Bio je 1. septembar 1808. godine. Na Dorćolu, preciznije na uglu Gospodar Jevremove i Ulice kralja Petra okupila se grupa dečaka i njihove rodbine da sasluša šta čovek ispred njih, elegantan gospodin duge kose u dugačkom mantilu ima da im kaže. Tada se ulicom prolamaju reči koje će dva veka kasnije neki drugi dečaci ispisivati sprejevima po zidovima istih ovih ulica.

Otvorena je Velika škola, koja će vek kasnije postati Beogradski univerzitet. Čovek u mantilu zove se Dositej Obradović.

Foto: Pavle Kaplanec

Sutradan je nastava zvanično počela. Prva obrazovna ustanova ove vrste u Srbiji imala je i veliku podršku tadašnjeg velikog vožda - Karađorđa, koji je smatrao da "Srbija ima dovoljno ruku i pušaka za odbranu od Turaka", ali joj evidentno fali učenih i prosvećenih glava koje će pomoći stvaranje države. Ispostavilo se da je ispunila svoju svrhu, budući da će Škola biti temelj na kome će se vek kasnije izgraditi Beogradski univerzitet. Nastavni plan se sastojao iz kombinacije predmeta koje danas imamo u srednjim školama i onih fakultetskih - račun, stilistika, nemački jezik, geografija i istorija u prve dve godine i državno, krivično i međunarodno pravo na trećoj godini. Kriterijum pri izboru đaka za upis u školu bio je, zvanično, jednostavan - polaznik mora znati da čita, piše, eventualno da sabira i oduzima. Kako udžbenika nije bilo, đaci su prepisivali sa table i vodili beleške na osnovu predavanja profesora. A među njima su bili Ivan Jugović, Sima Milutinović Sarajlija i već pomenuti Dositej.

Foto: Pavle Kaplanec

Škola nije služila samo časovima - neki od učenika su i živeli ovde. Kako se u svojoj drugoj godini rada broj đaka udvostručio, škola je prebačena u objekat koji i danas stoji a istom mestu, veoam sličan svom izvorom stanju: danas se zove Muzej Vuka i Dositeja i nastarija je sačuvana kuća u Beogradu, u prepoznatljivom turskom stilu.

Prva studetkinja, sa vekom zakašnjenja

Rad ustanove u koju se polagalo toliko nade biva prekinut propašću Prvog srpskog ustanka, 1813. godine, kada Beograd opet pada pod osmanlijsku vladavinu. Tek četvrt veka kasnije ona se vraća u život, kada velika većina njenih profesora, a i pojedinih đaka, više nija živa. Licej u nastavu uvodi i filozofiju, statistiku i likovno (što pre možemo definisati kao topografsko crtanje). Trenutak kada Škola konačno počinje da liči na naku vrstu fakulteta događa se 1863. godine, kada se njeno sedište prebacuje i zgradu koja če do naših dana ostati Rektorat Beogradskog univerziteta. Prilično je zabavna činjenica da su se u to vreme, kada je Beograd još ličio na varošicu, rektori odlučili da su Velikoj školi potrebna ova tri ogranka: pravni, tehnički i filozofski. Ova tri segmenta su se dalje granala na sve fakultete koje danas imamo u prestonici i šire.

Foto: SANU - Prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta, 1905. godine

Rađanje dvadesetog veka donelo je bitna unapređenja, kao što je opremljena (i dostupna!) Univerzitetska biblioteka, međunarodno školovani profesori i veći kapaciteti koji su dozvolili i veći broj učenika. Kako je Univerzitet stekao visok ugled, dolaze nam i prvi studenti iz inostranstva a onda, konačno, i prve studentkinje. Imamo čak i precizan trenutak kada se na predavanju Univerziteta pojavila prva mlada dama - 1910. godine, da bi do kraja tridesetih godina od četiri hiljade studenata hiljadu bilo ženskog pola.

Da završimo ovu priču kako ju je Dositej započeo pre dvesta godina, obraćajući se svojim "vozljubljenim učenicima": "Bog preblagi i mnogomilostivi izbavlja našu zemlju i ljubimo otečestvo od sužanjstva turskoga, a mi valja da se staramo da izbavimo dušu našu od sužanjstva duševnoga, to jest od neznanja i od slepote uma."