Ukucate li u sveznajući Gugl samo jednu reč – na primer, „zašto“ – ovaj digitalni pametnjaković, već toliko naviknut na svakojaka pitanja, predložiće vam poneko na koje biste možda i želeli da znate odgovor. A kada vam vaskolika enciklopedija staje u džep, onda i sva znanja sveta mogu da vam stanu na dlan.

Dok nije osvanuo 4. septembar 1998. – dan kada je sveznajući Gugl zvanično lansiran – nije bilo druge nego da se dohvatite enciklopedije (one „analogne“, sa listovima hartije koje morate fizički da okrećete). Ipak, tada bi potraga za odgovorom potrajala i nešto duže od, recimo, 0.66 sekundi.

Za one kojima bi listanje knjiga oduzelo previše vremena, nekada je postojao i sveznajući broj 018. Beograđani su pre šezdesetak godina imali svoju telefonsku „obaveštajnu službu“, sa sagovornicima koji su ponekad morali da budu potkovani poput prosečne enciklopedije – bilo analogne, bilo digitalne.

Srdačni obaveštajci, radoznalima na usluzi

Enciklopedija „preko žice“, koju su Beograđani mogli da pitaju štagod im padne na pamet, uveliko je ’60-ih godina prošlog veka rešavala goruće nedoumice. Još pre modernih pretraživača je bila „instalirana“ u jednoj kancelariji na 3. spratu, na 47. broju u Kosovskoj ulici. Okrenu li broj 018, Beograđani su od ljubaznog glasa dobijali odgovore na svoje dileme, što je od ljubaznih glasova zahtevalo priličnu upućenost u sve i svja.

U teoriji možda zvuči interesantno, ali u praksi je to katkad umelo da se pokaže prilično nezgodnim. Pre svega, službenici ove obaveštajne službe ipak nisu bili računari koji su sračunavali odgovore pri brzini od 0.66 sekundi. Zbog toga je moglo da se desi i da na neka pitanja nisu imali odgovore.

Umesto znanja bi tada pokazali predusretljivost i srdačnost, koja se u poslu ovakvog tipa takođe podrazumevala. Međutim, to što su se kraj telefona nalazili ljudi, a ne računari, imalo je i sebi svojstvenih nezgodnosti.

Recimo, moderne obaveštajne službe poput Gugla se neće suviše tangirati ako im neko postavi kakvo šašavo pitanje. U svakom slučaju će dobiti bar nekakav odgovor, a sveznajući Gugl će odraditi ono što se od njega traži.

Službenici na broju 018 su ipak bili od krvi i mesa. S vremena na vreme bi to bio i sebi svojstven izazov, jer zadržati ljubaznost i onda kad im se za uho zakači neki obesni mangup, zahtevalo je da se istreniraju čelični živci.

Telefonska enciklopedija koja je znala skoro sve

Kako se pravi podvarak, koliko je 0,1 na kvadrat ili šta znači dijagnoza FMG – Beograđani su tokom jedne smene zaista umeli svašta da zapitaju. Sveznalci od krvi mesa su ih spremno dočekivali. Uglavnom.

Tako je osoba koja je htela da rastumači svoju dijagnozu ipak ostala bez odgovora – ali, ’60-ih godina prošlog veka se još nije moglo u dva klika saznati da je reč o familijarnoj mediteranskoj groznici. Oko pojedinih dilema Beograđana verovatno bi se i moderni Gugl pomalo zbunio. Jedna devojka je službu pozvala radi prilično ne-egzaktnog odgovora, kolebljiva povodom odabira toalete za večernji izlazak: da li uz belu koktel haljinu staviti samo ogrlicu ili narukvice? Na kraju se obratila onima koji su imali (skoro) sve odgovore.

Nije bilo lako ni dežurnima pored telefona u Kosovskoj. Pored računanja, kulinarstva, sporta ili medicine, sada je trebalo uzeti i ulogu modnih stručnjaka. A kada bi glas sa druge strane žice upitao „Molim vas, gde se kupuju perike?“, nije bilo zgoreg držati u glavi i mapu beogradskih dućana.

Ipak, našlo bi se s vremena na vreme i onih ne tako raspoloženih za divan. Gospodin koji se odazvao umornim glasom očito nije bio toliko gladan znanja, koliko odmora. Od obaveštajne službe ga je zanimalo samo da ga neko toga dana probudi u 19 časova.