Arhiv Srbije verovatno je najlepši trezor na čitavom svetu. Ne, ove se ne čuvaju novac, zlatne poluge i brilijanti već nešto mnogo značajnije - istorija Srba.

Sam objekat Arhiva Srbije nalazi se na samom obodu Malog Tašmajdana, baš tamo gde se nekada uzdizalo čuveno trkalište. Zgrada je za svrhu arhiva podignuta 1928. godine i nikada nije menjala svoju namenu, a proglašena je i za nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

Od ideje do zgrade Arhiva Srbije 

Na krilima oslobađenja od turske vlasti i pojačanog patriotizma inicijativa o uspostavljanju Arhiva Srbije rodila se tokom susreta Društva srpke slovesnosti 1846. godine. Tokom narednih godinu dana ova ideja je sazrevala, o njoj su razmišljale mnoge umne glave i polako se zapatila i u širim krugovima.

Tako već 1847. Srpske novine pišu:

"Ako ćemo celj ovu, dase, to jest, zvanična akta starija od novijih odvoje i čuvaju, da postignemo, nužno je, da se načini ovde u mestu zgrada jedna od dobrog i tvrdog materijala pod imenom Narodnog Arhiva. Zgrada ova morala bi na takvome mestu biti, da je od požara, koliko je više moguće, sačuvana; a to se pistići može ne samo kad se zgrada tvrdo sazida, nego kad je na mestu od drugih kuća dosta udaljenom".

Ipak, od ideje do njenog ostvarenja dugačak je put.

Sam Arhiv Srbije osnovan je 14. decembra 1898. godine, dok je sa radom svečano počeo 1900. noseći naziv Državna arhiva Kraljevine Srbije, a na njegovom čelu prvi se našao dr Mihailo Gavrilović. 

Problemi i rešenje

Svaki početak je težak i Arhiv je to osetio na svojoj koži. Bilo je premalo stručnih ljudi koji su u njemu radili, a posebna priča bilo je to što prikupljena građa nije mogla da se čuva u odgovarajućim depoima.

Naime, Arhiv još nije imao svoj objekat već je bio smešten u različitim objektima koji su bili iznajmljeni, pa je građa propadala. Bilo je jasno da se ovaj problem mora rešiti.

Zasluga za izgradnju novog objekta pripada Risti Odaviću, tadašnjem upravniku Arhiva i njegovom svesrdnom zalaganju za ovu stvar. Odavić je ideju gurao gde god je mogao pa, 1925. napokon pada odluka da se zdanje podigne u blizini Karnegijeve biblioteke.

Nova, namenska zgrada Arhiva Srbije završena je 1928. godine. Projekat je poveren čuvenom i dokazanom arhitekti Nikolaju Krasnovu čiji pečat nose bezmalo sva monumentalna zdanja u centru Beograda. Ovaj Rus objekat je zamislio u duhu akademizma sa dekorativnom fasadom koja i danas lako impresionira.

Grafika: family-balkan.ru - Nacrt zgrade Državnog Arhiva

Arhiv Srbije u Drugom svetskom ratu 

Tokom okupacije Beograda od strane nemačke vojske u periodu 1941-1945, Arhiv Srbije se suočio sa mnogobrojnim problemima. Kako se navodi na sajtu Arhiva Srbije, Referat za arhive pri Upravnom štabu vojnog zapovednika Beograda vršio je plansku pljačku njegove građe, a samu zgradu, u više navrata, okupator je uzimao na korišćenje.

Kako bi sačuvali arhivsku građu, ili makar što više nje, delovi su preneti u Univerzitetsku bibilioteku i na Tehnološki fakultet, dok su najvažniji papiri stavljeni u trezor Narodne banke.

Ipak, Arhiv Srbije uspeo je da preživi Drugi svetski rat po čijem završetku se započelo sa ponovnim prikupljanjem i smeštanjem građe u zgradu Arhiva koja je tada imala ulogu centralnog arhiva Federativne narodne republike Jugoslavije.

Tokom 60-tih godina prošlog veka, kako se navodi na sajtu Arhiva, ovoj instituciji se pripajaju Zadružni arhiv i arhivski deo Instituta za istoriju radničkog pokreta Srbije, a 1970. Arhiv Srbije dobija novu zgradu u Železniku kako bi proširio svoje kapacitete.

Danas Arhiv Srbije organizuje izložbe, a na svoj portal postavio je i jedan deo svog sadržaja. Godine 2018. nastao je dokumentarni film "Godine koje su promenile svet. Prvi svetski rat u dokumentima Arhiva Srbije". Kreiran je prevashodno na osnovu dokumenata iz fondova i zbirki Arhiva i govori o najtežim događajima iz istorije Srbije u Velikom ratu.