Kada je para u pitanju, zloglasne vračare nikad nisu prezale ni od čega kako bi zgrnule što više tog parčeta hartije. Međutim, izvesna Kata je bila drugačijeg kova od svojih koleginica. Novci nisu bili na njenom umu, nego samo i isključivo dragoceni dukati.

Omađijanost zlatom

U doba nemaštine ljudi kuju kojekakve prevare. U izobilju istih, ipak, čini se da je najdovitljivija bila Kata, vračara po pozivu, na čijoj pameti su bili zlatnici. Omađijanost blistavim plemenitim metalom za ovu gospođu romskih korena išla je do te mere da je njen osmeh krasilo dva reda zlatnih zuba. 

Njen modus operandi je bio krajnje jednostavan. Sve što je bilo potrebno jeste spaziti unesrećenu i naivnu osobu, koja se po vokaciji slovi za lak plen, i za određenu nadoknadu odagnati čini koje opsedaju dotiču osoba, čega je ona, razume se, nesvesna.

Poslednja u nizu meta beskrupolozne Romkinje bila je gđa Zora Jovanović, majka dvoje bolesne dece, sa službeno odsutnim suprugom. Sa takvom pozadinom sama od sebe se nametala kao idealna lovina. Obrlativši je za tili čas, Kata se samopozvala u kuću Beograđanke kako bi joj pomogla oko nedaća koje su je zatekle.

Pozorište u kući

Čim je prešla prag i zakoračila u dom Jovanovića, te uverila se da oni nemaju telefonsku liniju, predložila je da domaćici pogleda u dlan, jer je ona, jelte, jedna od retkih koja poseduje taj dar. Celoj ovoj predstavi najviše su nehotice doprinela bolesna deca, koja su uporno navaljivala da vide vračaru na delu. Umesto da naglavačke izbaci prevaratkinju napolje, majka je pred decom popustila i dozvolila da se ova lakrdija nastavi.

Takvu priliku pohlepna Kata nije nameravala da ispusti. Smesta je izdeklamovala činjenice, koje je najpre uočila, kako ima nekog bolesnog u kući i kako je glava porodice odsutna, i time naprečas opčinila prisutne. Potom je izjavila da su za sve to nedvosmisleno krive čine, koje su spopale ovu porodicu, ali da ne brigaju, jer ona ima “leka” za to.

Očas posla je zgrabila tanjir sa bosiljkom i predala se bajanju. No, da bi je to pošlo za rukom, tvrdila je, trebalo je da gđa Zora stegne po dukat za svakog člana domaćinstva. Premda se ona pobunila, poricajući da imaju dukate, deca su priskočila u pomoć i okrenula priču na vračarinu vodenicu. Posle kraćeg oklevanja, mati se predala i zgrabila dukate.

Usledila je poslednja faza plana. Prevarantkinja je zahtevala da se zlatnici polože na astal i prekriju čaršavom, tako da su samo njene ruke ispod. Kud će, šta će, jadna žena, razoružana uverljivim nastupom, pristade.

Strugotina umesto dukata

No, nedugo potom zebnja za gubitkom porodičnog blaga je preovladala, pa je gospođa počela da galami na sav glasi, tražeći od vračare da joj pokaže ruke na videlo. Videvši da je vrag odneo šalu, Kata je počela da zapomaže, te da kune:

“Ne mičite se s mesta i dirajte ove dukate, jer će vam majka umreti, a deca će poludeti, a dukati će se pretvoriti u pepeo!”

Kada se čaršav digao, prizor je ostavio domaćine zabezeknutim. Umesto dukata na stolu je bila izasuta metalna strugotina, koja je izazvala cik sirote žene. Tada je halabuka poprimila nove razmere da je vračara bila primorana da preda zlatnike, iako se “bacanjem vradžbina” batrgala do samog kraja.

 

Kada je kucnuo čas za rastanak i naplatu “honorara”, Kata je uspela na mufte da izvuče “stotku”. Dok je gđa Jovanović dozivala žandare u pomoć, vračara je zašla za ugao. Naposletku, prilikom uviđaja utvrđeno je da su iz stana nestale još neke stvari, pa se policija dala u hapšenje ove okorele lopovke. 

 

Međutim, od vračare Kate više nikad nije bilo ni traga ni glasa. Da li se dozvala pameti i okanila se podvala ili je dodatno ispekla “zanat” ostaje da se pitamo.