Mada je po ondašnjim standardima možda i ne bismo mogli smatrati nekom lepoticom, Artemiza Hristić je u beogradskoj čaršiji s kraja 19. veka svakako bila žena za kojojm su se okretale glave. Skromna, umiljata, velikih crnih snenih očiju, bila je ljubavni plen koji je dugo lovio i na kraju ulovio kralj Milan. Iako sklon ljubavnoj prevrtljivosti, Artemizu je kralj voleo toliko da je, pričalo se, zbog nje sišao s prestola i poslednje dane svog života proveo u dalekom izgnanstvu. 

Zauzete žene kao pasija

Priču o Artemizi nemoguće je ispričati bez postavljanja scene. Glavni junak tragedije njenog života bio je srpski knez, a kasnije kralj Milan Obrenović, koji je i sam bio tragična ličnost. Rođen u braku dvoje ljudi koji nisu imali ni preterane životne ambicije, ni sklonost ka vaspitanju dece, Milan je od samog rođenja bio prepušten dadiljama i drugim članovima domaćinstva. Stvari su se donekle popravile pošto ga je posle smrti njegovog oca Miloša (onog drugog, zaboravljenog Obrenovića) pod svoje uzeo knez Mihailo. Iako je možda u tim trenucima po prvi put osetio šta znači očinska ljubav, ova idila nije dugo potrajala. Knez Mihailo gine u atentatu u Košutnjaku, a na presto dolazi dečarac za koga se jedino moglo utvrditi da je zvanični sin nekog od brojnih Obrenovića.

Dok se Namesništvo zanimalo političkim prepirkama, mladi Milan živeo je bez ikakve kontrole. Kako je već stasavao u mladića, postala je sve primetnija njegova sklonost ka zaljubljivanju, posebno u zauzete žene. Ova crta pratiće kralja sve do samog kraja života i biće iskra koja je rasplamsala mržnju kako političara, tako i naroda, a posebno žena koje je voleo… i ubrzo ostavljao.

Prva od njih bila je mlada udovica Leposava Novaković, koja je prosidbu romantičnog mladića odbila tvrdeći da joj više odgovara uloga ljubavnice nego kneginje. Milan se posle poslednjeg sastanka sa Leposavom u budapeštanskom hotelu "Kod Engleske kraljice" uplakan vraća u Beograd. Namesništvo je na trenutak moglo da odahne – izbegnuta je dinastička katastrofa, udovica ipak nije postala kneginja.

Na scenu stupa lepa i odlučna Natalija Keško, bojarka rusko-nemačko-rumunskih korena, u koju se knez zaljubio posle samo jednog pogleda na njen portet. Kratka i burna ljubav ubrzo je krunisana brakom uprkos protivljenju kneževih savetnika koji su već planirali brak koji bi učvrstio poziciju Srbije na evropskoj političkoj sceni. Samovoljni knez nije popuštao i na dvor dolazi lepa Rumunka.

Ono što je Leposavi bilo jasno već posle prvih susreta, Nataliji je došlo kao iznenađenje. Njen zaljubljeni Milan uskoro je postao ozlojeđeni muškarac koji je beg od (preterane) ljubavi svoje sopstvene žene tražio u zagrljaju drugih. To su bile i godine političkih previranja, kako spoljnih tako i unutrašnjih, ali je najveći rat plamteo između vladarskog para.

Ponižena brojnim polu-javnim avanturama svoga muža, sada već, kraljica Natalija koristila je protiv Milana nezadovoljstvo svih svojih saveznika – političara, naroda i sopstvenog deteta. Ono što nije mogla da predvidi bila je opasnost koja je dolazila sa juga.

 Foto: Wikipedia - Dani (prividne) sreće: Milan, Aleksandar i Natalija Obrenović

Grkinja iz Knez Mihailove 46

Kao što smo rekli, Artemiza Hristić nije bila neka lepotica. Oniža i okruglasta, bila je potpuna suprotnost putenoj Natalija. Ali imala je velik crne oči kojima je smireno posmatrala svet i… reklo bi se… gotovo ništa više.

Rođena je u dalekom gradu na Bosforu, gde je njen otac bio glavni sultanov arhitekta. Odgajana u patrijarhalnom duhu porodice Joanides, nikada se nije preterano zanimala za društveni život, tračeve i spletke. Sve se menja kada u njen život ulazi jedan drugi Milan. Naime, tih godina na službu u veleposlanstvu Srbije u Carigradu dolazi mladi Milan Hristić, koji je važio za jednog od najlepših i najobrazovanijih ljudi Beograda. Šta ih je spojilo, danas je teško saznati, ali se pričalo i da je Artemiza često bila ljubomorna na lepotu svoga muža. Brak je u početku bio srećan, a Artemiza je svu pažnju posvetila kući, deci i suprugu.

Jedan susret na nekom od balova koje je kralj sve češće priređivao u Beogradu prkoseći Nataliji bio je fatalan. Gospođa Hristić postaje predmet pažnje kralja, koji u svom sumanutom ljubavnom stilu počinje da je obleće. Ide toliko daleko da njenog muža postavlja za svog sekretara.

Malo po malo, poseta po poseta i Artemiza počinje da popušta. Pod naletom strasne ljubavi pada maska patrijahalne supruge. Čaršija počinje da šuška da se nešto čudno dešava u kući Hristića i da kraljeve kočije sve duže ostaju pred njihovom vilom u ulici Kneza Mihaila 46.

Foto: Digitalna NBS / "Vreme", 1933.

Kao i svaki supružnik siguran u osećanja svog bračnog druga, Hristić burno odbija svaku pomisao da kralj i njegova supruga nešto šuruju. I dalje sve posmatra kao nevine partije karata koje organizuje gospođa Nazos, mlada supruga grčkog abasadora.

Kako je Artemiza popuštala, tako je kralj bio sve odlučniji. Prvo pod krinkom noći, ogrnut debelim ogrtačem i maskiran, a potom sve otvorenije u kočiji sa buketom cveća, gotovo svakodnevno kralj je hitao Artemizi. Ona ga je dočekivala raširenih ruku, nudeći mu toplinu, ljubav i saosećanje koje je čitavog života tražio.

Ljubav je plamtela tolikim žarom da ni prevareni muž više nije mogao da skreće pogled. Pričalo se da je ne jednom odustajao od ulaza u kuću kada bi pred istom zatekao kraljeve kočije. Umesto u stilu neke ruske romanse uleti u kuću i napravi haso, Hristić bi se pokupio i udaljio, čekajući da vladar napokon zadovolji svoju strast.

Ali ni njegovo gospodsko vaspitanje ni ignorisanje podsmeha čaršije nisu mogli večno da traju. Uvidevši da je Hristić pred pucanjem, kralj nalazi jednostavno rešenje – šalje ga na mesto ambasadora Srbije u Berlin.

Foto: Digitalna NBS / "Vreme", 1933.  - Nevoljna učesnica velikog skandala, gspođa Nazos

Skandalozni Uskrs

Ovim činom jedna od smetnji ljubavnoj vezi bila je otklonjena, ali mnogo ozbiljnija i gnevnija nalazila se i dalje na dvoru. U poslednjim godinama zajedničkog života vladarskog para, bes kraljice Natalije bio je nesputan. Svakog dana i na sve moguće načine pokušavala je da svoje nezadovoljstvo iskaže, kako kroz brojne ljubomorne scene tako i kroz spletke koje je plela protiv Milana. U nameri da se osveti kralju, kraljica je činila još goru stvar po sebe – svakim ispadom sve više ga je gurala u zagrljaj ljubavnice.

Sukobi su svoj vrhunac dostigli na Uskrs 1887. godine. Naime, tog jutra su se na dvoru skupili najugledniji građani Beograda i predstavnici stranih vlada. Među njima je bila i gospođa Nazos, koju su u tračevima koji su dolazili do Natalije mnogi proglašavali najvoljenijom Milanovom milosnicom. Običaj je bio da se kraljevski par na rastanku rukuje sa svakim od gostiju, što je Natalija izbegla. Kada je red došao na grčkog ambasadora i njegovu suprugu, kraljica je gospođu Nazos zaobišla, iskazujući tako svoju pakost.

Ovaj skandal nije prošao neprimećeno. Milan je pao u veliku jarost, toliko da je na dvor hitno pozvan predsednik vlade Milutin Garašanin. Dok su uvrede letele između supružnika, iz Milana je izletelo ono što niko nije očekivao – zahtevao je hitni razvod!

Uvidevši da je možda preterala, Natalija je odmah napustila dvor i uputila se u kuću Jovana Žujovića koji je trebalo da odigra ulogu posrednika u sukobu između Natalije i Nazosovih. Znajući da nije krivac za Natalijinu srdžbu, gospođa Nazos pristaje da se iste večeri javno sastane sa kraljicom kako bi se izmirile.

Ipak, kralj se nije smirivao. Smatrao je da je uvreda naneta lično njemu i insistirao da kraljica pod hitno napusti zemlju. Situaciju je donekle smirio Garašanin koji je zapretio svojom ostavkom. Do večeri je vest o skandalu već obišla čitavu varoš. Na svakom ćošku razglabalo se o kralju, kraljici i Artemizi.

A ispod sve svoje srdžbe, Milan se zadovoljno smeškao – u Natalijinom postupku dobio je povod i opravdanje za razvod o kome je sanjao…

 

U nastavku sledi priča o tome kako je ova fatalna Grkinja koštala krune kralja Milana.