Jedan od naznačajnijih spomenika srpske međuratne arhitekture, nekadašnje Palata Privilegovane agrarne banke,  smeštena je na uglu Vlajkovićeve i Dečanske ulice, adresom na broju 11 Trga Nikole Pašića. Ova izuzetna građevina pleni svojom veličinom, lokacijom i biranim detaljima zbog kojih je i dobila status spomenika kulture.

Duh art dekoa u Beogradu

Posle teških godina Prvog svetskog rata i razaranja koje je usledilo pod okupacijom od strane Austrougarske, Beograd je još jednom hvatao priključak sa ostalim evropskim prestonicama, kako kulturom, društvenim životom, tako i arhitekturom. Jedan od kapitalnih projekata krajem 20-ih i početkom 30-ih godina XX veka, bila je izgradnja zgrade za potrebe Privilegovane agrarne banke u kojoj je trabalo da bude smeštena administracija banke i glavna ekspozitura. Zamisao Upravnog odbora bila je da sam objekat služi i u marketinške svrhe, i svojim izgledom i monumentalnošću uveri građane u pouzdanost banke. Zato odbor krajem 1930. godine raspisuju konkurs za izgradnju palate, na kome je učestvovalo čak 26 jugoslovenskih arhitekata. U konkurenciji od 26 radova, prvu nagradu osvojio je projekat arhitekte Eda Šena, drugo mesto za idejno rešenje pripalo je arhitekti Stjepanu Hribaru, a treće mesto su zauzeli arhitekte Petar i Branko Krstić. Nakon završetka konkursa, investitor je projektovanje zgrade ekspoziture poverio trećenagrađenima, braći Krstić, jer se Upravnom odboru banke više dopalo njihovo rešenje nego projekti Šena i Hribara.

Prilikom izgradnje palate, investitor je imao u vidu moderne trendove, ali je insistirao na klasičnim motivima. Iako je odabran projekat Krstića, i on je doživeo određene izmene. Naime, prvobitni projekat izveden je po svim pravilima art dekeo, što je bilo previše svedeno za ukus Upravnog odbora. Izgled fasade, posebno glavnog ulaza koji se nalazi na samom uglu zgrade, usklađen je sa predlogom arhitekata Nikolaja Krasnova i Dimitrija Leka, i predstavlja klasične elemente, ali izvedene u modernom duhu.

Moderna i luksuzna palata

Skulpturalne detalje i reljefe u stepenišnom holu zgrade, radio je vajar Lojze Dolinar. Sam ulaz u palatu je posebno zanimljiv, jer je građen po ugledu na ulaz u antičke hramove. Masivna ulazna vrata napravljena su od kovanog gvožđa sa detaljima iz grčke i rimske mitologije, dok su prozori u prizemlju odjek modernizma, sa bogatom gvozdenom rešetkom sa motivima lotosovog cveta koji je jedano od omiljenih detalja art dekoa. Simbolika Palate kao hrama bogatstva i trgovine dodatno je istaknuta okruglim reljefima sa likom Merkura, rimskog boga trgovine, koji se naizmenično smenjuju sa reljefima na kojima su prikazane muška i ženska glava sa klasom žita i muška sa srpom, koji se pružaju čitavom dužinom zgrade iznad ulaza i prozora u prizemlju. 

Iza ovakve impozantne fasade, nalazio se podjednako impozantni enterijer. Bez preteranih ukrasa i prilično svedeno, prizemlje je bilo podređeno potrebama svakodnevnog rada ekspoziture, tako da su se sa obe strane glavnog hola nalazile šalterske sale. Spratovi su bili  predviđeni za smeštaj administracije, sa kancelarijama smeštenim iznad šalter sala i u središnjem delu na prvom spratu, te samo u delu okrenutom ka ulici na drugom i trećem spratu. Pored glavnog ulaza, izgrađena su još dva zasebna sa posebnim stepeništima kako bi se olakšao ulaz za službenike i izdvojio luksuzni ulaz centralnim stepeništem koji je vodio do kancelarije direktra banke. Prema projektu, kabinet i salon direktora nalazili su se iznad samog ulaznog hola u nivou prvog sprata. 

Od banke do muzeja

S obzirom da se nalazila u delu Beograda koji je tokom Drugog svetskog rata više puta bombardovan, i sama palata je tokom rata doživela značajna oštećenja. Po završetku rata i sprovedene nacionalizacije, izvršena je opsežna rekonstrukcija zgrade i dozidan još jedan sprat. Izmenjena je i namena zgrade, koja će u narednim decenijama biti prvo sedište Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. Od 1960. godine u zgradi je otvoren Muzej Revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, koji je u ovoj zgradi ostao sve do 1996. godine. U sastavu Muzeja istorije Jugoslavije zgrada je ostala do 2006. godine kada se u nju uselio Istorijski muzej Srbije. Umesto šalterskih sala, danas se u prizemlju nalaze izložbeni saloni Istorijskog muzeja Srbije. 

 

Literatura: "Palata Privilegovane agrarne banke u Beogradu", Nasleđe, br. 15, dr Milan Prosen