Boem koji nije pio alkohol, ali je voleo kartu, ministar koji nije mario za politiku i privilegije, profesor, ljubimac studenata koji je vazda kasnio na fakultet, ljubitelj tikvica i najljući protivnik promaje. Ovako bi se ukratko mogao opisati Gligorije Giga Geršić, čovek koji nam je podario najliberalniji Ustav iz 1888. godine, imao ulogu savetnika kralja i "ujak" čuvenog Branislava Nušića.

Kućno vaspitanje i domaća pogača

Gligorije je rođen u Beloj Crkvi 10. jula 1842. godine u skromnoj, ali ljubavi punoj, porodici Geršića. Kroz detinjstvo je prolazio kao i svi klinci toga vremena. Na porodičnom stolu za svaki obrok majka je iznosila pogaču koju je umesila, a roditelji su ga učili da sve mora uraditi svojim rukama, snagama i znanjem.

Bila je to lekcija koju je Gligorije Geršić dobro usvojio i primenjivao u svom životu. Učenje je shvatio krajnje ozbiljno pa, sa 19 godina upisuje prava u Beču, a potom nastavlja studije u Pešti. Pokazao se kao jedan od prvaka svoje generacije, a dobar glas o njegovom znanju i sposobnostima, nadaleko se čuo.

Naravno, ovakav momak lako je zapadao za oko devojkama. Ipak, Giga nije bio čovek sklon porocima i nije dozvoljavao da bude zaveden "svetlima velegrada": "Prvo da postanem neko i nešto pa tad mogu i da ludujem, ovako će samo reći da sam luda glava bez korena", govorio je Geršić.

Foto: Marko Stojanović - Društvo na pivu kod "Srpske krune"

Najmlađi profesor i prvak noćnog života

Svoj plan Gligorije Geršić ostvario je veoma brzo. Najmlađi diplomac prava u Pešti, u svojoj 24. godini života, postaje najmlađi profesor Velike škole u Beogradu predajući Rimsko pravo. Iako jedva nekoliko godina stariji od svojih učenika, Giga Geršić je znanjem i stavom gotovo odmah postao najomiljeniji profesor, a posebno dobar glas stekao je virtuoznim raspravama u kojima je bio nepobediv.

Giga je važio i za najvećeg znalca međunarodnog prava. Za života je napisao nekoliko izvrsnih knjiga i primljen je čak i u Srpsku akademiju nauka.

Ali. Nije samo znanje ono što je krasilo Grigorija Geršića. U duši je bio druželjubivi boem iako se porocima nije predavao. Da voleo je da igra karte, ali nikada u velike novce, već zbog zabave i nadmudrivanja. U čaršiju je zalazio kako bi se družio sa kafedžijama, trgovcima, književnicima, knjižarima...

Mnoge je zore dočekao u kafani, ali na stolu se nisu mogli naći ni vino ni rakija već kafa i melanž uz koje je zbijao šale i vodio razgovore, rastužujući se što je fajront došao "tako rano".

Kafenisanje do u sitne sate imalo je svoju cenu. Giga Gerišić kasnio je uvek i svuda. Na predavanja bi dolazio pred kraj ili nakon što je čas zapravo završen, studenti su morali da ga jure kako bi dobili potpis u indeks, a bila je i lutrija da li će se pojaviti da održi ispit.

Jednom se zgodilo da je Geršić igrao karte u "Grandu". Prva ruka podeljena je u 22 časa, a zatim su dolazile sledeće i sledeće sve do 8 sati izjutra. Niz je prekino jedan od igrača izvinjavajući se što mora da krene.

Geršić podiže pogled i upita ga:

- "Zbog čega nas napuštate mladi čoveče?"

- "Imam ispit u devet", odgovori momak.

- "A, kod koga mladiću?"

- "Pa, kod vas profesore."

Geršić se nije dao osmesti. Reče studentu da sedne i ispita ga tu, na licu mesta. Dabome, po najstrožim kriterijumima. U indeks mu je upisao trojku i... igra je mogla da bude nastavljena.

Inače ovaj student se zvao Mijat Mijatović i kasnije će postati poznati advokat i pevač narodnih pesama.

Giga će i kao ministar zaboravljati da gleda na sat. Na sednice Ministarskog saveta je toliko često kasnio da je namesnik Jovan Ristić naredio da se profesoru Geršiću u pozivu za sednicu početak naznači i čas ranije od zakazanog ne bi li došao na vreme.

Foto: Arhiv NBS - Pored pravničke i političke karijere, Geršić je bio i jedan od prvih prevodilaca Šekspira na srpski jezik

Osnivač Narodne radikalne stranke

Premda ga nije zanimalo da bude političar, vođen svojim uverenjima i načelima, bio je jedan od osnivača Narodne radikalne stranke, ali i učesnik Timočke bune 1883. godine. Buna je podignuta protiv kralja Milana Obrenovića  jer je sproveo reorganizaciju vojske i želeo da razoruža seljake. Buna je ugašena, izrečene su 94 smrtne presude i stotine zatvorskih. Ipak, većina osuđenika je pomilovana, a izvršeno je 20 smrtnih kazni.

Budući da se nalazio u Glavnom odboru stranke, suda je dopao i Geršić. Slučaj je hteo da mu bude suđeno zajedno sa doajenom srpskog novinarstva Perom Todorovićem. Pera, tada već u godinama, ipak je veoma držao do izgleda i redovno je farbao svoju sedu kosu. Međutim, u zatvoru su sede izbile pa se, na zaprepašćenje prisutnih, Todorović u sudnici pojavio potpuno sed. Gigi Geršiću, čoveku koji je voleo šalu i bio joj sklon čak i u najtežim situacijama, to nije pormaklo. Javio se za reč: "Pogledajte čoveka gospodo sudije. Za noć je osedeo. Eto vidljive posledice straha koji ste uneli u naše duše", izjavio je Giga.

Gerišić je, naravno, bio oslobođen optužbi i rehabilitovan.

Zanimljivo, kao izuzetan pravnik, uspeo je da potom stekne poverenje kralja Milana i postane njegov lični savetnik i ministar pravde u čak tri navrata. Inače, mandate nije uspevao da istera do kraja jer je vazda nekome prkosio želeći da istera pravdu.

Foto: Wikipedia / Feliks Kanic - Politički prijatelj i neprijatelj, kralj Milan Obrenović

Giga i kralj

Kralj Milan je Geršića smatrao veoma bliskim prijateljem. Govorio mu je o svojim najličnijim problemima sa kraljicom Natalijom, jadao se na ponašanje sina Aleksandra i tražio savet. Dvojac se često sretao u letnjikovcu Obrenovića u Smederevu, kako bi, obično nekoliko dana, mogli da na miru pretresu različite teme.

Kad god bi vlada bila u krizi, pozvala bi Geršića u pomoć da razmrsi pravničke sporove, a njegov glas bio je veoma značajan i pri pisanju Ustava iz 1888.

Kralja Milana i Gerića povezivala je i zajednička ljubav prema punjenim tikvicama. Naime, jednom prilikom Giga se našao u dvoru nakon poziva vladara da mu pruži neki pravni savet. Nakon što su oposlili šta je trebalo, kralj pozva Geršića da ostane na ručku. Međutim, Giga se zahvali, ali kulturno odbi.

Kralj je bio uporan: "Ali zašto gospodine Geršiću, da niste bolesni?"

Geršić ljubazno odgovori: "Ni govora. Zdrav sam kao dren i gladan kao vuk. Ali, žena mi je danas spremila omiljeno jelo – punjene tikvice".

Kralj se nasmejao i naredio da dvorska kola odu do Geršićeve kuće i donesu punjene tikvice inače i vladarevo omiljeno jelo. Tek tada je profesor pristao da ruča s vladarom.

Nakon ovog događaja, kralj je često znao da odloži sve obaveze kako bi svratio do Geršićeve kuće na punjene tikvice.

Giga i kralj podelili su još jednu dogodovštinu kojoj je kumovao čuveni Branislav Nušić. Nakon što je napisao pesmu "Dva raba", u kojoj ismeva kralja Milana, Nušić je dopao zatvora. Kako bi se izvukao iz apsane, upravniku zatvora poslao je pismo navodeći da je on Nušić, sestrić ministra pravde Gligorija Geršića. I bi pušten.

Impresioniran domišljatošću i odvažnošću tada mladog pisca, Geršić je počeo da se Nušiću obraća sa "sestriću", a kralju Milanu predloži da ga ne vraća na robiju, već da ga pošalje na diplomatski zadatak u Bitolj ili Skoplje. Nušić se tako obreo u Bitolju gde se i oženio, a kasnije će, kao konzul, neko vreme provesti i u Prištini.


Foto: Arhiva NBS - Geršić je bio jedan od autora tzv. "Radikalskog ustava" iz 1888. godine

Promaja – neprijatelj broj 1

Postupci, nastup i borba za ideje koje je zastupao, pokazuju da Gligorije Geršić nije bio strašljiv čovek. Ipak, imao je jednog strašnog neprijatelja sa kojim se nije usuđivao da uđe u koštac – promaja.

Giga je stalno govorio da je Beograd grad sa najvećom promajom na svetu. Nije hteo da uđe u slušaonicu dok studenti dobro ne zatvore prozore i vrata da ga "ne uhvati cug". Oseti li makar dašak, Geršić se odmah vraćao kući.

Kada ga je jednom poslužitelj na fakultetu zamolio da malo odškrine prozore u slušaonici jer će se studenti pogušiti od vrućine, Giga mu odgovori: "Tebi je, moj prijatelju, lako. Ako tebe ubije promaja, lako će naći novog poslužitelja, a šta ako ja zakovrnem, kud će naći drugog profesora ovako blesavog i ludog da studentima daje dobre ocene i kad to ne zaslužuju?"

Plašeći se te zle promaje, Giga je odbijao da ide na letovanje. Tako, kada je Stevan Sremac iznenada preminuo usred leta 1906. u Sokobanji, Geršić se jedini od akademika našao u Beogradu. Njemu je palo u dužnost da se u ime Srpske akademije nauka oprosti od Sremca. O tome je obavešen samo sat ranije. Žena mu je na brzinu ispeglala odelo i on se dovezao pred Sabornu crkvu u poslednjem trenutku uspevši da ne zakasni, a zatim je održao jedan od najlepših govora.

Giga Geršić je umro 1918. Bilo mu je 76 godina. Prijatelji su mu u kovčeg stavili lepezu kojom se stalno hladio, kutiju cigareta i novi špil karata.