Da li se sećate doba kada se tačno vreme proveravalo telefonom? Saopštavanje te informacije je najpre bio zadatak telefonistkinja. Kada su počele da padaju s nogu od posla usled porasta korisnika, zvanično je kucno čas za automatizaciju, koja je podrazumevala obaveštavanje tačnog vremena svakih deset sekundi!

“Telefonistkinja” na zapoved

Krajem 1957. godine preduzeće “PTT saobraćaja” upustilo se u poduhvat izmnih razmera, što je podrazumevalo uvođenje novog uređaja za svoju službu 05, čija svrha je bila da na poziv odgovara tačnim vremenom. Tim od četiri mehaničara predvodio je inženjer Sreten Protić. Oni su bili zaduženi za montažu aparata, koji bi omogućio Beograđanima da kada okrenu 05 dobiju obaveštenje o tačnom vremenu od specijalizovanog automata.

Pre toga dužnost saopštavanja tačnog vremena izvršila je jedna telefonistkinja, ali pravi izazov je bio uspostavili vezu, pogotovo u periodu od 13 do 14 časova, kada je vladala najveća zainteresovanost za tačno vreme.

“... časova, minuta i sekundi”

Sa ugradnjom automata, pretplatnik je pozivanjem broja 05 mogao da dobije informaciju sa tačnošću od deset sekundi. Posle svega jednog zvona, aparat bi prozborio: “... časova, minuta i sekundi.” Ukoliko korisnik iz bilo kog razloga nije mogao da čuje tačno vreme, usledilo bi drugo obaveštanje za svaki slučaj. 

Potom toga uređaja bi samoinicijativno isključio vezu, te bi u slušalici odzvanjao zauzet ton. Ako bi se ikada desilo da pozivalac nije spustio slušalicu na svoje mesto, centrala bi dobila “znak za uzbunu” i veza bi se prekinula na “višu intervenciju”, kako je opisivala tadašnja štampa.

Novi aparat omogućavao je dvadeset istovremenih obavesti, uz opciju da se proširi na trideset simultanih saopštenja, ukoliko bi praksa pokazala da za to ima potrebe.

Ništa bez filmske trake

Da bi sve teklo kao podmazano, postarala se najobičnija filmska ton-traka. Na njoj su bila snimljena sva obaveštanja, dok je sama traka bila namotana na dva cilindrična staklena valjka. Jedan valjak je bio odgovoran za časove i minute, a drugi pak za sekunde. Ton-lampa je osvetljivala filmsku traku, a zvuk se reprodukovao na istom principu kao i kod filmske projekcione aparature.

Na sve se mislilo

U slučaju kvara uređaja, nadležnost bi preuzimao drugi, istovetni aparat, koji bi se uključio kada bi prvi otkazao poslužnost. Dok bi se veza prebacivala sa jednog na drugi, obaveštanja o tačnom vremenu spala bi na pleća prave pravcate telefonistkinje. Za eventualne prekide u snabdevanju električnom energijom pobrinuo bi se pouzdani pomoćni generator.

 

Prvo automatsko obaveštanje o tačnom vremenu moglo se čuti dogodine, u februaru 1958. godine, a ostalo je istorija.