Među strmim i tihim uličicama Savskog venca, na potezu koji spaja Dedinje i Senjak, ušuškana je mala tropska oaza. Ona je dom desetinama riba, guštera, glodara, kornjača i ponekoj ptici. Malo poznat, verovatno zbog svoje skrivene lokacije - Javni beogradski akvarijum i tropikarijum.

Foto: FB stranica Javnog beogradskog akvarijuma i tropikarijuma 

Na ulazu će vas dočekati fontana i džinovska figura morskog konjića, unutra neko od momaka i devojaka koji radno vreme provode među lišćem i gmizavcima. Pod zelenkastim svetlom Tropikarijuma nalazi se čitav mali ekosistem: raznobojne ribice iz Jadrana i Sredozemnog mora, svetlucave, duguljaste stanovnice Tihog okeana, živopisna družine iz Centralne Amerike.

Ako se bolje zagledate, u jednom akvarijumu ćete prepoznati sve likove iz crtanog filma "U potrazi za Nemom". Ako se ovde zadesite kada nema gužve, dok se bavite proučavanjem života ovih malih bića, nemojte se iznenaditi ako vam jedan od zaposlenih priđe i upita vas da li želite da se poigrate sa bebom pacova ili pomazite braću ježeve. Budući da su ove životinje rođene u Tropikarijumu, naviknute su na ljude i veoma su druželjubive, poput svih pasa i mačaka koje gajimo u svojim stanovima - vole pažnju, češkanje, više su nego raspoložene da se posluže hranom iz vaše ruke. Kako smo saznali ovom prilikom, pacovi su, na primer, daleko umiljatiji od pufnaste i ljupke činčile.

Pored činčila, pacova, ježeva i miševa tu su i morski prasići, a uz njih i tarantule i škorpioni. Ako maženje sa pacovima nije vaša šoljica čaja, uvek se možete vratiti ribama i posmatrati ih kroz bezbednost akvarijumskog stakla. Postoji ogroman akvarijum sa piranama, ciklidima, jeguljama i poseban kutak za japanske KOI šarane. Ljubaznošću zaposlenih saznajemo i da, po feng šui principima, sedam zlatnih ribica (kada kažemo "zlatnih" mislimo narandžastih) i jedna crna zlatna ribica u kombinaciji donose sreću i bogatstvo - naravno ako se lepo starate o njima i ako požive zajedno, u punom sastavu.


Foto: FB stranica Javnog beogradskog akvarijuma i tropikarijuma 

Biologija uživo

Posebno zanimljiv je ipak ćošak za zmajeve u malom - gekone, kameleone, gerosauruse i jednu veoma posebnu agamu, guštera po imenu Stevo, koji se na ljudske ruke i maženje po bradi navikao jer je dugo bolovao od pantljičare i zbog toga proveo mnogo vremena u rukama veterinara. Možda najfascinantniji stanovnik "zmajskog komšiluka" jeste jedna, kako su nas upozorili, vrlo svojeglava kornjača. Rodom je iz Kine a oklop joj je mek poput ostatka tela. Završila je u Tropikarijumu nakon što je prethodnom vlasniku pojela sve šarane iz jezerceta u dvorištu.

Njeni rođaci tvrdog oklopa žive u dvorištu tropikarijuma, u malenom zelenom raju pod fontanom, oko koga se nalazi i izložba bonsaija. Kako je većina ovih životinja nema, bar za ljudsko uho, začudiće vas grleni krici koji s vremena na vreme ispunjavaju prostoriju. Radi se o nekolicini ptica i papagaja, mahom afričkih, koje zaposleni znaju da sakriju u zaseban prostor kada očekuju veću grupu dece - one lakše stupaju u interakciju sa ljudima ali im je isto tako lakše narušiti mir.

Foto: Flickr / Noć muzeja 2016

Sa druge strane, Tropikarijum je veoma posvećen edukaciji dece i trudi se da svojim programima dopuni školsku literaturu i oživi je na svoj način. Čak i ako odavno niste dete, biće vam zanimljivo da kročite u salu za video projekcije i predavanja, gde se nalazi i biblioteka, puna slikovnica, enciklopedija i nešto ozbiljnije literature za one koji žele da zarone dublje u svet okeana i tropskih šuma. Ako vas intrigira ideja da provedete popodne malo drugačije, bez kafe ili TV-a, nemojte čekati Noć muzeja i biti deo horde ljudi - "običnim" danima u Akvarijumu najčešće nema ljudskih bića. Povrh svega, ulaz je besplatan, dok na ulazu stoji korpa u koju možete da ubacite malu (ili veliku) donaciju i pomognete život beogradskih pirana i gekona.