U venčanoj haljini dostojnoj kraljevske ceremonije, Draga Mašin je po mnogo čemu bila nalik budućoj supruzi kralja. Ipak, njena prefinjenost i smerno držanje nisu skrajnuli činjenicu i da je prilično odudarala od te uloge.

Kralj se očito nije obazirao na glasna negodovanja. Kada je obnarodovao nameru da se oženi dvorskom damom svoje majke, Draga je postala tema tračeva u narodu. Za to vreme, Aleksandar Obrenović je bio na ratnoj nozi i sa ocem i majkom, a u nezadovoljstvu je istrajavao i državni vrh.

Čaršija ipak nije išla toliko daleko – ili je bar zbog privrženosti kralju bila spremna da stane na Draginu stranu. Dovoljan je bio javni poziv Aleksandra Obrenovića građanstvu da „vide za kraljicu pravu Srpkinju“.

„Dan D“ koji je preplavio ulice Beograda

Ovo je, pak, i za kraljevsku vladu bilo previše. Zapljuštale su ostavke, a od beogradskog mitropolita je zatraženo da uskrati kralja svog blagoslova. Aleksandar ga je naposletku izmolio preteći da će se odreći trona i ostaviti Srbiju bez vladara. Već je imao i „iskustva“ u pronalaženju načina da navede vodu na svoju vodenicu: ne bi li isprosio Dragu, sačekao je trenutak kada su van Srbije bili i njegov otac Milan i dr Vladan Đorđević, tadašnji predsednik vlade.

Epilog, utanačen za 23. jul 1900. godine, doslovno je zakrčio beogradske ulice. Već od ranog jutra se slutio veliki događaj, a među prvima su pripreme započeli sveštenici iznoseći sveće, ikone i kandila. Beogradska Saborna crkva iščekivala je ne samo ceremoniju veka, već i na hiljade građana koji su, pre nego li su se uputili ka crkvi, stigli pred Draginu kuću.

Narod je klicao kraljici, došavši pred nju sa rukama punim njenih slika. Aleksandar je suprugu dočekao u vojnoj uniformi iskićenoj odlikovanjima i epoletama. Kralja i kraljicu venčala su dva mitropolita, a u povorci koja je pratila mladence paradirali su vojni oficiri. Još veća gužva stvorila se ispred Saborne crkve – supružnici su dočekani horskim uzvicima „Živeo Kralj!“ i „Živela kraljica Draga!“.

Foto: Digitalna NBS / M. Jovanović

U senci porodičnih intriga

Mada je ceremoniju venčanja pratilo sveopšte ushićenje, oni najbliži Aleksandru Obrenoviću nimalo nisu delili takav sentiment. U svom svečanom govoru, kralj je obznanio da, počev od toga dana, prekida tesne veze između Srbije i Austrougarske koje je pozorno negovao kralj Milan.

Netrpeljivost između oca i sina kulminirala je Milanovom rečju da se više nikada neće vratiti u „sramotnu Srbiju“: njome su sada vladali njegov sin i žena od njega 12 godina starija. Aleksandrova majka je, pak, uputila pismo u kome se javno odrekla sina, zažalivši što ga je donela na svet. Činilo se, međutim, da je na srpskom Dvoru raspoloženje bilo sasvim drugačije – dan je završen počasnim balom, a već nepunu godinu kasnije, Kraljevinom se pronela još jedna radosna vest.


Nastaviće se...