Knjaževa ljubimica, al pokorna. Prva mlada u Srba u venčanici, a sinovi je naučili pisati i čitati. Prizvala u Srbiju modernu Evropu tog doba.

Dinastija Obrenović, rodonačelnik Miloš, ostavio je snažan pečet u istoriji Srbije novijeg doba. Nakon viševekovnog osmanlijskog mraka, bio je lučonoša slobode, slobodarstva i državnosti novih srpskih prostora. A kada je u pitanju Miloš, onda je neraskidivo pogled uperen u sve Obrenoviće tog doba. Jedna od njih je i Petrija, najstarija knjazova kćerka i najstarije dete. Naime, Miloš je kao dvadesetčetvorogodišnjak oženio Ljubicu Vukomanović, koja je bila 8 godina mlađa od njega. Dobili su osmoro dece, četiri kćerke i 4 sina. Petar je bio sin prvenac, koji je umro u ranom detinjstvu, tako da je Petrija, rođena kao drugo Miloševo dete, stala najstarijim detetom. Zatim su rođeni Jelisaveta, Gabrijela, Marija, Milan, Mihailo i Teodora.

Miloševa mezimica

U Brusnici 1808. u gornjomilanovačkoj opštini rođena je Petrija. Bila je Miloševa mezimica, da l’ kao prvo dete koje je preživelo po rođenju, da l’ zbog starog srpskog imena koje su joj nadenuli, ili zbog nikad prežaljene knjazove ljubavnice, ostalo je nepoznanica. Početak devetnaestog veka je vreme kada je pismenost, opismenjavanje bila privilegija manjine, a Miloš, iako je mogao, nije Petriju dao na škole.

Čitati i pisati nju će tek naučiti njena deca. Od tadašnje ženske “čeljadi” očekivalo se da budu dobre supruge, majke i domaćice. Knez Miloš, nije se razlikovao od sredine u kojoj je živeo. Patrijarhalan čovek koji je za svoju ćerku namenio život tadašnje srpske mlade žene. Da li je Petriji to bilo drago ili ne, nije ostalo zapisano, ali jeste da joj je Knjaz kupovao poklone, skupocene i za njegove materijalne prilike, ne štedeći dukata.

To je bio njegov način da iskaže osećanja prema svojoj miljenici. Uz ukazivanje pažnje kroz darove, kada je malo stasala, Miloša i ostali Obrenovići “kibicovali” su i potencijalnog muža za Petriju. Normalno, pretpostavka je bila da je momak iz ugledne i dobrostojeće familije, i udaja u mladim godinama.

Kako je nastao prvi ženski portret u savremenoj Srbiji

Kažu da je Petrija bila odmerena, tiha i dosta povučena devojka. Bila je vezana za kuću, oca i majku. Kažu, posebno za Miloša. Krotka, s pogledom uperenim prema zemlji, retko je govorila. Istorija tog doba govori da je, iz današnje perspektive, to bilo vreme tvrdog patrijahalnog vaspitanja. Savremenici su zabeležili da je ona bila njegova mezimica, poslušna i smerna, i da ju je veoma voleo. On, koji je po onome što znamo, bio veoma strog i prema prijateljima i neprijateljema pogotovu, prema Petriji bio je, za ondašnje prilike mek ko pamuk.

Tako su je opisivali savremenici, ostavljajući zabeleženo da je Obrenović naručio njen portret u vremenu kada se, zapisa Tihomir Đorđević u knjizi "Iz Srbije kneza Miloša" u Srbiji „u početku vlade kneza Miloša nije znalo za drugi živopis osim crkvenog. Dvadesetog aprila 1823. pozvao je knez Miloš ‘živopisca srbskog u Novom Sadu, Pavla Đurakovića’, da na neodređeno vreme ‘radi živopisanija’ svoje familije“. Tako je Petrija postala prva žena koja je u Srbiji portretisana. Ne treba zaboraviti da je to početak devetnaestog veka kada su na ovim prostorima i portreti muškaraca, a kamo li žena, bili pravi raritet. Na žalost, portret nije sačuvan, a o njemu se zna samo iz spisa.

Život je provodila u konaku u Kragujevcu, okružena pažnjom majke Ljubice i ugađanjima kneza, koji je kuću uredio po “evropejskim” standardima tog doba. Bečki porcelanski servisi od porcelana, šolje od istog materijala i iz iste evropske prestonice, a kada je stasala za udaju Miloš je Petriji poklonio dijamansku dijademu koje se ne bi postidela nijedna evropska princeza. To je i vreme kada su se devojke udavale veoma mlade, pa je Petrija, i kao devojčurak imala prosce. Ali knez je pomno tragao za pravom prilikom za svoju mezimicu. A taj proces je trajao. Dodamo li da su u njemu učestvovala i kneževa braća Jevrem i Jovan, možemo samo da zamislimo te pregovore, razgovore, ispitivanja rodoslova potencijalnih ženika i dogovore. Miloš je hteo za Petriju muža koji će biti u stanju da se dostojno brine o njegovoj Petriji. Strogo i u tradicionalnom duhu, ali i sa statusom najstarijeg prilivegovanog deteta, proteklo je njenih 15 godina života, i došlo je vreme da se uda. Njena  svadba će imati ozbiljan kulturološki uticaj na tadašnju Srbiju.


Nastavak: