U jednom od razgovora sa novinarem Petrom Janjatovićem (časopis "Rock", 1987.), Nikola Karaklajić se trenutka dolaska nove beat muzike ovako prisetio:

"Kada je stigla ova nova muzika, onda se odjednom promenio taj odnos mene kao novinara sa slušaocima... Odjednom se otvorila mogućnost uključivanja široke publike u stvaranju programa. To je do tada bilo nešto neviđeno u našoj zemlji. To je bio prvi veliki uspeh koji sam postigao, da uvučem veliki broj slušalaca da budu aktivni, da govore šta misle."

Foto: Stefan Đaković - Pored Nikole Karaklajića, Zoran Modli je bio jedan od pionira rok'n'rola u Jugoslaviji

Muzika o kojoj se sluša, gleda, piše...

Tako se putem talasa Radio Beograda nešto glasnije začuo glas nekih novih klinaca. Do etra dopiru posve nove vrednosti i pogledi na svet, iz kojih će narednih godina izrasti i zaseban društveni fenomen. Uporedo s tim, i Radio Luksemburg dobija konkurenciju: sa brodova ukotvljenih nadomak obale Južne Engleske, godine 1964. Ronan O’Rahili počinje emitovanje programa piratske Radio Karoline. Iako signala još slabijeg od Radio Luksemburga, među mladima postaje "in" pohvaliti se da znaju najnovije hitove.

Što se, pak, "Muzičkog automata" tiče, njegova rastuća popularnost postaće trn u oku rukovodstvu Radija. Četvrti mesec po emitovanju, a nakon što se Karaklajiću pridružuje kolega Zoran Modli, emisija nastavlja radijski život pod imenom "Sastanak u 9 i 5". Kvaka je, međutim, bila u tome što je muzika engleskog i američkog porekla dovela u pitanje idejnost emisije. Zahtev rukovodstva bio je jasan: "Molim te lepo, na toj tvojoj listi ne mogu da se nalaze samo Englezi, tu moraš da ubaciš jednog Bugarina, pa jednog Rumuna"...

Uz praktično nepostojeće šanse da zahtev i ispuni, Karaklajić biva prinuđen da napusti Radio Beograd. Ipak, zvanični program Radija nije bio po volji onih koji su sada već činili poveliku bazu slušalaca.

Foto: Wikipedia / Bukaumodi - Prvi broj magazina "Džuboks"

U međuvremenu, Nikola kreće u osvajanje drugih medija. Časopis Džuboks pokrenut je 1966., donevši na naslovnici prvog broja priču o bendu The Rolling Stones. Stonse je, inače, jugoslovenska mladež bolje prihvatila od The Beatles-a, a isti slučaj bio je sa bendovima The Who, Animals i The Hollies. I dok se ranijih godina rokenrol stidljivo "švercovao" radiobeogradskim talasima, i sam Karaklajić je to činio sa pločama domaćih rok bendova. Obilazeći 60-tih godina šahovske turnire po Engleskoj, Holandiji i Americi, nosio bi sa sobom i snimke Zlatnih dečaka. Tako su ovi momci postali prvi koji su domaći rokenrol zasvirali van Jugoslavije.

Decenijama kasnije, "Džuboks" će postati jedan od najznačajnijih rok časopisa u nas. S druge strane, u TV emisiji "Koncert za mladi ludi svet" domaći bendovi snimaju svoje prve muzičke spotove. Oba postaju i nezaobilazno edukativno štivo budućih rok novinara – štaviše, rok novinarstvo kakvim ga danas znamo uhvatilo je korene upravo zaslugom "Džuboksa" i "Koncerta za mladi ludi svet".

Moralo je proći gotovo godinu dana dok urednici Radio Beograda nisu uvideli da im ukidanje "Muzičkog automata" nije išlo u prilog. 1968. godine Karaklajić je ponovo pozvan u redakciju: dotadašnji muzički hirovi su mu oprošteni, a emisija koja će narednih decenija obarati rekorde slušanosti dobija i novo ime.

 

Treći i poslednji deo priče o dolasku rok'n'rola u Beograd, pročitajte sledećeg ponedeljka u našem Magazinu.

Vinil, automati i leteći ventilatori (1): godine u kojima je rokenrol zaljuljao Beograd