Oduvek je postojala neka tajna veza između mački i bibliotekara. Tako i u ovim modernim vremenima, beogradska biblioteka Milutin Bojić svoja vrata otvorila je za nekoliko maca koje u njoj žive. I uživaju. Ukoliko do sada niste upoznali čuvenu Radmilu iz izloga (i ostalu brkatu družinu –  Pikolinu, Marka Pola i Nađu) pravo je vreme to da učinite. Svaka od ovih mački ima svoju životnu priču dostojnu romana među kojima provode dane.

Radmila – kraljica od biblioteke

Oni koji su česti gosti biblioteke Milutin Bojić, ili, pak, redovno prolaze pored ovog zdanja znanja odavno znaju za macu koja se rado baškari u izlogu. To je Radmila. Ime je dobila po Radmili Todorović – verenici poznatog pesnika čije ime nosi biblioteka. A znate li kako je sudbina slatku Radu dovela baš na ovo mesto u kojem će postati kraljica biblioteke i koja dane i noći provodi u uživanju na radijatorima (zimi) i u hladovini između polica sa knjigama (kada zvezda upeče).

Pre šest godina, mama maca omacila se u dvorištu biblioteke. Bila su tri mališana, međutim, ona je dva odnela, a na Radu je zaboravila. Beba kao i svaka druga, plakala je gladna i usamljena. Kako se mamasita nije vratila po svoje čedo, malenu su usvojile divne bibliotekarke. Mladunče je moralo da jede na dva sata, pa su požrtvovane ljudske mame nabavile cuclu, hranile je i masirale stomačić. Sve što je bilo neophodno da se maca normalno razvija. Vreme je prolazilo, borila se Rada, a borila se i njena nova porodica. I pobedili su.

Danas je Radmila šefica biblioteke. Voli da leži na pultu i da nadgleda rad bibliotekara, da pozira pored knjiga. Zimi su njena omiljena mesta radijator i izlog u kojem naročito voli da se razbaškari na suncu. Kažu da je, kao i svaka kraljica, ćudljiva, da ne trpi konkurenciju u prostoru biblioteke i da obožava muškarce kod kojih čak odlazi da se mazi. Pod njenim budnim oko odvijaju se promocije romana i zbirki pesama, Rada je tu glavna zvezda – voli da sedi pored gostiju i da pomno sluša njihovo izlaganje. Ne voli nerad, sem kad je ona u pitanju. Uostalom, ona je rođena da nadgleda, a ne da radi. Prava diva. 

Pikolina i njena deca

Iako potiče iz susednog dvorišta, Pikolina, minijaturna siva mačka, zahtevala je da joj obroci budu servirani ni manje ni više nego u biblioteci Milutin Bojić. Kao što smo već rekli, postoji neka neraskidiva veza između ovih ustanova i mačaka te su bibliotekarke nastavile da neguju ovu viševekovnu tradiciju, i počele redovno da hrane Pikolinu. Ovo nekada nezgrapno mačence izraslo je u pravu lepoticu. Nažalost, Pikolina nije bila baš stabilnog morala te su, u nekom trenutku, cure iz biblioteke primetile da joj raste trbuščić. Ispod njenog srca kucala su još tri. Jednog dana, u dvorišnoj šupici, Pikolina je omacila dva dečaka i jednu devojčicu. Kako su, gotovo odmah po porođaju, muški „prijatelji“ počeli da je saleću, a nisu bili zainteresovani da preuzmu odgovornost za potomstvo, njene usvojene mame odlučile su da je sterilišu. Pikolina je odneta kod čika doktora, a mališani su ostali gde su se i rodili, ali pod budnim okom bibliotekarki. Čim su devojke sutradan došle na posao i otišle da nahrane mačiće, shvatile su da ih nema. Kako to? Kuda li su se deli tako mali i bespomoćni? Srećom, biblioteka je moderna ustanova te ima nadzorni sistem. Premotaj napred, vrati nazad, kad, eto ti njih! Hrabri istraživač poveo je sestrice u osvajanje Puta svile u Aziji. U stvarnosti, pošli su prema ulici 27. marta. Uplašene mogućnošću da se zauvek izgube ili da im se nešto dogodilo, Marija i koleginice odštampale su letke sa slikama malih pobegulja i polepile ih po okolnim zgradama i banderama. Nekoliko dana kasnije, dok su zatvarale biblioteku i radni dan se privodio kraju, jednoj od bibliotekarki pozvonio je telefon. Komšija je primetio mače u blizini.

Nad Beogradom se već nadvio mrak, a i kiša je počela da pada, no to nije sprečilo požrtvovanog mačkoljupca da se vrati. Cica se sakrila ispod nekog automobila i, povuci potegni, gospa spasilac ju je nekako izvadila i smestila u transporter koji je ponela sa sobom. I pravac biblioteka. Ali, avaj, kada je stigla i otvorila kavez, imala je šta i da vidi! Mače koje je ulovila nije bilo njihovo. Uplašena micika šmugnula je udno dvorišta i sakrila se. Šta da se radi, pomisli bibliotekarka, već je kasno, sutra je pametnije od danas. I ode kući. Tako i bi. Sutradan je ponovo zvonio telefon, ovaj put neka žena, želela je da javi da je pre nekoliko dana našla tri mačeta. Brže bolje, ekipa iz biblioteke se pokupila i pravac na adresu. Kad tamo – njihovi mačići. Živi, zdravi i na broju. Sreći nije bilo kraja. Devojčici su već našli dom, ali su dva momka avanturiste spakovale i pravac kući u biblioteku. Taman na vreme. Posle nekog vremena eto i mame Pikoline sa sterilizacije. Mamu dočekuje isti broj malenih, od kojih su dva dečaka njeni, a devojčica nije. Nova beba dobila ime Nađa jer je, prosto, nađena. Čim su videli majku, sinovi su se odmah bacili na sisanje iako su mamine dojke bile prazne. Njih to nije uopše ni interesovalo, a ni doticalo. Kanda ni Pikolini nije smetalo, svima im je ovaj ritual prijao, pa čak i kada su bebe postale ozbiljne mačke. Uskoro je udomljen i drugi dečak, a ostali su Nađa i predvodnik avanturističke družine. Kako je delovao spremno da osvoji Aziju, Afriku, Kinu i veći deo Amazonije, dali su mu ime Marko (Polo). Pošto ljubav ne zna za godine i genetiku, Pikolina, Nađa i Marko proveli su zimu na fotelji pored toplog radijatora, uglavnom zajedno ušuškani, poput jednog velikog mekanog klupka. Svi su bili srećni i zadovoljni. Mama Pikolina uživajući u deci koja rastu, a Nađa u novoj porodici koja ju je usvojila bez predrasuda. Kad je došlo proleće i sve olistalo Pikolina je primetila da sin Marko, iako je gotovo bio veći od nje, malko ima problema sa Edipovim kompleksom, te i dalje uživa u podoju iz grudi u kojima mleka odavno nema (a i koje mu odavno i ne treba). Jednog dana, Pikolina je shvatila da to više nije zdravo ni za nju ni za njenog velikog sina, presekla, pokupila pinkle i odselila se kod lokalnog marketa gde je živela kao kraljica. Nije dugo tu kraljevala, kad ju je usvojila bivša pripravnica biblioteke i ne znajući za Pikolininu priču. Sada se zove Vila i opet je kraljica. Ovaj put kućna. 

Marko Polo – avanturista koji je otkrio Medak

Gospodin avanturista ostao je u biblioteci da caruje, uživa i izbezumljuje primarijus macu Radmilu. Marko se držao floskule nomen est omen, te je danju izlazio napolje i istraživao okolinu. Pred kraj radnog vremena vraćao bi se u biblioteku i noći provodio u toplom i bezbednom okruženju. Međutim, jedne večeri, Marka nije bilo na večernjoj prozivci. Naravno, nastala je panika, nestao je jedan od članova porodice. I opet su bibliotekarke štampale plakate, lepile ih, zavirivale po haustorima, ispod automobila, vikale, dozivale. Od Marka Pola ni traga ni glasa. Dani prolaze u radu i brizi, kad, nekoliko dana kasnije, na vratima se pojavljuje gospođa sa Markom u rukama. Nestašni mačor se popeo na drvo kod RTS-a i tamo mjaukao dva dana. Ona ga je čula i pozvala vatrogasce koji su avanturistu uspeli da uhvate i da skinu. Posle ovog ispada, Marko je neko vreme bio miran. Sve dok nije došlo vreme za kastraciju.

U nekom trenutku, valjalo je obaviti i tu neprijatnost. Odgovorne bibliotekarske mame odnele su Marka kod veterinara. Rečeno je da će operacija biti završena tog dana i da će mačak, potom, biti odveden kod volontera koji će o njemu brinuti dok se ne probudi i ne dođe sebi. Al’ ne lezi vraže, sutradan umesto da vrate Marka, iz ambulante zovu da jave da je on utekao. Kako, pobogu, zapitale su se bibliotekarke. Pri vraćanju mačkonje kući, on je, nekako, uspeo da otvori vrata transportera i da, negde u Medaku, iskoči kroz otvoren prozor automobila u pokretu. Nestao je kao da je u zemlju propao. Šta sada činiti? Gospođa Olgica, koja je radila u RTS-u i koja je Marka spasila sa drveta, pozvana je u pomoć. Kao iskusna „šaptačica mačkama“ samo je klimnula glavom i uputila se na trolejbus ka Medakoviću. Tamo je išla, raspitivala se, pričala sa lokalnim vođama mačijih bandi kao i sa gospodskim curama koje su se sunčale na terasama. Dva dana je trajala njena potraga i... Na kraju je uspela. Marko pobegulja vratio se domu svome.

Nađa – dokaz da za ljubav ne postoje granice

Već smo pričali o Nađi koju je usvojila Pikolina i time dokazala da je majčinska ljubav beskrajna i da je slepa i za genetiku ni za vrstu. Jednog dana, neko je, veoma neodgovorno, doneo mače i samo ga ostavio ispred ulaza u biblioteku Milutin Bojić. Videvši usamljenu bebu, Nađi je odmah proradio instinkt i ona je postala mama. Mače je usvojila, negovala, delila sa njim vodu, hranu i mesto za spavanje. Tako je nekadašnja usvojenica postala usvojitelj i svoju beskrajnu ljubav prenosi na mezimče. Nažalost, kraljica Radmila nije spremna da deli unutrašnjost biblioteke sa novim članom porodice. Nađi to, međutim, nimalo ne smeta. Ona se danju druži sa ćerkom u dvorištu, a kada se radno vreme završi i svi krenu kućama, tada mama Nađa i njeno srce ulaze u hodnik gde im je toplo i udobno. Spavaju zajedno i neizmerno se vole.