike i za sve više nastupa. Nizale su se svirke po klubovima, gradskim trgovima, sportskim halama i pozorištima, čak i privatnim i korporativnim zabavama. Gde god bi naišli na istinske fanove Bitlsa, svirka je bila istinsko uživanje – od muzike koju su svirali publici, do graje kojom su fanovi uzvraćali između pesama.

Malo po malo, dečake koji su voleli rokenrol zavolela je cela Evropa. Slušali su ih poštovaoci Bitlsa u Srbiji, Crnoj Gori, Rumuniji i Bugarskoj, Grčkoj, Makedoniji, Belorusiji, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji. Još veći uspeh usledeo je nakon što se The Bestbeat, povodom pedesetogodišnjice izdavanja singla „Love Me Do“, našao na stranicama jednog od najtiražnijih američkih časopisa „Newsweek“. Beogradska četvorka tada je proglašena među 30 najboljih Bitls „tribute“ bendova.

 

Pored fotografija u francuskom izdanju magazina „The Rolling Stone“, The Bestbeat je napunio i pariski „Palais des sport“ – isti onaj u kome su i originalni Bitlsi nastupili pola veka ranije. U međuvremenu, stigli su i do liverpulskog kluba „Cavern“ – a tamo ih odveo poziv za učešće na događaju koji ih je, uslovno rečeno, i okupio deceniju ranije. Najveći internacionalni festival posvećen liverpulskoj četvorci, „Beatle week“, ugostio je 2014. godine i beogradsku. A posetiti mesto gde je 40 i kusur godina ranije sve počelo bila je među najvećim privilegijama. Osim velikog interesovanja publike i brojnih šansi za nastupe, godine 2011. The Bestbeat dobija još jednu – ovoga puta filmsku. Snimanje filma „Žućko – priča o Radivoju Koraću“ donosi im još jednu ulogu pravih Buba.

Za članove sastava, bila je velika čast postati deo priče o legendi koja je pre pola veka upoznala prestonicu sa Bitlsima. Poput onog s početka priče, zvuči baš kao ostvarenje još jednog dečačkog sna. A 15 godina nakon što su prvi put izašli pred publiku, četiri beogradske Bube još uvek sviraju taj san. I dalje aktivni na sceni, svojim muzičkim vremeplovom spajaju sadašnjost i prošlost, nastavljajući da na svoj način neguju bezvremenske muzičke vrednosti.


Pročitajte i prvi deo priče:

The Bestbeat – kako je jedna beogradska četvorka oživela prave liverpulske Bube