Još 1889. godine Narodna skupština Kraljevine Jugoslavije donela je odluku da se Velika škola u Beogradu pretvori u univerzitet. Postojala je sve veća potreba za ovakvom transformacijom i visokoobrazovanim kadrovima. Ovaj naum sproveden je u delo tek 1905. godine kad se osniva Beogradski univerzitet. U tom trenutku medicinski fakultet nije formiran.

Doktor Milan Jovanović Batut, kao profesor i rektor Velike škole, počinje sve jače da insistira na apsolutnoj neophodnosti osnivanja medicinskog fakulteta. U to vreme, gotovo da nije postojala granica između fizikusa i nadrilekara i vračara. Uvidevši važnost adekvatnog lekarskog kadra u Kraljevini, vlada oformljava komisiju koju su činili doktor Vojislav Subotić, doktor Đorđe Joannović i doktor Milan Jovanović Batut. Planove o osnivanju ove ustanove ometa Prvi svetski rat. Tek po završetku, 20. februara 1920. Medicinski fakultet zvanično počinje sa radom.

Doktor Vojislav Subotić je izabran za redovnog profesora hirurgije. Za prvog dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu izabran je dr Milan Jovanović Batut dok je prvi prodekan bio dr Subotić. Već 1921. godine, dr Subotić postaje dekan ove fakultetske ustanove.

Istovremeno, dr Subotić osniva i Prvu hiruršku kliniku u Beogradu na čijem čelu ostaje kao direktor.

Prepun znanja i praktičnog iskustva ovaj cenjeni doktor i profesor počinje da prikuplja i objavljuje literaturu iz hirurgije postavljajući na taj način temelje hirurgije u srpskoj medicini. Njegov prvi rad “Hirurgija crtice iz Bugarsko-srpskog rata” koji je publikovao 1886. opisuje obradu 350 ranjenika uz korišćenje antiseptičkih metoda koje su u to vreme konzervativni lekari nisu podržavali.

Ljubav studenata, vrednija od tone zlata 

Doktor Subotić je za života dobio mnogobrojne nagrade. Bio je član Francuskog, Nemačkog, Peštanskog i Međunarodnog hirurškog društva, Društva ratnih hirurga SAD i Engleske kao i Pariske akademije medicine. Takođe je bio i predsednik Srpskog lekarskog društva.

Izdašno iskustvo koje je imao iz ratne hirurgije profesor Subotić je iskoristio kako bi rešio probleme i komplikacije koji su se javljali pri prelomima butne kosti. Osmislio je i patentirao šinu za imobilizaciju butnjače. Svoj izum prikazao je u Pariskoj akademiji medicine 1916. godine. Francuzi su prepoznali važnost ovog pronalaska te su našem čuvenom hirurgu obezbedili članstvo u Francuskom hirurškom društvu.

Za velikog profesora sve bilo je gotovo beznačajno. Znao je da kaže da su mu najveće priznanje i nagrada poštovanje i ljubav njegovih studenata.

Okićen ovim najlepšim i, za njega najvažnijim ordenima brojnih učenika, doktor Vojislav Subotić preminuo je u Beogradu, u decembru 1923. godine. Imao je samo 64 godine.

Veliki umovi slično razmišljaju

Milutin, sin sestre Nikole Tesle i doktor medicine, zbog rata je 1912. otišao za Srbiju. Primio ga je i ugostio čuveni doktor Subotić. Doktor Milutin Kosanović imao je samo reči hvale za svog domaćina. U leto 1912. godine doktor Vojislav Subotić otišao je u posetu velikom naučniku Nikoli Tesli. Vreme su provodili u dugim razgovorima i temama koje su bile zajedničke ovim velikim umovima.

*Naslovna fotografija preuzeta je sa stranice Wikipedia, a nalazi se u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu

Prvi deo priče o doktoru Vojsilavu Subotiću možete pročitati u tekstu: Doktor Vojislav Subotić (1): Začetnik hirurgije u Srbiji