Bilo je nedeljno popodne kasnog proleća 1896. godine. U Donjem gradu pored Kule Nebojše okupilo se pedesetak znatiželjnika koji su došli da izvide šta je to mladi Hugo Buli sada smislio. 

Tačno u 15 časova na improvizovani teren istrčale su dve grupe mladića. Za njima je pristigao i Buli, noseći neobičnu kožnu loptu. Umesto bacanja u vazduh, loptu je stavio na zemlju, klimnuo okupljenima, pokazao na loptu i označio početak prve fudbalske utakmice u Beogradu. 

I bi fudbalska lopta…

O poreklu fudbala i danas se vode žučne rasprave. Dok jedni tvrde da je njegova postojbina centralna Amerika, drugi se pozivaju na igre sa loptom koje su se javljale u drevnim civilizacijam još od antičke Grčke, preko Rima, Kine pa sve do aboridžinskih plemena Australije i inuitskih plemena dalekog Severa. Bilo kako bilo, danas se za kolevku savremenog fudbala uzima Velika Britanija, tačnije  Engleska i Škotska, gde su nastale prva pravila igre i prvi fudbalski klubovi. Odatle se igra širila Evropom, preko Francuske i Italije sve do Nemačke odakle je stigla na naše prostore. 

Krivac za to bio je sin beogradskog trgovca Edija Bulija, Hugo koji je sa studija iz Berlina poneo neobični suvenir. U koferu je pored knjiga i poklona za porodicu bila i  lopta za fudbal. Naime, tokom studija u Nemačkoj, mladi Hugo zarazio se "fudbalskom groznicom" u klubu "Germanija", u kome je "pikao" loptu i provodio vreme između časova. 

Iako izjava možda zvuči čudno, bila su to vremena slična današnjima. U poslednjim decenijama 19. veka među mlađarijom je posebno bilo popularno negovanje sopstvenog tela i zdravlja kako kroz telovežbe, tako i kroz druge sportove. To je i vreme kada se u Beogradu osniva prvi biciklistički klub, prvi mačevalački klub, otvaraju kupališta, bare pretvaraju u klizališta, a bilo je popularno i veslanje, klis, bacanje kamena sa ramena.

Posebno mesto zauzimalo je Beogradsko gimnastičkog društva "Soko", koje na Bulijevu inicijativu 24. maja (12. maja po starom) 1896. godine osniva Loptačku sekciju. Samo nedelju dana kasnije, na poljani pored Nebojšine kule odigrana je i prva fudbalska utakmica u Beogradu. Publiku su činili uglavnom članovi "Sokola" i nepoznati novinar "Večernjih novosti", zahvaljući kome je ova utakmica i ostala zabeležena. 

Detalji ovog događaja su uglavnom nepoznati. Ostalo je zaspisano da je utakmica odigrana pod nadzorom društvenog učitelja gospodina Frajfa i Huga Bulija, ali pravila, rezultat i učesnici nisu poznati. Uz opasku da su gimnastičari igrali "jednom velikom loptom, bacajući je po izvesnim pravilima čas u vis, čas u daljinu, i to što je najzanimljivije, samo nogama", novinar navodi i da su nove igre "veoma korisne sa higijenskog gledišta, jer doprinose naglom razvoju sviju mišića na nogama".

Prva fudbalska krađa u Beogradu

Iako je prva utakmica izazvala izvesno interesovanje, "fudbalska groznica" nije odmah zahvatila Beograd. U narednim godinama retki zaljubljenici u loptanje, u nedostatku uređenog terena, svoje umeće su kalili na brojnim beogradskim poljanama.

Izvesni pomak desio se maja 1899. godine, kada je pod pokroviteljstvom uglednog Andre Nikolića, a na inicijativu Huga Bulija u Trgovačkoj kafani osnovano Prvo srpsko društvo za igranje loptom. 

Za potrebe društva, a zahvaljujući prikupljenim dobrovoljnim prilozima, uglavnom od strane samih igrača, Buli se izborio za uređenje terena koji se nalazio u blizini današnjeg Medicinskog fakulteta. Tu je pred oko 500 gledalaca 25. juna (13. juna po starom) odigrana prva javna utakmica između dva tima ovog društva. 

Prvo srpski društvo za igranje loptom nije dugo bilo aktivno, tek nekih dva meseca. Naime, u noći posle prve javne utakmice, skupo plaćena ograda oko terena je ukradena. Razočaran i ljut, Buli je odlučio da digne ruke od svega. Rasprodao je sve što je preostalo kako bi nadoknadio novac igračima, a zatim ugasio društvo. 

Lagano tinjanje "fudbalske groznice"

Ipak, ovo nije bio kraj fudbala u Beogradu, već samo privremena pauza. Za njegov povratak ponovo je bila zadužena studentarija. Naime, na inicijativu grupe studenata aprila 1903. godine osnovan je Loptački klub "Soko". 

Okosnicu kluba činili su studenti koji su studirali u inostranstvu i gimnastičari "Sokola", a za predsednika je izabran Ljubomir Jovanović. Zanimljivo je da se među počasnim predsednicima pored Jovanovića i Jovana B. Frontighama, nalazila i jedna žena - Darinka Grujić. Ni Hugo Buli nije ostao po strani. Sada već ugledni veletrgovac, Buli je izabran za prvog blagajnika novog kluba.

Treninge su imali na terenima u Bari Veneciji, a potom na Košutnjaku, gde je 1904. godine izgrađen novi teren. Prva zvanična utakmica odigrana je na ovom terenu na Đurđevdan iste godine. 

Uslediće donošenje fudbalskog pravilnika 1905. godine, za koji je bio zadužen Anastas Hristodulu, beogradski advokat i učitelj gimnastike. Ovim su po prvi put na srpskom jeziku definisana pravila loptanja, odnosno "futbola" ili "fusbala", kako su ovu igru još zvali tih prvih godina. 

Početak i brzi kraj prvog fudbalskog rivalstva

Godine 1906. loptački tim "Sokola" napokon dobija dostojnu konkurenciju. Na inicijativu Radivoja Novakovića, Boračko društvo "Srpski mač" osniva svoju fudbalsku sekciju. Za razliku od "Sokola", koji je bio okrenuti gimnastici, "Srpski mač" je prvobitno bio mačevalački klub, ali se od 1906. godine okrenuo fudbalu. Iako je "Srpski mač" bio poznat po vrlo posećenim i popularnim mačevalačkim takmičenjima, ispostaviće se da je za fudbal potrebna sasvim druga veština. 

Prva javna utakmica između "Sokola" i "Srpskog mača", održana septembra 1907. godine završena je porazom mačevalaca, a poraz će upisati i protiv kragujevačke "Šumadije", 1908. godine. Obe utakmice su odigrane na terenu koji se nalazio na mestu današnjeg parka kod Vukovog spomenika. 

Završni udarac u gol "Srpskog mača" zadaće "HAŠK", koji im maja 1911. godine u Zagrebu priređuje dva teška poraza. Po povratku u Beograd, fudbaleri su u javnosti dočekani sa velikim negodovanjem, posebno zbog toga što su samoinicijativno nastupali pod nazivom "reprezentacija Kraljevine Srbije". Istovremeno, zbog neslaganja sa potezima predsedavajućeg Radivoja Novakovića, grupa fudbalera istupa iz kluba i osnova "Beogradski sportski klub" - BSK. 

Osnivanjem BSK Loptački klub "Srpski mač" odlazi u istoriju, a nad Balkanom će se uskoro nadviti tamni oblici rata, koji na neko vreme zaustavljaju dalji razvoj fudbala u Beogradu.