Početkom šezdesetih, liverpulska "fantastična četvorka" još uvek je brojala 5 članova. Mlađani Džordž Harison završiće sa lisicama na rukama kada se preko nemačke granice pokušao provući kao punoletan. Od kolektivnog padanja u nesvest delile su ih 4 godine, a na relaciji Hamburg-Liverpul svirali su pod imenom Svilene bube (The Silver Beatles).

Ono svilene će ubrzo i otpasti, ostavljajući ih samo kao – The Beatles. Ipak, prave face tad su još bili Cliff Richard, Fats Domino i Shadows. U isto vreme, tridesetčetvorogodišnji Nikola Karaklajić već je nosio titulu šahovskog šampiona Jugoslavije. I sveta se imao prilike nagledati: od zemalja u komšiluku, pa do dalekih destinacija poput Kube, Singapura i Tajlanda.

No, najdraži suvenir koji bi iz sveta doneo bila je – gomila ploča. "Tih godina se pojavila nova muzika, nepoznata u Jugoslaviji, koja se u svetu zvala beat muzika. I tako sam u to vreme bio među prvima koji je imao te ploče."

Dok je njegova kolekcija rasla, jedna majušna evropska država postajala je kolevkom slobodarskog duha. Radio Luksemburg je 50-tih i 60-tih godina uživao neobičnu popularnost među evropljanima. Rokenrol je puštao pipke zahvaljujući uređivačkoj ruci BBC-a, dok su unapred snimljeni zabavni programi puštani isključivo u noćnim satima.

Ta nova beat muzika tek je osvajala svet. Baš u to vreme, a sa kolekcijom vinila koja je komotno mogla parirati radioluksemburškoj, Karaklajić će kao novinar Radio Beograda uskoro dobiti priliku da ih pusti celoj Jugoslaviji.

 Foto: Kroon, Ron / Anefo - Nikola Karaklajić

Rokenrol manevri šahovskog velemajstora

"Pošto su se meni te ploče sviđale jer su izgledale drugačije nego one stare, ja sam Radio Beogradu predložio emisiju koja bi se zvala 'Muzički automat'.

Ideja je bila u tome da kao imamo zamišljeni automat koji treba puniti pločama, a da slušaoci učestvuju u tome svojim komentarima o onome što su čuli, kažu šta im se najviše sviđa i na taj način dobijemo malu anketu o popularnosti i neku vrstu lestvice koju danas zovemo top-lista."

Jedini problem bio je u tome što je urednici "zvaničnog" radijskog programa baš i nisu dočekali s oduševljenjem. Ondašnji muzički autoriteti, recimo, smatrali su kako se zbog izvedbe Labudovog Jezera Zlatnih dečaka "Čajkovski sigurno prevrće u grobu". Uz to, glavni mejnstrim muzički događaj 1962. bio je koncert "Dragačevska truba" na Tašmajdanu, te muzički film "Zvižduk u osam" koji je publika vrlo lepo prihvatila.

Ipak, Karaklajić je, po sopstvenom priznanju, uživao određeni vid protekcije. Uredništvo Radio Beograda ideju "Muzičkog automata" videlo je, takoreći, kao prolazni hir mladog novinara. "Smatrali su da mogu malo da se zamajavam sa tim, a nisam bio opasan jer sam bio pripadnik njihove generacije. U redu, mogu da puštam tu neku glupu muziku, ali ne smem da preterujem jer to kvari neki opšti nivo radija i njihovu vaspitnu ulogu."

O muzici koja je na Ostrvu već uveliko osvajala mlade, u Srbiji se jedva znalo. Držeći se svoje primarne uloge, radio ju je u potpunsti ignorisao. Isto je činila i štampa, te su napisi o nekakvom rokenrolu i beat-u bili na nivou statističke greške ili sporadičnih izgreda.

U međuvremenu, eks-Svilene bube pod svoje uzima "buba" br. 5. Uz producenta Džordža Martina – a nakon što ih Decca Records otpisuje pod parolom da "momci sa gitarama više nisu u modi" – The Beatles će isti taj svet baciti na kolena.

Zaslugom Radivoja Koraća, njihov singl "Love Me Do" našao se 1962. godine u Karaklajićevim rukama. Zbog mlake reakcije ovdašnje publike, međutim, već nakon nekoliko dana nestaje sa programa. To, ipak, nije značilo da nova muzika nije našla put do mlađih i buntovnijih. Vest o onom luksemburškom radiju, gde se u sitnim noćnim satima mogla čuti britanska i američka muzika, pronela se u to vreme i među ovdašnjom omladinom.

Signal jeste bio slab, ali oni sa kakvim boljim lampašem mogli su hvatati Dvestaosmicu uz dosta smetnji. Bilo je to ponešto drugačije lice Radio Luksemburga: živahno, veselo i razuzdano, baš kao što je i ta nova muzika bila.

Ubrzo i The Beatles u prestonici dobijaju novu šansu. "Singlica" sa hitom "She Loves You" zavrtela se po beogradskim žurkama, ovog puta smelije utirući put beat muzici. Istovremeno, britanska top-lista singlova, emitovana svake nedelje preko Radio Luksemburga, postaje nezaobilazna muzička lektira mladih.

U nastavku priče o nastanu rok'n'rola u Beogradu, pročitajte:

Vinil, automati i leteći ventilatori (2): od "Muzičkog automata" do "Džuboksa"