Lepa terazijska jednospratnica strateški smeštena naspram Starog dvora. Na pročelju reljef u vidu dva razigrana Amora u cvetnom vrtu i stilizovani monograma M.J, davno zaboravljenog vlasnika. Na ulazu u haustor zabravljena kapija i tabla sa poznatim natpisom - "Zvezda".

Atelje Milana Jovanovića

Zgrada na Terazijama br. 40 izgrađena je 1903. godine za potrebe znamenitog fotografa Milana Jovanovića. Zbog specifičnog posla naručioca, pred arhitektu Milana Antonovića stavljen je niz posebnih zahteva. Zgrada je trebala da bude dovoljno prostrana da se u nju smesti izložbeni salon i laboratorija, i dovoljno dobro osetljena kako bi se omogućilo prirodno svetlo za potrebe fotografskog ateljea. Kompromisno rešenje je pronađeno tako što je salon smešten u prizemlje, dok je sprat opremljen velikim staklenim krovom i prozorima na pročelju za potrebe fotografisanja. U spomen na pionira fotografije u Srbiji, Anastasa Jovanovića, na prvom spratu je smešten vitraž na kome je predstavljen jedan od Anastasovih autoporterta.

U svom ateljeu, prvoj namenski izgrađenoj zgradi za potrebe fotografa u Beogradu, Milan Jovanović uhvatio je okom objektiva najznačajnije ličnosti srpske javne scene u prvoj polovini 20. veka. Kao dvorski fotograf, zabeležio je najsrećniji dan kralja Aleksandra i Drage Mašin, ali i zvanične potrete porodice kralja Petra I. Njegova magična kutija bila je imuna na društvene čarke. Tokom 25 godina, na ovom mestu fotografisao je i glumce Narodnog pozorišta, srpske pisce, političare, ugledne građane.

Grafika: "Pravda" 

Prvi zvučni film u Beogradu u bisokopu "Koloseum"

Samo osam godina posle otvaranja ateljea, Milan Jovanović dobio je neobične podstanare - pokretne slike. Krivac za ovo bio je čovek "slatke" prošlosti, Mihajlo Šonda.

Preko dana direktor Prve srpske fabrike čokolade "Šonda", Mihajlo je u slobodno vreme bio pasionairani ljubitelj umetnosti. Kombinujući svoju pasiju i izuzetni poslovni njuh, u dvorištu ateljea 1911. godine otvara bioskop "Koloseum".

Kao i sama zgrada ateljea, i ovaj dodatak je bio prvi u nečemu. Bioskopska skala, građena po najmodernijim standardima ondašnje Evrope, bila je prvi namenski izgrađena bioskopska sala sa sedištima u Beogradu. Prva projekcija održana je 6. juna 1911, a tom prilikom je prikazivanju filma "Kleopatra" prisustvovao i sam kralj Petar I. U njemu je pre Prvog svetskog rata prikazan i prvi ratni film - "Bitka na Bregalnici", Samsona Černova.

Novi tehnološki pomak usledio je posle oslobođenja 1918. godine, kada je projekcija filma "Julije Cezar" bila propaćena nastupom orkestra, umesto uobičajnog klavira. Ipak, vrhunac popularnosti je usledio 1929. godine. Te godine je u tami sale bioskopa "Koloseum" prvi put prikazan ton-film, "Dama s trotoara".

Ni zvučni film, ni nova uprava nisu pomogli bioskopu da prebrodi finasijske teškoće nastale usled zastarele tehnike i prilično ofucanog mobilijara. Tokom 1933. godine, u tom trenutku, najstariji beogradski bioskop dobija novo lice. Zidovi su presvučeni svilom, postavljena su nova sedišta, uređene lože koje su se nalazile u donjem delu sale. Postavljen je podno svetlo i osvetljene oznake sedišta, kako bi posetioci mogli da se snađu u sali i za vreme projekcije. Sklopljen je ugovor za otkup kompletne Paramauntove produkcije, i "Koloseum" je ponovo postao omiljeni bioskop za koji se tražila karta.

A konkurencija je bila žestoka, pre početka Drugog svetskog rata u Beogradu je bilo 11 bioskopskih sala sa 9000 sedišta.

Grafika: "Vreme" - Najava za premijeru u bioskolu Koloseum tridesetih godina 20. veka

Carstvo komedije u bioskopu "Zvezda"

Bioskop je radio i tokom okupacije, uglavnom prikazujući nacističke vojne žurnale i prigodne filmove. Tokom savezničkog bombardovanja, zgrada ateljea i bioskopska sala su oštećenje.

Ni Milan Jovanović, ni Mihajlo Šonda nisu doživeli oslobođenje. Obojica su preminuli 1944. godine. Njihova imovina je nacionalizovana, i zajedno sa ostalim bioskopima u Beogradu, objedinjena u novoosnovanu firmu "Beograd film". Tom prilikom je došlo i do manjih izmena zgrade. Prijemni salon u prizemlju pretvoren je u poslovni prostor, dok je sprat pretvoren u poslovne prostorije bioskopa. Diskrenti podsetnik na ranijija vremena bio je nazim restorana u prizemlju -"Koloseum".

Tokom narednih decenija, bioskop pod novim imenom "Zvezda", i dalje će ostati jedno od omiljenih mesta za izlazak Beograđana. U njemu su prikazivani prvo filmski žurnali, a zatim i nova ostvarenja mlade jugoslovenske kinematografije. Vremenom su na repertoaru počele da preovlađuju komedije, tako da je postao stecište učenika i studentarije. To je bilo mesto gde ste izvodili svoju simpatiju, razmeljivali prvi stisak ruke i poljubac, uz obavezno sufliranje i dobacivanje vaših drugara iz dubine sale.

Iako danas to zvuči pomalo nadrealno, za jedno od 350 mesta u sali bioskopa "Zvezda", redovno se tražila karta više. Tako je i prvi susret organizovanih grupa učenika okolnih osnovnih i srednjih škola sa bioskopom bio propraćen čuvenim pitanjem tapkaroša: "Treba karta za večeras?"

Bioskop se održao i turbulentnih devedesetih, kada su se domaći distributeri i filmski radnici na sve načine trudili da održe film u životu. Bio je deo FEST-a, kao i kratkotrajnog i vrlo posećenog festivala "Sinemanija". Tokom NATO bombardovanja, bioskop je prikazivao matine filmova "iz šteka". Tih dana, uz zvuke sirena, mogli ste po milioniti put i besplatno da odgledate francuske filmove "Ples sa vukovima" ili "Taksi".

Foto: Nikolina Radovanović

Oslobađanje okupiranih pokretnih slika

Posle više pokušaja da se bioskopska scena oživi, pa i otvaranja bioskopa na otvorenom na terasi, bioskop je u okviru privatizacije "Beograd filma" prodat. Katanac je zvanično stavljen 2007. godine. I dok su neke od 14 sala u sastavu bivšeg "Beograd filma" ponovo pokrenute, "Zvezda" je prepuštena zubu vremena.

Nova iskra nade u tami napuštenog bioskopa zasijala je novembra 2014. godine, kada je grupa entuzijasta okupirala bioskop. Tokom borbe za novi život najstarijeg sačuvanog beogradskog bioskopa, za samo par dana donekle su sanirane godine nebirge. Poslovne prostorije su ispražnjene od starudije, voda koja se nakupljala u sali uklonjena, čuvene (i neudobne) stolice boje rđe u sali su očišćene od buđi, obezbeđena je struja i kakvo-takvo grejane. Tog hladnog novembra, aktivisti su dan i noć provodili u bioskopu, čuvajući ga od daljeg propadanja.

Usledile su tribine, razgovori o sudbini bioskopa, javnu podršku su izjavljivali glumci, reditelji i drugi filmski radnici, organizovani su koncerti i posle sedam godina - bioskopske projekcije. "Zvezda" je postala bioskop "Nova zvezda", mesto na kome se u koloni, koja se protezala do sredine Terazija, čekalo na prikazivanje filma.

Danas, gotovo pola decenije od "okupacije", iako pritisnut finansijskim problemima ovaj neformalni bioskop i dalje postoji prikazujući raznovrsni umetnički repertoar. A kao podsećanje na neke lepe dane, otvorena je terasa na kojoj tokom letnjih dana "ponovo radi bioskop".