"Svi ljudi sveta hoće mir"

Sredinom pedesetih godina prošlog veka, rodila se ideja o osnivanju Pokreta nesvrstanih, kao protivteža blokovskoj podeli sveta, koja je uzrokovala čas "hladni rat", a čas stalne političke i mnoge druge napetosti, a ogromna sredstva su izdvajana za naoružavanje. Na jednoj strani bile su zemlje članice NATO-a i na drugoj članice Varšavskog ugovora. Svet se polarizovao na "zapadnu" i "istočnu" stranu, prateći ineterese i jednih ili drugih.

One države koje nisu bile blokovski svrstane, tzv. zemlje "trećeg sveta", svoje interese artikulisale su u Pokretu nesvrstanih, proklamujući principe, kako je navedeno u Havanskoj deklaraciji iz 1979. godine: "nacionalne nezavisnosti, suvereniteta, teritorijlnog integriteta i bezbednosti nesvrstanih zemalja u njihovoj borbi protiv imperijalizma, kolonijalizma, neokolonijalizma, aparthejda, rasizma, uključujući i cionizam i sve oblike strane agresije, okupacije, dominacije, mešanja ili hegemonije, kao i protiv blokovske politike".

Foto: Wikipedia / Museum of Yugoslavia - Sa zasedanje Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, 1961.

"Tri u jednom – Beograd"

Beograd  je jedini grad u svetu koji je bio domaćin samita nesvrstanih tri puta: 1961. godine, 1989. godine i prilikom obeležavanja 50. godišnjica postojanja, 2011. godine. A šta je jedan ovakav skup značio za Beograd i tadašnju Jugoslaviju?

Prva konferencija Pokreta nesvrstanih, bila je održana u septembru 1961. godine, je postigla da Jugoslavija bude "top" vest na naslovnim stranama svetskih medija. Beograd je ugostio 25 državnika i 850 novinara iz celog sveta. Na skupu su bili i predstavnici 40 oslobodilačkih i antikolonijalnih pokreta, a Brazil, Bolivija i Ekvador bile su zemlje posmatrači. Život prestonice bio je u potpunosti podređen osnivačkom samitu Nesvrstanih, ali je omogućio i da Beograd "odene" neko novo, možda je hrabro reći – svetsko, lepše ruho. O poltičkom, međunarodnom značaju ne treba ni govoriti - bio je ogroman.

Legendarni gradonačelnik Beograda Branko Pešić, bio je "alfa i omega" sveobuhvatnih i temeljnih priprema grada domaćina za ovaj skup. Izgrađeno je 40 novih ulica, rekonstruisani su vodovod i kanalizacija, kao i ulična rasveta. Renovirano je i oko 350 ugostiteljskih objekata, među kojima i svi tadašnji hoteli. I iz današnje perspektive, priznaćete, značajni podaci. I to nije sve. Na Terazijama i drugim trgovima postavljene su prve svetleće reklame, a Kalemegdan je dobio noćno osvetlenjene. Kako su zabeležili savremenici, porušeno je više nehigijenskih naselja, a "stanari" su smešteni u nove stanove na Banovom brdu. U Pionirskom parku, preko puta Skupštine, gde se samit održavao, bila je uređena "Aleja nacija" sa panoima na kojma su bili podaci o zemljama učesnicama.  

Beograd je dobio i Park prijateljstva na Novom Beogradu, na ušću Save u Dunav, koji je predstavljao simbol prijateljstva među narodima. U vreme samita Nesvrstanih, gosti su zasadili 28 stabala formirajući Aleju mira, zajedno sa domaćinom Josipom Brozom Titom. Još jedno veliko pošumljavanje, bilo je u septembru 1989. godine za vreme Devetog samita nesvrstanih.

Front "trećeg sveta"

Foto: Wikipeda / Memorijalni muzej Džavaharlala Nehrua - Naser, Tito i Nehru na Konferenciji 1961. godine

Osnivačima pokreta smatra se "velika četvorka", koja je i na samitu bila u centru pažnje: predsednici Indije Džavaharlal Nehru, Egipta Gamal Abdel Naser, Indonezije Sukarno i Jugoslavije Josip Broz Tito. Oni će u godinama koje su usledile imati značajnu ulogu u Pokretu, i u pozicioniranju zemalja "trećeg sveta" kao značajnog  "igrača" na svetskoj političkoj i ekonomskoj sceni. Nesporno je da su Nesvrstani dali značajan doprinos u oslobođanju od kolonijalizma kao i u borbi za smenjenje razlike između bogatih i siromašnih. A i blokovi koji su bili i uzrok nastanka "vanblokovske alijanse" drugim očima su gledali na članice nesvrstanih. Zašto? Pokret nesvrstanih čine gotovo dve trećine članica Ujedinjenih nacija i više od polovine svetske populacije. Činili su ga i carevi i predsednici republika, i demokratski svet, barem u nazivu država. On je bio osnovan kao front "trećeg sveta" protiv dominacije dva vojna bloka: zapadnog NATO-a i istočnog Varšavskog ugovora. Raspadom SFRJ, jednog od osnivača Pokreta, suspendovano je članstvo njene naslednice, SRJ, u Pokretu nesvrstanih. Nijedna od biših jugoslovenskih republika, nije punopravni član pokreta. One učestvju u njegovom radu ili kao posmatrači ili kao gosti.

Beograd  je bio svet  1961. godine

Onih 850 novinara koji su pratili rad Konferencije iz najznačajnijih svetskih novinarskih kuća i agencija, punilo je svoja izdanja naslovima iz Beograda i o Beoradu. Centar za štampu u zgradi Doma sindikata bio je na raspolaganju "sedmoj sili" sa tada najmodernijim tehničkim uređajima. A evo kako se radilo: u pet sala izveštači su pratili na televizijskim ekranima rad Konferencije, mogli su da koriste 30 telefonskih kabina iz kojih su obavljali unutrašnje i međunarodne razgovore, kao i 33 teleprintera i uređaja za radio-operatere. Kako se tada pisalo, celo zdanje Doma sindikata bio je jedan pravi "novinarski grad", koji je živeo dan i noć. Novinari su imali na raspolaganju i svoju posebnu taksi stanicu, a za njihov smeštaj bile su uređene dve zgrade, u Ruzveltovoj  i Cvijićevoj ulici.

Foto: Wikipeda - Učesnici Beogradske konferencije

"Politika" je temeljno pratila i pripreme te pisila i opisivala da će "kada budu prolazili kroz gust drvored, koji s obe strane natkriljuje asfaltnu traku koja spaja aerodrom sa glavnim gradom, šefovi država i članovi delegacija biti srdačno pozdravljeni". I jesu. Hroničari beleže kilometarske kolone beograđana koji su pozdravljali učesnike samita svih dana trajanja konferencije. Kako je pisala "Politika", na ulazu u grad bio je, na nekoliko jezika, ispisan i nezvanični moto konferencije – "Svi ljudi sveta hoće mir".

Konferencija, ili Samit, kako se često navodi, prevođena je simultano na engleski, francuski, španski i arapski jezik, a izlazio je i časopis "Beogradska konferencija", što pokazuje da se ništa nije prepuštalo slučaju.

Tito i Jovanka bili su i dobri domaćini. Na svečanim  ručkovovima i večerama, na margimama Konferencije, on je sa gostima razmatrao aktuelne političke i druge teme, a Jovanka, kao prva dama tadašnje Jugoslavije, bila je domaćin suprugama učesnika nesvrstanih. Ostalo je zabeleženo da je u vreme održvanja skupa, primila i sestre predsednika SAD Džona Kenedija, koje su boravile u Jugoslaviji.

Foto: Novosti - Gadafi u šatoru na Dedinju

Gadafi u centru pažnje 1989. godine

Te osamdesete godine bile su burne u celom svetu. Nazirao se pad Berlinskog zida 1989. godine, kraj  Varšavskog ugovora i završetak "hladnog rata". A Beograd je po drugi put bio domaćin Samita nesvrstanih, ovoga puta u Centru "Sava". Svetske promene doveli su i do pada političkog značaja i moći Pokreta.  

Verovatno je to bio povod da, prema mnogima, centar dešavanja Samita bude Muamer el-Gadafi, predsednik Libije. Ekscentričan i ekstravagandan kao ličnost i kao predsednik, on je u Beograd stigao sa svoijm telohranieljkama "amazonkama", doveo krdo kamila, punokrvne arapske konje i  sve to začinio pustinjskim šatorom, kao svojom rezidencijom tokom Konferencije. Tada su "beogadske ulice pričale" da će Gadafi šator razapeti kod Centra "Sava", pa u Dobanovcima, da bi na kraju završio u libijskoj rezidencije na Dedinju. I u zvaničnom nastupu Gadafi je bio, blago rečeno, specifičan - "izašao je u nacionalnoj nošnji bele boje, ogrnut dugačkim belim plaštom preko oba ramena, sa kožnim jelekom i crnim fesom na glavi. Do mikrofona ga je pratilo 11 telohranitelja - šest muškaraca u radničkim odelima i pet žena, od kojih dve u maskirnim uniformama i sa crvenim beretkama", preneli su tadašnji izveštači.

Beograd treći put

Na treće okupljanje Nesvrstanih 2011. godine, povodom obeležavanja 50 godina postojanja Pokreta, u Beograd su došli predstavnici više od 113 zemalja. Akreditovano je 1.700 ljudi, više od 500 novinara sa 178 novinarskih ekipa iz više od 120 redakcija. Tokom dva dana trajanja rečeno je da su pedeset godina ranije u Beogradu zaživeli neki novi međunarodni i međudržavni odnosi koji poštuju teritorijalni integritet i državni suverenitet, razoružanje, mir, ljudska prava i zaštitu životne sredine.

Iako je izvesno da Pokret nesvrstanih nije tako snažan kao u svojim zlatnim godinama, mnoge članice i dalje veruju u postulate nesvrstanih, i smatraju da su danas jače nego ikada. Tom prilikom, istaknuto je, da su delegacije iz celog sveta došle u Beograd da odaju počast ne samo Pokretu nesvrstanih, već i Srbiji. Pokret danas ima 118 punopravnih članica, a Srbija je posmatrač.