Stari i novi! Stari je bio je prvi šoping mol u onoj velikoj Jugoslaviji, mesto za elitnu kupovinu. Bilo nekad, pa se pominjalo. Vreme čini svoje. Pola veka od izgradnje i nebriga. Tridesetak godina kasnije izgrađen je novi Merkator.

Avionska dostava hleba i peciva

Izgrađen sedamdesetih godina prošlog veka, za ono vreme super moderan kompleks Merkator, uz zdanje Centralnog komiteta, Geneksove kule i hotela Jugoslavija postao je simbol Novog Beograda. Građevina, koju će svrstati u epohu socrealizma zajedno sa novobeogradskim blokovima, pokazivala je moć države ali i činjenicu da projektanti i građevinari nisu mirovali. Ideja da Beograd dobije moderan trgovački centar, najviše je odgovarala stanovnicima Bloka 11c gde se nalazi. Ali ono što je Merkator nudio privuklo je ne samo građane prestonice, već je bio meta kupovine i mnogima iz unutrašnjosti. Na neki način, tržni centar je postao i centrum, ako ne prestonice, onda sigurno Novog Beograda. Uz Merkatorovu prodavnicu, za koju je tvrđeno da svako jutro avionom iz Ljubljane stiže sveže pecivo i hleb, kupci su imali “na dlanu” sve za podmirenje njihovih potrošačih potreba. Prva pijaca u zatvorenom prostoru u gradu, Merkatorove robne kuće i samoposluge, mnogobrojne lepo uređenje prodavnice. Potrošači su mogli da biraju cipele od Borova, Peka ili Gazele, nameštaj sarajevskog Šipada ili makedonske Treske, preko prodajnih objekata Šumadije, Plitvica, do Varteksa. U Merkatoru su bile i tri banke, kao razne radnje uslužnih delatnosti. Kao što je pisala Politika, ponuda tržnog centra dopunjavao je restoran “Pri Majolka”, u kojem se točilo pivo „Zlatorog” i služili specijaliteti slovenačke kuhinje. Bilo je robe iz svih delova bivše Jugoslavije, što je bilo u skladu s razvojem standarda i privrednim usponom”. U te standarde spadao je i hotel, bioskop Jugoslavija sa pozorišnom dvoranom, a merkatorovo zdanje bilo je često mesto dobrog provoda i kvalitetnih koncerata. Stari Merkator je u mnogome “oživeo” i sam novobeogradski blok, a tržni centar je  postao značajano mesto ne samo za Beograd, veći i za Srbiji. Dobro razrađen tržni centar, inspirisao je investitore da 1990. godine izgrade uz Merkator  “Centar Novi Beograd” sav u staklu. To su bile Merkatorove “zlatne” godine.

Od zvezda do ruine

Devedesete godine prošlog veka, sve što su sa sobom donele: raspad Jugoslavije, sankcije i sve ono što je prouzrokovano, prelomilo se kroz ovaj šoping mol. Od 1991. godine počinje krah Starog Merkatora. Slovenci se povlače iz objekta koji je po njihovom prodajnom objektu i poneo ime, roba se prodaje ispred tržnog centra, tu se “diluju” devize, prodaje gorivo. Tržni centar propada, bioskop radi jedno vreme i podseća na “sretna vremena”, ali i on prestaje sa radom. U tržnom centru sve je manje sjaja, a sve više mraka. Odnos svetla i tame ni dana se nije mnogo promenio. Istina, poslovni prostori su se delimično popunili, ima i onih iz zlatnog vremena kao što je Šipadova prodavnica nameštaja, samoposluga, pekara. Bioskop Jugoslavija, odnosno zgrada u kome se nalazio, postala je dom zemunskog pozorišta Pinokio.

Ono kada ti plafon padne na glavu! I to bukvalno!

Stari Merkator ponovo je na par dana u januaru postao „vest dana“, kada se obrušio plafon sa „prvog zatvorenog pijačnog prostora“ u gradu. Taj slučaj vratio je nakratko u žižu stanje Merkatora, ali i sličnih objekata tržnih centara u Beogradu. Blic analiza je pokazala da su svi oni u dosta lošem stanju, za šta odgovornost ne treba tražiti samo u tržišnim uslovima. Jedinstven zaključak je da je neophodna intervencija vlasnika, korisnika pa i države, kako bi se objekti sanirali. Dakle, za 50 godina postojanja Stari Merkator je prešao put od “zvezde” u trgovini, elitnog objekta i simbola grada, do ruine.

Slovenci se vratili

Slovenački poslovni sistem, njegov brend Merkator 2002. godine vratio se na srpsko tržište. Nedaleko od onoga Starog, otvoren je Novi, kažu u to vreme najveći Merkator šoping mol u Evropi. Na otvaranju „sjatio“ se celi Beograd. Stajalo se u redovima da se uđe u tržni centar koji se prostire na 52 hiljade metara kvadratnih, a koji je koštao 38 miliona evra. Uz slogan „najboljeg komšije“, otvoren je hipermarket, butici sa odećom i obućom, belom tehnikom, nameštajem, kafići, restorani, banke, pošta. Sve je to pratila i garaža, pa je uskoro Novi merkator postao prava potrošačka „meta“. Posle deset godina, 2012. izvršena je rekonstrukcija objekta, tako da danas ima oko 70 prodajnih objekata. Da bi ste ih posetili, na raspolaganju vam je i garažni prostor u kome je besplatno sat vremena parkiranja, sledeći besplatni čas pravdate računom od minimum 1 500 dinara. Bez računa o potrošenim novcima, sat parkiranja je 100 dinara.

I posle svega ostala je jedna nedoumica: kome god kažete “kod Merkatora”, sledi pitanje “kod starog ili novog?“