Foto: Nationaal Archief
Vreme kada je fudbal bio najvažnija sporedna stvar na svetu, a koje je obeležio Balerina (1. deo)
Početak dvadesetog veka u Beogradu i sportskoj Jugoslaviji, je vreme koje je Dragan Bjelogrlić majstorski ovekovečio u, sada već kultnoj seriji i filmu, “Montevideo, Bog te video!”. Vreme kada se fudbal igrao iz ljubavi i zadovoljstva. Zadovoljstva je bilo i na terenu i na tribinama. Period koji je iznedrio legende srpskog i jugoslovenskog fudbala, Tirketa, Mošu, Milutinca i mnoge druge, a među njima i “Balerinu”.
Milorad Mikica Arsenijević, jedan od onih koji je nastupom u Montevideu ispisao našu fudbalsku istoriju, i to velikim slovima. Koju je i nakon Urugvaja nastavio da ispisuje. Bio je “neprelazni” centarhalf, rastom nizak ali sa zavidnim skokom. Celokupna njegova igra na zelenom terenu donela mu je nadimak Balerina. I ne samo onu fudbalsku. Balerina je predavao na dva fakulteta, bio je naučnik, poliglota, patriota i jedan od retkih koga su odlikovali i Kralj i Tito.
Odrastao kao siroče
Roditelji Milorada Arsenijevića upoznali su se u Smederevu. Otac materijalno loše stojeći knjigovođa, majka Ružica iz bogate bečke porodice. Ružica beži i udaje se, a poridica se 1905. godine odriče ćerke. Ni očeva porodica nije “raširenih ruku” prihvatila snahu. Balerina je rođen godinu dana kasnije u Smederevu, da bi kasnije porodica preselila u Šabac, jer je otac dobio bolje mesto knjigovođe. Miloradov otac gine u legendarnoj bitci 1914. godine na Mačkovom kamenu u Prvom svetskom ratu. Vojna istorija je zabeležila da je to bila jedna od najkrvavijih bitaka Prvog svetskog rata.
Za trinaest dana legendarnog boja srpska vojska imala je jedanaest hiljada ranjenih i poginulih, a neprijatelj više od trideset hiljada. Ružici nije bilo lako podizati sina kao samohrana majka, pa joj je pomoć pružila sestra iz Vršca, gde je Balerina završio prva četiri razreda i to na nemačkom jeziku, a usput je savladao i nemački i mađarski jezik.
Od Mačve preko BSKa do reprezentacije
Arsenijevićev fudbalski talenat već kao četrnaestogodišnjaka, prepoznat je u šabačkoj Mačvi. U Šapcu ostaje do završetka srednje škole, igra za prvi tim Mačve, pa dolazi u Beograd na studije. “Bio sam sjajan matematičar, gotovo predodređen za tehničke nauke. Želeo sam da i dalje igram fudbal. Nekada sam kao sokolac bio odličan gimnastičar, ali sam zbog lopte ostavio sprave. Ipak, fudbala nisam mogao da se lišim. Jedan navijač iz Šapca, inače veliki BSKovac, preporučio je mene i mog klupskog druga Mikančeta Jovanovića – Srbinovca da igramo za “plave” – sećao se kasnije Arsenijević.
Treneri Beogradskog sportskog kluba, Mađari Laki i Večer, koji su u isto vreme bili i igrači, pozivaju ga u svoje redove i postaje standardni prvotimac. Tako počinje da sija njegova, a na ovim prostorima prva istinska, fudbalska zvezda. Pre Tirketa i Moše, na koje je, u ekranizaciji jednog perioda naše fudbalske istorije, stavljen akcenat u “Montevideu”. Sloboda umetničkog izražavanja u filmskom ostvarenju Bjelogrlića, pokazala je Barelinu u potpuno drugačijem svetlu od onoga kakav je on u stvari bio.
“On je zapravo bio vrhunski intelektualac koji nije pripadao potpuno tom svetu, iako je bio fantastičan fudbaler. Majci je obećao da će uprkos fudbalskoj karijeri završiti fakultet i to je i ispunio. Tirke i Moša su bili odlični igrači, ali su svoju veličinu i popularnost dodatno pravili u kafani, plaćali su ručkove i večere, novinari su rado sedeli s njima i još rađe pisali o tome, dok se Balerina nikada nije gurao. Bio je skroman i nije želeo popularnost” - rekao je doajen sportskog novinarstva Zoran Šećerov u jednom intervjuu za novine Danas, kao autor knjige “Balerina” o Miloradu Mikici Arsenijeviću. Za nju kaže da “nije roman, čak nije ni biografija, već omaž o ličnosti koja je zapostavljena”.
Na debitanskim utakmicama Balerina, prvo igra kao polutka, da bi se potom ustalio na mestu halfa. Na međunarodnom debiju sa Slovanom iz Bratislave na terenu je “senka” najboljeg njihovog igrača Ekla. Beše to vreme kada su mađarska, bečka i čekoslovačka škola bili uzor u evropskom fudbalu. Sećajući se međunarodnog debija Arsenijević je, kako kaže, bio pomalo i uplašen, ali je odigrao fenomenalnih 90 minuta. Veliki Ekla pored Mikice nije se ni video, potpuno ga je nadigrao, pa je “Politika” sutradan objavila njegovu sliku uz naslov: “Mladi Arsenijević je pravo fudbalsko otkrovenje”.
Nastaviće se...