Za nju su govorili da je bila najlepša princeza Evrope. Imala je sve što dolikuje dami njenog pedigrea: plavu krv, široko obrazovanje i dobrotu kojom je plenila sve oko sebe. Poreklo je nikada nije sprečavalo da se približi običnom svetu, a on joj je uzvraćao privrženošću i poštovanjem.

Ono što je Marija Karađorđević predstavljala u očima naroda bio je ideal: dostojanstvena vladarka, požrtvovana supruga i majka, ali i žena čija je prefinjenost retko koga ostavljala ravnodušnim. Uprkos tome, okolnosti su se pobrinule za to da njena životna priča krene drugačijim tokom. Kraljica koja je po mnogo čemu bila uzor naciji, bila je prinuđena da polovinu života provede u izgnanstvu.

Foto: Wikiepdia / George Grantham Bain Collection

Slatka devojka plave krvi i prefinjenog ukusa

Marija fon Hoencolern bila je drugo od šestoro dece rumunskog kralja Ferdinanda. Rođena je 1900. godine u nemačkom gradu Gota, a najranije godine provela je na rumunskom dvoru.

Kao kći kraljice Marije od Edinburga ponela je majčino ime. Ubrzo je dobila i slatki nadimak, Minjon. Za devojčicu njene lepote cela porodica je govorila da je slatka kao minjon, ali nadimak je, kako se veruje, mogla poneti i po istoimenoj operi koju je njena majka gledala neposredno pre Marijinog rođenja.

Može biti da je zbog toga gajila i veliku ljubav prema muzici. Ali Marija je, shodno svom poreklu, dobila i široko obrazovanje: najpre na rumunskom dvoru, a potom i u engleskoj školi "Hilfild" koju su pohađala deca engleske kraljevske porodice. Kao kći rumunske kraljice nosila je titulu princeze od Rumunije, a kao praunuka kraljice Viktorije imala je rodbinske veze sa svim evropskim kraljevskim kućama. Tako je ponela i titulu princeze Engleske i Severne Irske.

Foto: INP - National Heritage Institute, Bucharest - Kraljica Marija od Rumunije sa ćerkama Marijom od Jugoslavije i  Elizabetom od Grčke

Princeza dostojna jugoslovenske kraljevske titule

Pored obrazovanja u najprestižnijim školama, Marija je tečno govorila rumunski, nemački, engleski i francuski jezik. No, princeza je bila više od devojke zanosne lepote i širokog obrazovanja. Za vreme Velikog rata, sa majkom se posvetila radu u bolnici i brizi o ranjenima, a sa 22 godine našla se u jednoj od najvažnijih uloga.

Dana 8. juna 1922. godine, stupivši u brak sa kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem, Marija je ponela titulu jugoslovenske kraljice. U skladu sa pravoslavnom tradicijom, ceremonija venčanja je održana u Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Beogradu.

Jugoslovenski kraljevski par ubrzo je stekao poštovanje cele nacije. Uz to, Aleksandar i Marija postali su uzor i ostalim parovima plave krvi širom Evrope. Za Mariju se govorilo da je obožavanje srpskog naroda osvojila i pre nego što je postala vladarka. Prozborivši srpski jezik, sa balkona Starog dvora prvi put je žitelje nove domovine pozdravila rečima "Ja vam od srca blagodarim!". Stekavši u tom trenutku njihovu bezuslovnu naklonost, Marija se potrudila i da je dostojno opravda. U potpunosti se saživela sa kraljevskim životom: sa suprugom je živela skladno i povučeno, ali je i pored toga plenila prefinjenošću i elegancijom. To joj je donelo i status ikone među ovdašnjim ženama – volele su je imućnije dame, ali i obične žene, građanke i seljanke.

Foto: Gallica.bnf.fr - Kralj Aleksandar I i kraljica Marija

Supruga, majka i veliki humanista

Od svih osobina kojima je osvajala poštovanje, kraljicu Mariju su, pre svega, krasile dobrota i saosećajnost. Kao žena od moći i uticaja, bezrezervno je posvetila vreme nemoćnima i ugroženima. Novac je darivala dobrotvornim organizacijama i otvarala bolnice i škole. Siromašnoj deci Marija je omogućavala da nastave školovanje, a kao veliki humanista, aktivno se angaživala pri Kolu srpskih sestara.

Nedugo posle venčanja osnovala je i Fond za pomoć bolesnoj deci i starijim, ugroženim građanima. Istu posvećenost pokazala je i kao supruga i majka: nikada se nije bavila politikom, a briga o porodičnom domu bila joj je na prvom mestu.

Kraljevska porodica ubrzo je postala bogatija za još tri člana. Marija se tada okrenula odgajanju sinova Tomislava, Anrdreja i Petra Karađorđevića, a saživevši se s ovdašnjom tradicijom, usvojila je i verno poštovala srpske narodne običaje.

Foto: Wikipedia / Kraljevska porodica Srbije - Kraljica Marija sa sinovima Petrom, Andrejom i Tomislavom

Porodična tragedija i životni preokret

Idilični život jugoslovenske kraljice iz korena se menja nakon što je dinastiju Karađorđević potresla tragedija. 9. oktobra 1934. godine, u atentatu u Marseju ubijen je kralj Aleksandar I. Marija Karađorđević postala je udovica sa 34 godine, a njena tri maloletna sina ostala su bez oca. Najstarijeg među njima, jedanaestogodišnjeg Petra, čekala je dužnost naslednika srpskog prestola.

Mariju je ovaj gubitak teško pogodio. Uprkos svemu, podnosila ga je stoički – nastavila je da živi povučeno i svu pažnju usmerila na školovanje dece. Ne zapostavljajući humanitarni rad, narednih godina bila je donator desetinama dobrotvornih organizacija. Uz brigu o Društvu Crvenog krsta, novac je darovala za izgradnju prestoničkog Instituta za Onkologiju i Dečje klinike u Tiršovoj.

Ipak, porodična tragedija ostavila je posledice po njeno zdravlje. Nakon suprugovog ubistva Marijino stanje se postepeno pogoršavalo, a nezavidnoj situaciji još više je doprineo početak Drugog svetskog rata. Usled zaoštravanja političke situacije, Marija se odlučuje za odlazak iz zemlje. Kraljevski dvor zamenila je malom seoskom kućom u Bredforširu nadomak Londona. Uz nju su bili samo sinovi i dvorska dama koja joj je za života u prestonici bila među najodanijim prijateljima.

Foto: Gallica.bnf.fr - Kraljica Marija sa decom

Za Mariju K. Đorđević, "daleko od očiju" nije značilo "daleko od srca"

Tokom ratnih godina, u Jugoslaviji se malo znalo o kraljičinom životu u egzilu. No, Marija je i dalje ostala uz svoj narod i nesebično pomagala ugroženima. Zahvaljujući angažovanju pri Komitetu Jugoslovenskog crvenog krsta, paketi pomoći su stizali do Jugoslavije i u zarobljeničke logore širom Evrope.

Pošiljke su se tih ratnih godina merile milionima kilograma hrane i odeće. Kako bi od Nemaca sakrila identitet, kraljica se na pošiljkama potpisivala kao Marija K. Đorđević. Bila je daleko od domovine, ali je iz kraljevskog dvora ponela poštovanje prema ovdašnjim običajima. Obeležavanja porodične krsne slave, uz ostale verske običaje, pridržavala se i u Engleskoj.

Uprkos teškoj situaciji, kraljica je priželjivala da se nakon rata ponovo vrati u Jugoslaviju. Po dolasku komunističke vlasti, ipak, Karađorđevićima su oduzeti sva imovina i privilegije. Tada je postalo jasno da se njena porodica nikada neće vratiti u zemlju koju je smatrala svojom domovinom. Po završetku rata, Marija se sa decom seli na imanje u Kentu, i dok se ona posvetila domaćinstvu, sinovi Andrej i Tomislav bavili su se poljoprivredom.

Domaćica, slikarka i najpopularnija učenica u školi

Koliko god da joj je život bio daleko od nekadašnje idile, kraljica Marija je do kraja ostala privržena vrednostima koje je usvojila u mladosti. U slobodno vreme bi izlazila iz uloge domaćice i uzimala u ruke pribor za slikanje. Pomno je izučavala slikarsku umetnost, zbog čega je odlučila da postane student umetničke škole.

Tako je u svojoj šestoj deceniji Marija stekla popularnost među mlađim kolegama u školi. Uprkos tome, ni po čemu se nije razlikovala: dok je slikala i vajala, slabo je marila za kraljevsku titulu. Međutim, život u izgnanstvu naposletku je uzeo danak: osim narušenog zdravlja koje se u velikoj meri pogoršalo, Marija je ostala i bez sredstava za život. Bila je prinuđena da proda vredan porodični nakit, a u poslednjoj godini života, žena koja je nekada svaki trenutak svog vremena posvećivala drugima, ostala je prikovana za postelju.

Foto: Wikipedia - Kraljica Marija za vreme života u Velikoj Britaniji

Dama koja je zračila otmenošću i jednostavnošću

Dana 22. juna 1961. godine, kraljica Marija je preminula u svom stanu u londonskom kvartu Čelzi. Prema pravoslavnim običajima, opelo je za nju služeno u hramu Svetog Save u Londonu, a sahranjena je blizu groba svoje prabake, kraljice Viktorije.

Kraljičini ostaci danas počivaju u porodičnoj crkvi dinastije Karađorđević na Oplencu. Iako je polovinu života provela u izgnanstvu, oni koji su joj bili bliski nisu zaboravili skromnost kojom je osvojila srce naroda. Osoblje dvora viđalo bi je kako u porodičnu šetnju odlazi u običnim patikama, a siromašnoj i bolesnoj deci sama bi pravila poslastice. Neobična je bila i njena strastvena ljubav prema automobilima – svojevremeno, kraljica Marija je bila jedna od prvih žena s vozačkom dozvolom. Kao dostojanstvena vladarka i ikona u očima naroda, Marija Karađorđević ostala je dama plave krvi kojoj su skromnost i dobrota bile najveće vrline.