U Partizan je Stjepan Bobek zvanično prešao 1945. i igrao sve do 1959. Prvu ligašku utakmicu igra 1. septembra 1946. godine gde postiže 2 gola u pobedi od 6-1 protiv Budućnosti iz Podgorice. I to je samo početak jedne od najvećih klupskih karijera u fudbalu.

467 utakmica kasnije odigranih za crno-bele,  na ova dva postignuta gola dodajte još 401 i dobijate klupski rekord za broj postignutih golova koji, verovatno, neće biti oboren u skorije vreme.

Fudbalski rekordi

U rasponu od 468 utakmica bilo je puno oborenih rekorda, nekoliko koji i danas stoje neoboreni, legendarnih golova i poteza koji se opisuju kao magični, nemogući, nestvarni… Stil igre koji je praktikovao je bio redak. Napadač koji je mogao da igra i špica i plejmejkera. Ne postoji pouzdan izvor broja njegovih asistencija, ali veruje se da nije ni on zanemarljiv. Imao je odličan pregled igre, procenjivao je skoro savršeno koje je najbolje rešenje u datom trenutku kada je lopta kod njega. Nije se libio da dodaje loptu, i ako je najčešće on bio rešenje prilikom napada, što govori i njegov broj golova koji je postigao za Partizan. Često su pričali o njegovim driblinzima i fintama koje je radio na utakmicama, a on je, njegovim rečima, igrao fudbal veoma spontano. Čeka da dobije loptu i onda razmatra najbolje rešenje, da li je dribling, asistencija, šut na gol… U to vreme nije bilo mnogo statistika, trenerskih instrukcija igračima pojedinačno, više se igralo po osećaju nego po nekoj specijalno razrađenoj taktici. Ono što mu je bila slaba tačka je igra u vazduhu i šut glavom jer nije bio naročito visok (1,75m). Sa Partizanom je osvojio državni šampionat 2 puta (1946-47, 1948-49) i kup Jugoslavije 4 puta (1947, 1952, 1954, 1957).

Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 63 utakmice i postigao 38 golova, što je rekord u broju postingutih golova za reprezentaciju Jugoslavije. Debitovao je 9. maja 1946. protiv Čehoslovačke, gde nije uspeo da se upiše u strelce. Prvi pogodak je postigao iste godine protiv istog protivnika u pobedi od 4-2, 29. septembra. Sa reprezentacijom je osvojio dve srebrne medalje na Olimpijskim igrama 1948. godine u Londonu i 1952. u Helsinkiju. Na Svetskom prvenstvu je postigao samo jedan gol protiv Meksika u pobedi od 4-1, 1950.

Svakoj bajci dođe kraj…

Godine prolaze i približava se kraj jedne bogate karijere. Kako to obično biva, prvo se igrač oprosti od reprezentacije, pa potom od kluba i onda u igračku penziju, ali jako često ulazi u trenersku karijeru, što je kod Bobeka bio slučaj. Velikim igračima se priređuju oproštajni mečevi, specijalni događaji, pozivaju se navijači da dođu u što većem broju, da utakmica bude u znaku fudbalera, legende koja se oprašta, ali to nije bio slučaj kod Stjepana Bobeka.

Od reprezentacije se oprostio na utakmici protiv Mađarske, 1956. godine. Utakmicu su gubili 3-1, a Bobek je presedeo na klupi veći deo utakmice, da bi ušao poslednjih 10-15 minuta kada je utakmica bila već rešena. Slična situacija je bila i u Partizanu. Bilo mu je priređeno opraštanje od kluba, od fudbala, od Partizana na jednoj od regularnih ligaških utakmica, ali osim njegovog oproštaja, utakmica nije imala nikakvog značaja, niti se klub potrudio oko oproštaja, te je bio poluprazan stadion JNA, što Bobek smatra da je bilo jako nekorektno i ružno prema čoveku kao što je on, jednom od prvih igrača i osnivača kluba. I tako se završava jedna od najblistavijih karijera u sportu na području bivše Jugoslavije.

Jedan od "evropskih Brazilaca"

Stjepan ostavlja veliko fudbalsko i sportsko nasleđe za sobom, brojne rekorde, neke koji su i danas neoboreni. Prisetimo se, Bobek je na 468 utakmica za Partizan postigao 403 gola, što je apsolutni rekord. Poređenja radi, najbolji strelac Crvene Zvezde je Bora Kostić sa 230 pogodaka. Njegova generacija je prozvana Evropskim Brazilcima. Takođe drži rekord, koji će ostati neoboren, a to je za najviše postignutih golova za fudbalsku reprezentaciju Jugoslavije, gde je na 63 utakmice potsigao 38 golova. Ferenc Puškaš, jedan od najboljih napadača u istoriji fudbala, koji je igrao u slično vreme kada i Bobek, je rekao da mu je on bio omiljen igrač i da je dosta naučio o fudbalu gledajući njega. Stjepan je kao igrač osvojio 2 lige i 4 kupa Jugoslavije sa Partizanom, a s reprezentacijom je osvojio 2 srebrne olimpijske medalje. Kao trener je osvojio 3 uzastopne lige s Partizanom, 1960-61, 1961-62 i 1962-63. Nakon toga je osvojio sa Panatinaikosom 2 uzastopne lige u Grčkoj, 1963-64 i 1964-65 i kup Grčke 1967 godine. Poslednji trofej u trenerskoj karijeri je osvojio sa Vardarom osvojivši drugu ligu Jugoslavije 1978-79. 1995. godine je proglašen za najboljeg igrača Partizana svih vremena, što je i najveća odlika koju je dobio.

Decenijama nakon njegovog penzionisanja, Bobekovo ime se i dalje provlači kroz navijačke pesme Partizana. Takođe u Beogradu mu je i naslikan mural od strane navijača u Njegoševoj ulici. Velik broj rekorda je ostao za njim, od kojih su jedni od najvećih broj postignutih golova na jednoj ligaškoj i jednoj kupskoj utakmici, gde je Bobek brojao do 9 golova u pobedi od 1-10 protiv FK 14. Oktobar u ligaškoj utakmici i u kupskoj gde je postigao 8 golova protiv Sloge iz Petrovca na Mlavi u pobedi Partizana 15-0.

Stjepan Bobek je preminuo malo nakon ponoći 22. avgusta, 2010. godine, u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.