Početkom 80-ih, trojica golobrada mladića: Milan Mladenović, Ivica Vdović Vd i Dušan Kojić Koja - potpuno različitih karaktera i temperamenta, ujedinila su se kako bi se izrazili na novi i drugačiji način od njihovih starijih kolega. Bio je to novi talas. Bila je to ljuta stvar. Bio je to "Šarlo Akrobata".

Jedini album ovog avangardnog sastava, "Bistriji ili tuplji čovek biva kad…" predstavlja svojevrstan početak moderne epohe rokenrola u Jugoslaviji. Nivo umetničke smelosti i energije uložen u izradu ovog albuma je nezapamćen. Ovo je priča o njima…

Pablo Akrobata

Krajem 70-ih godina Milan Mladenović svirao je u beogradskoj grupi po imenu "Limunovo drvo", koju su činili on i petorica njegovih školskih drugova. Među njima se nalazio i, danas čuveni gitarista, Dragomir Gagi Mihajlović. Bio je izvanredan muzičar za svojih tek navršenih osamnaest godina i uz Milana činio je pokretačku snagu ovog benda.

Tokom dve godine postojanja, usled silnih promena u postavi, zapadaju u muzički ćorsokak. No, iz te kolotečine vade ih bubnjar Ivica Vdović Vd i redovni "inventar" SKC-a - basista Dušan Kojić Koja. Njih dvojica zamenili su dotašnju rok melodičnost potpuno novim pravcem, inspirisanim Novim talasom. Primese džeza u njihov zvuk doneo je Vd kao školovani muzičar, dok je Koja u njega utkao svoj buntovnički i pank štih.

Uz to, Koja je grupi donveo i pojačanje, Nenada Neleta Krasavca, svog i Milanovog zajedničkog prijatelja, koji postaje nezvanični menadžer benda.

Već u proleće 1980. "Limunovo drvo" nastupa kao predgrupa "Pankrtima" na koncertu u SKC-u. Svirajući nove numere i neke stare u novom ruhu kome ime "Limunovo drvo" nekako nije odgovaralo, došao je red i da se naziv benda osveži. Razmenjujući ideje, Vd predlaže ime "Pablo Akrobata". Međutim, to biva skrajnuto zbog asocijacije na Pabla Pikasa. Novo ime glasi: "Šarlo Akrobata", po jugoslovenskom nadimku za Čarlija Čarplina.

Avaj, ovaj naziv nije baš "legao" Gagiju Mihaloviću, te ubrzo nakon toga odlučuje da napusti grupu.

Kina se budi

U jesen 1980, iako sa skromnim iskustvom, trio ulazi u studio "Druga maca" Enca Lesića, gde uz "Idole" i "Električni orgazam" snima prve pesme. 

Na jednoj, danas čuvenoj, probi Milan donosi tekst za pesmu "Kina se budi". Čuvši to, Vd veli: "Slušaj, Milane, ako se Kina budi, ja lomim ove palice i izlazim odavde zauvek".

Palice su ostale čitave, a grupa snima ukupno četire pesme: "Ona se budi", "Oko moje glave", "Niko kao ja" i "Mali čovek".

Iako je prvobitna zamisao bila da se numere objave kao singlovi, Jugotonov urednik dolazi na ideju da izda kompilaciju, zajedno sa snimcima "Idola" i "Električnog orgazma", po imenu "Paket aranžman". Album je trebalo da bude objavljen krajem 1980. godine ali, usled nestašice vinila, izlazi tek u februaru 1981.

Iako niti jedna od tri grupe nisu bile zadovoljne albumom, pogotovo produkcijom ploče, ona dobija veoma pozitivne kritike. Ipak, to nije uticalo na prodaju, pa kompilacija ne doživljava komercijalni uspeh. Prodato je svega 10.000 kopija, i još 20.000 u budućim reizdanjima. Ipak, vreme je pokazalo da su pesme poput "Ona se budi" i "Niko kao ja" kao i sama kompilacija, obeležili jugoslovensku rok istoriju i imale snažan uticaj na kasnije generacije.

Šarlo na velikom platnu

Odlaganje Paket aranžmana ima svoje pozitivnu stranu. Bend koristi taj period za lični razvoj i najavu nečeg nesvakidašnjeg. Režiser Miša Radivojević ih angažuje za svoj film "Dečko koji obećava". Autor muzike bio je Koja, a autor tekstova i scenarista filma bio je Nebojša Pajkić. Filmski debi ostvaruju Koja i Vd kao članovi "VIS Dobri dečaci" u kome je pevač bio Aleksandar Berček, glavni protagonista filma.

Snimljene su tri pesme: "Slobodan", "Balada o tvrdim sisama" i "Depresija", ali one nikada nisu objavljene. 

Akpiđotov opit

U aprilu 1981. je kucnuo čas za debi album. Trio ulazi u "Studio 5" PGP RTB, ovaj put za nijansu iskusniji.

Ali, kako to obično biva, nije sve išlo "kao po loju".

Iako su na početku bili bazirani na pank i rege muzici, bend je odlučio da eksperimeniše sa zvukom. Milan i Koja su donosili sirove ideje, a Vd se bavio njihovom oblikovanjem. Milan je bio zadužen za melodičnost, Koja za destabilizaciju i inovativno sviranje basa, a Vd je svemu tome dodavao vezivno tkivo. Takođe, njihove različitosti ogledale su se i u tekstovima. Kojini su bili minimalistički, a Milanovi poetični. Sve ovo urednicima nije ulivalo previše poverenja. Svoju progresivnost u kreativnosti i trčanje ispred svog vremena trio je platio - uredništvo diže ruke od objavljivanja albuma.

Ipak, "Šarlu Akrobati" sreća se ubrzo osmehnula, pa je njihovo čedo "Bistriji ili tuplji čovek biva kad..." ugledaolo svetlost dana u julu 1981. zahvaljujući "Jugotonu" koji je otkupio materijal. Zasluge za imenovanje albuma ide Vdu i knjizi iz njegove kućne biblioteke "Narodni učitelj" prosvetitelja Vase Pelagića. Bend je smatrao da baš ovaj naziv precizno objašnjava situaciju oko grupe, ploče, publike i tadašnjeg stanja na jugoslovenskoj muzičkoj sceni.

Sama ploča po sebi bila je smeo eksperiment - sjedinjenje novog talasa, regea i dab efekata. Učinivši to, stvorili su nešto novo - nešto svoje. Producent ploče je bio Akpiđoto, ali greškom "Jugotona" na omotu potpisan je kao Aktiđoto. Ime je sastavljeno od početnih slogova imena grupe i prijatelja koje su pozvani da im pomognu: Akrobata, Pile (Mile Pile Miletić, kreativni tonac Radio Beograda), Đorđe (Petrović, snimatelj) i Toni (Jurij, snimatelj u Tivoli Studiju i poznavalac dab tehnike).

Uz tiraž od oko 10 000, bez reizdanja, ploča nije doživela komercijalni uspeh obzirom da su bili izostavljeni hitovi sa "Paket aranžmana" u želji da se napravi otklon od takozvane plesne muzike.

Na izlazak albuma nadovezala se i promocija istog kroz turneju. Zajedno sa "Haustorom", "Šarlo Akrobata" je trebalo da, kao predgrupa bendu "Gang of Four", nastupi na festivalu Muzički bienale Zagreb u maju 1981. Kako bi odlučili ko će prvi, Vd i Darko Rundek, vođa "Haustora", bacili su novčić i pogađali glava ili pismo i... "Haustor" je prvi nastupio.

Sreća nije okrenula leđa "Šarlu Akrobati" samo u podbacivanju, već i na carini, gde im je ostala zarobljena oprema, te nisu bili u mogućnosti da uopšte nastupe na idućem koncertu u Ljubljani.

Kratak let Šarla Akrobate

 Posle kraće turneje po Poljskoj i svega godinu i po dana postojanja, "Šarlo Akrobata" iznenada prestaje sa radom.

Zapravo, članovi benda su već neko vreme bili u sukobu, što muzički, što privatno. Vd je bio za dovođenje sveže krvi, poput gitariste Gorana Vejvode s kojim su sarađivali na filmu "Dečko koji obećava", i njegove tadašnje devojke Dragane Šarić, poznate kao Bebi Dol, s kojima je imao projekat "Anoda Ruž". Milan nije bio protiv toga, želeo je da uklopi klavijaturistu u bend, a Vejvoda je bio jedan od retkih mladih muzičara koji posedovao sintisajzer, dok se Koja žestoko opirao smatrajući da grupa u originalnom sastavu ima još mnogo toga da pruži.

Niko nije bio zadovoljan. Jednostavno, ne postoji grupa sa tri vođe. Kako je Koja jednom prilikom izjavio: "Život i zdrav odnos u Šarlu trajao je svega šest meseci".

Šarlov poslednji nastup, ujedno i najposećeniji, bio je u Ljubljani, oktobra 1981.

Nakon toga, Milan Mladenović sa Gagijem Mihajlovićem osniva "Katarinu II", koja kasnije prerasta u čuvenu "Ekatarinu Veliku", jedan od najznačajnihih bendova na ovim prostorima. Milan je preminuo 5. novembra 1994. od raka pankreasa.

Ivica Vdović uči bas gitaru i planira osnivanje grupe "Da li volite džez?". Međutim, ona nikada nije zaživela. Naime, Vd je bio prva zvanično registrovana HIV-pozitivna osoba u ondašnjoj Jugoslaviji. Preminuo je 23. septembra 1992.

Dušan Kojić zajedno sa Nenadom Krasavcem pokreće danas kultnu "Disciplinu kičme" sa kojom istražuje "mračniju" stranu rokenrola.