Sećate li se priče o aligatoru Muji?

Sa svojih 85 godina, on i danas drži rekord kao najstariji aligator na svetu. Stariji je i od većine Beograđana, a kao ozvaničeni veteran, stoički je preživeo i strašne godine Drugog svetskog rata. No, daleko od toga da je ostao jedini stanovnik Beo Zoo vrta koji zaslužuje duboko poštovanje.

Kako je Gabi postala uzorni pripadnik patrole

Ova neustrašiva heroina imala je smeđe krzno duge dlake i narav na kojoj bi joj pozavideli mnogi koji maštaju o tome da postanu superjunaci. Kako se i u Beo Zoo vrtu moralo znati reda, valjalo je zadužiti nekoga da taj red čuva – pogotovo kad padne mrak. Noćni čuvar već je imao pojačanje na četiri šape, a ovom dvojcu se docnije pridružila i jedna dama.

To je bila Gabi, lepa keruša u lepim godinama. Ženka dugodlakog nemačkog ovčara imala je 8 leta kada je dobila zaduženje čuvara. Uz redovne noćne patrole, bezbednost ostalih stanovnika Zoo Vrta sada je bila i u njenoj nadležnosti. Gabi je možda bila dama u godinama, ali to je nije sprečavalo da u kriznim situacijama pokaže snalažljivost i munjevite reflekse. Sticajem nenadnih okolnosti, njena hrabrost je stavljena na test koji je, iako ju je mogao koštati života, od nje načinio najhrabriju stanovnicu Beo Zoo vrta.

Noć koja se umalo nije pretvorila u tragediju

Kada je buntovni odmetnik Sami napravio pometnju u čitavom gradu – i to dvaput – postao je ikona prestoničkog Zoo vrta. Malo ko je slutio da bi još strašniju pometnju mogla napraviti jedna krznena dama. Uspevši da iskoči iz kaveza, krstarila je kalemegdanskim utočištem sve dok nije došetala do upravne zgrade.

U isto vreme, tročlana patrola – noćni čuvar, keruša Gabi i još jedan krzneni pomoćnik – lagano su se približavali tom delu Vrta. Muški članovi izviđačkog odreda nisu ništa slutili ni kada je Gabi ostala ukopana u mestu načuljenih ušiju. Čuvši sumnjive zvuke, u roku od nekoliko sekundi dala se u sprint ka zgradi uprave.

Sećajući se kasnije te noći, radnik je posvedočio da je drugi četvoronožni stražar, takođe nemački ovčar, u tom trenutku zacvileo i šmugnuo u suprotnom pravcu. Ali, čuvaru i dalje nije bilo jasno šta se to tačno zbiva. Kad su se kroz mrak prolomili rika i lavež, shvatio je da situacija nije nimalo bezazlena.

Nekoliko trenutaka kasnije, uspeo je da razazna komešanje zveri. Shvativši da je došlo do žučnog obračuna, otrčao je i pozvao policiju, a policijski poziv potom je probudio i tadašnjeg direktora Zoo vrta.

Napeti trenuci drame i iščekivanja

Uz policijsku pratnju, u Zoo vrt je pristigao Vuk Bojović. Ekipa je, našavši se na licu mesta, shvatila da će imati posla sa opasnom zverkom: odbeglom ženkom jaguara. Neustrašiva Gabi, u pokušaju da zaustavi mlađu i mnogo snažniju suparnicu, žestoko je nasrnula na nju. Na čelu sa direktorom, u pomoć su joj pritekli policija i noćni čuvar.

Pokušaj ukroćivanja goropadi okončan je tek pred svitanje. Uprkos nadljudskim naporima, razdraženu životinju je bilo nemoguće vratiti u kavez. Nemajući kud, bili su prinuđeni da je ustrele.

I dok se u Beo Zoo vrtu odigravala drama, lavež odvažne Gabi u jednom trenutku je utihnuo. Osoblje se ponovo dalo u potragu, i došavši do hodnika blizu kaveza iz kog je zver te noći pobegla, pronašli su Gabi u velikoj lokvi krvi.

Lepa, dugodlaka keruša jedva je davala znake života. Prevežena je na Veterinarski fakultet sa teškim povredama i odmah je primila transfuziju i antibiotike. Rane su joj ušivene, te je vraćena u Zoo vrt na dalji oporavak.

Još jednom pokazavši požrtvovanost, direktor Bojović i osoblje Vrta bili su prinuđeni na improvizaciju. U nedostatku ambulante za životinje, Gabi je zbrinuta u direktorovoj kancelariji. Kao bolnički krevet poslužile su dve spojene fotelje. Bolesnica je infuziju primala sa čiviluka, a sanitetski materijal stajao je na direktorovom radnom stolu. Ranjenica je bila pod danonoćnim nadzorom kompletnog osoblja Zoo vrta i veterinara.

„Njeno srce je bilo jače od jaguara“

Svoj herojski poduhvat Gabi je platila po život opasnim povredama. Stoga se njen oporavak prilično odužio: stala je na noge i načinila nekoliko koraka tek nakon više od mesec dana.

Na veliku radost osoblja Zoo vrta – ali i svih Beograđana koji su budno pratili njen oporavak – Gabi je potpuno ozdravila. Opravdano, dobila je publicitet na kome bi joj mnogi heroji – dvonožni i četvoronožni – sigurno pozavideli. No, njenu hrabrost bilo je teško nadmašiti: neustrašiva u pokušaju da obuzda mnogo jaču protivnicu, sprečila ju je u tome da se ustremi na čuvara ili pobegne iz Zoo vrta. Čak i teško povređena i iznurena, Gabi nije odustala sve dok suparnicu nije saterala do kaveza. Tek tada se povukla i potražila zaklon gde su je i pronašli kako se bori za život. Zaposleni u Zoo vrtu, želeći da joj ukažu zasluženo poštovanje, podigli su joj spomenik na mestu gde se odvijala njena borba.

Gabi je još dugo godina ostala nezamenljivi član izviđačke ekipe. Stražareći pored kapije ili šetajući uz noćnog čuvara, revnosno je čuvala javni red i mir beogradskog Zoo vrta. O Gabinom herojskom činu danas svedoči njena bronzana dvojnica, podsećajući na neustrašivu damu hrabrog srca.