Istorija Beograda ispunjena je ženama koje su svojim talentom, upornošću i sposobnošću stvarale Beograd. Ovaj put predstavljamo vam malo poznatih pet žena od kojih je svaka na svoj način obeležila i stvarala savremeni Beograd. 

Garava Julka - Prva beogradska glumica

Kratko je nastupala u prvom beogradskom pozorištu, Pozorištu na Đumruku (carinarnici) u Karađorđevoj ulici. Poreklom iz Pančeva, osim par usputnih zapisa, o njenom životu i sudbini se danas ništa ne zna. Iako je njena karijera bila kratka, prokrčila je put brojnim divama beogradske pozorišne scene, pošto je bila prva žena koja je igrala u pozorištu. Pre toga, i ženske uloge igrali su muškarci. 

Simka Lahovari - Graditeljka Knez Mihailove ulice

Vanbračno dete Katarine Obrenović, od detinjstva je bila predmet čaršijskih ogovaranja. Posle smrti majke u atentatu na Košutnjaku, vraća se u Beograd, ali ga ubrzo napušta jer je bila zgrožena spletkama porodice Obrenović. Po dolasku u Bukurešt, udaje se za Aleksandra Lahovarija, rumunskog državnika i vremenom postaje najmoćnija žena rumunskog dvora posle kraljice. Beogradu je ostavila Palatu "Lahovari", koja je bila prva dvospratnica u Knez Mihailovoj ulici. Danas je u njoj Filološki fakultet. 

Persida Milenković - Zaboravljena beogradska zadužbinarka

Poreklom iz Šabca, odrasla je u Beogradu, gde se udaje za trgovca i dobrotvora Ristu Milenkovića. Sve svoje veliko bogatstvo, Milenkovići su usmerili na pomaganje dece, siromašnih i nauke, pa su gradili domove za napuštenu decu, osnovnu školu u kojoj je danas Matematička gimnazija, a par godina pre smrti osnovala je Zadužbinu Perse R. Milenkovićke koja se bavila finansiranjem školovanja najboljih učenika u inostranstvu. 

Bila je i ktitor ženskog manastira Vavedenja Presvete Bogorodice i Crkve Svete Trojice u Kumodražu.

Ksenija Atanasijević - Prva žena doktor nauka na Beogradskom univerzitetu

Diplomirala je čistu filozofiju sa klasičnim jezicima, kao najtalentovanija na fakultetu i naslednica profesora Branislava Petronijevića. Dalji akademski razvoj bio je usporen zbog stručnog osporavanja i izmišljenih čaršijskih afera. Ipak, 1928. godine izabrana je za vanrednog profesora Beogradskog univerziteta.Pored toga, bili su poznati njeni članci u novinama i vrlo posećena predavanja o filozofiji. 

Bila je značajna i njena borba za prava žena u Kraljevini Jugoslaviji. Zbog odbijanja da potpiše nedićevski Apel srpskih intelektualaca, tokom Drugog svetskog rata prošla je golgotu, jer je branila Jevreje. Istu sudbinu doživljava i posle rata zbog kritike nove komunističke vlasti. 

Jelisaveta Načić - Prva žena arhitetka

Bila je student prve generacije Katedre za arhitekturu u vreme kada je samo 7% žena u Srbiji bilo pismeno. 

1902. godine postaje gradski arhitekta i radi na svom prvom projektu, Malom stepeništu na Kalemegdanu. Iza sebe je ostavila još i zgradu Osnovne škole "Kralj Petar Prvi", prvobitni projekat Crkve Aleksandra Nevskog, zgradu Prve bolnice za tuberkulozne bolesnike, kompleks radničkih stanova u Đure Đakovića. Zbog slavoluka u čast srpskih vojnika koji su se vraćali iz Balkanskih ratova sa natpisom "Nisu svi Srbi oslobođeni", 1916. godine je uhapšena i poslata u logor Nedžider. 

Tu upoznaje supruga Luku Lukaija sa kojim učestvuje u ustaničkim delatnostima u Albaniji. Posle rata, posvećuje se porodici i povlači iz arhitekture.