Osamdesetih godina prošlog veka Jugoslaviju je obeležio „Novi talas“ koji je bio vezan za punk-rock, ska, rege i druge muzičke pravce (često ukombinovane), a koji je obeležio ne samo tu generaciju nego, danas, mi stariji, premda sve više i oni mlađi, ne dopuštamo da ovaj muzički pravac potpuno izvanredne muzike zamre. Nekako, on živi i sam od sebe, svojim kvalitetom i značajem. 

Sloboda izražavanja

Ranih osamdesetih godina, može se reći i krajem sedamdesetih, jugoslovenska muzička scena doživljavala je značajne promene. Pojavio se jedan novi pravac koji je imao veliki uticaj na jugoslovensku kulturu. Umesto da slede tradicionalne muzičke puteve, mladi muzičari iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Crne Gore počeli su da stvaraju jedinstven i prepoznatljiv zvuk, potkrepljen tekstovima koji su varirali od ljubavnih, pa sve do onih koji su otvoreno kritikovali vlast. Na primer, ljubljanska grupa Laibach izdvojila se po svojem provokativnom načinu oblačenja i estetici koja je koristila simbole totalitarizma kako bi izrazila protest protiv režima. Njihova pesma „Ti, ti, ti“ postala je himna generacije koja se borila za slobodu izražavanja. Bunt koji se razvio u mladima počeo je da se kanališe kroz punk i rock scenu. Iako su se, često, iza, na izgled, ljubavnih ili nekih drugih pesama, krile kritike političkom režimu, novi talas bio je društveno prihvaćen i veoma praćena u državnim medijima i to ne u nekom negativnom kontekstu. Ovim pravcem najviše se bavio zagrebački Polet i beogradski Džuboks. Na televiziji, o novom talasu i bendovima koji ga predstavljaju, često se pričalo u emisiji Rokenroler u kojem su se puštali muzički videi.

Čak su i same vlasti podržavali ovaj pokret. SKOJ (Savez komunističke omladine Jugoslavije) često je organizovao igranke, koncerte, festivale, žurke i druga kulturna dešavanja na kojima su nastupali ovi bendovi.

Srđan Gojković Gile, glavni vokal Električnog Orgazma, jednom prilikom izjavio je:

„Bio je to ludi kreativni period. Bili smo tinejdžeri, a odjednom smo jahali na talasu potpune medijske pažnje i histerije. Činilo nam se da ne postoji mogućnost da načinimo bilo kakvu grešku. Bili smo alternativni bend, ali za ljude koji su voleli taj gruv, bili smo kraljevi.“ 

KUD Idijoti iz Zagreba i srpski Partibrejkersi bili su nadaleko i naširoko poznati po vrlo energičnim nastupima i tekstovima koji su provocirali društvo. Naravno, ne smemo zaboraviti da spomenemo ni druge važne grupe iz nekadašnje Jugoslavije, a danas iz naših komšijskih zemalja, kao što su Buldožer (iz Ljubljane), Pankrti (takođe iz Ljubljane, bili su prvi Jugoslavenski pank bend), Azra (iz Zagreba), Haustor (Zagreb), Film, Bijelo Dugme (Sarajevo), Zabranjeno pušenje (Sarajevo), Delča i U škripcu (Beograd), Šarlo akrobata (Beograd) i mnogi drugi.

 

Inovacije u samom zvuku i proboj Paket aranžmana

Moram napomenuti da Novi talas nije bio samo ograničen na provokativne tekstove koji su „peckali“ režim, već se tu javio i jedan ozbiljan vid eksperimentisanja sa samim zvukom i njegovim mogućnostima.

Kao što je već napomenuto, tokom sedamdesetih godina prošlog veka (a i milenijuma) polako počinje da se smanjuje interesovanje za hard i progresivni rock, a počinje buđenje interesovanja za novi talas. Godine 1981. nova scena novog talasa dobija kritičnu masu i sve više bendova se ili uključuje u ovu struju ili menja originalni koncept kako bi joj se prilagodila (čak je i Bijelo dugme odustalo od svog ruralnog hard rock-a i prešlo na ritam novog talasa). Izdavačka kuća Jugoton, konkretnije legendarni Siniša Škarica, prepoznaje potencijal ovog stila muzike i počinje da podržava i izdaje izvođače novotalasaše. Došavši jednom poslovnom prilikom u Beograd, producent Enco Lesić mu je spomenuo tri prosperitetna beogradska benda. Bili su to Električni orgazam, Šarlo akrobata i Idoli. Škarica je shvatio da Beograd ima muziku koja može da parira zagrebačkoj sceni te je odlučio da ih izda na zajedničkom albumu pod nazivom Paket aranžman. Iako neobičan postupak, bio je to pun pogodak. Miks rifova sa elementima regea (Ona se budi –  Šarlo akrobate), ska punk-a (Maljčiki – Idoli) i eksperimentalne buke otvorili su vrata generaciji koja se nije plašila da eksperimentiše sopstvenim viđenjem estetike.

Paket aranžman je oblikovao muzičku scenu i to ne u tom trenutku, već u dekadama koje su usledile. Električni orgazam izdao je veliki broj albuma (iako su na kraju najviše prevagnuli ka rock ritmu), Idoli su se umekanili, dok je Šarlo iskočio iz svih kanona klasifikacije rock-a. Tako je ostalo i do današnjeg dana. Publika i kritičari ostali su podeljeni. Iz Šarla se izdvojio Dušan Kojić Koja koji je osnovao legendarnu Disciplinu kičme koja će dostići međunarodnu popularnost, a gitarista Milan Mladenović osnovao je EKV – jedan od najpoznatijih vokalnih sastava srpske i jugoslovenske muzike.

Posle talasa – potop

Nakon osamdesetih godina novi talas nije izdržao pritisak i naviruće promene u zemlji. Sa raspadom SFRJ devedesetih godina, političke i društvene promene drastično su uticale na muzičku scenu. Ratovi, izmene političkih režima i ekonomske (ne)prilike stvorile su velike teškoće za umetnike i za muzičku industriju.

Mnogi bendovi novog talasa su se raspali, transformisali ili prilagodili novim uslovima. Nemali broj muzičara okušao je sreću u inostranstvu. Većina ih se nije snašla, neki su ostali i nisu se više bavili onim čime vole, dok su se mnogi i vratili ne mogavši da izdrže da ne pripadaju nigde. Tek poneko je, poput Koje, uspeo da napravi međunarodnu karijeru. Promene u društvu devedesetih nisu favorizovale razvoj alternativne scene niti bilo čega što osuđuje vladajuću partiju te novi talas postaje bonaca.

Na sreću, nasleđe jugoslovenskog novog talasa ostalo je živo. Bendovi poput Električnog orgazma, Partibrejkersa, Idola i drugih, dugo su ostali prisutni u muzičkoj sceni. Neki od njih su se menjali i istraživali nove pravce u kojima su se manje ili više našli.

Iako je zvanični period novog talasa završen, ovaj muzički pokret i danas se smatra za jedan od najznačajnijih muzičkih perioda naše zemlje (a i šire). Iz ovih bendova izrodili su se mnogi drugi, neki podjednako, a neki i daleko kvalitetniji od začetnika novog talasa. Danas se mnoge od ovih grupa slušaju sa istim žarom kao i tada i služe mladim muzičarima kao nadahnuće.