"Imaju igru, a šanse male

naš je selektor Đorđević Sale

Ka zastavi gore dignute glave

pevaju i slave"

… tako glasi jedna strofa košarkaške himne, koju je beogradska rep grupa THCF napisala za naše reprezentativce, kada su 2014. godine na čelu sa Saletom Đorđevićem kao selektorom, došli do finala Svetskog prvenstva u košarci i stali na crtu reprezentaciji SAD-a.

Kao "klincu" stručnjaci Crvene Zvezde rekli su da je "netalentovan", pa je uprkos njima postao najbolji igrač Evrope i jedan od najboljih plejmejkera Starog kontinenta, kada ga je ULEB 2008. godine uvrstio među pedesetoro najzaslužnijih ljudi za razvoj košarke u Evropi. On je -  Aleksandar Saša Đorđević, "Sale Nacionale"!

Đorđević se pamti i po pobedonosnim  trojkama u poslednjim sekundama utakmica. Dve utakmice ostale su zapamćene:

Prva – 1992. za Partizan u finalu Kupa evropskih šampiona kada je Saša uzeo loptu pod svojim košem, pretrčao ceo teren, uz sirenu iza linije 6,25 i "nemogućom", ali ne i za Saleta, trojkom pogodio za veliko slavlje.

Druga - ona protiv Hrvatske na Evropskom prvenstvu 1997, u poslednjoj sekundi meča postala je na neki način "zaštitni znak"Evropskog prvenstva u Španiji 1997. godine, barem za nas. MVP šampionata bio je Aleksandar Đorđević. Mnogo godina kasnije, kada su ga novinari pitali za naj trenutak Evrobasketa , on je odgovorio: "Moj najdraži trenutak je koš u poslednjoj sekundi i pobeda protiv Hrvatske u prvoj ikada odigranoj utakmici između naših država 1997. godine". Ostalo je istorija.

A kako je te poslednje sekunde video i doživeo hrvatski komentator Slavko Cvitković: "Vodimo 62:61, valjda nećemo primiti koš"- rekao je Slavko Cvitković i ... Saletov skok šut, lopta ulazi u koš "bez koske". Cvitković je ostao bez reči.

Dete košarke

Ali vratimo se na početak, 28.godina unazad. "Iver ne pada daleko od klade", stara je naša izreka, koja uporište ima i u Saletovom primeru. Rođen u porodici Bratislava Đorđevića, košarkaškog trenera. Prve košarkaške korake čini 1977. u Crvenoj zvezdi, a u Partizanu je stekao svetsku slavu. Prvi trener mu je bio Božidar Maljković, čovek koji je umeo i ume da prepozna i stvara šampione.

Zoran Slavnić u sezoni 1984/1985 kao trener Partizana, sedamnaestogodišnjeg Đorđevića "baca u vatru" kao prvotimca. Pored nemirnog i nepredvidivog duha, Moka je imao i hrabrosti i "oko" da prepozna mlade igrače i da im bude oslonac i učitelj ka putu prema zvezdama. Deo Partizana tog leta postaju i Ivo Nakić , Vlade Divac, Žarko Paspalj, a za trenera je postavljen Duško Vujošević. Stvoren je "kostur" tima koji će "žariti i paliti" ne samo na ovim prostorima. Godine 1986. osvaja zlatnu medalju na juniorskom Evropskom prvenstvu sa selektorom Svetislavom Pešićem, i time su najavljene fenomenalne karijere Vlade Divca, Tonija Kukoča, Dine Rađe, Luke Pavičevića, Nebojše Ilića…

Foto: Yugopapir - Slobodan Šarić - Bratislav i Aleksandar Đorđević 

Partizan 1992. protiv Huventuda, osvoja jedinu evropsku titulu, klupskog prvaka "Starog kontinenta". Na 8 sekundi pre kraja i rezultata 70:68 za španski tim, Đorđević daje, gore već opisanu trojku. Ostalo je, rekosmo - istorija. Đorđević je imao i NBA iskustvo. Naime, Portland 1996. uzima Sašu i daje mu najmanju platu u ovoj profi ligi od 247.000 dolara. Nakon 8 utakmica vraća se u Evropu – Portland je imao jednu ideju, Đorđević sasvim drugu, i došlo je do razilaženja. Po povratku u Evropu nastupa za Olimpiju Milano, Fortitudo, Barselonu, Real Madrid i Skavolini.

U karijeriji je osvojio 2 prvenstva Jugoslavije 1987. i 1992. KUP Jugoslavije 1989. i 1992, 3 prvenstva Španije: 1997,1999. i 2000. Kup Radivoja Koraća 3 puta: 1989, 1993. i 1999. Kup Evropskih šampiona 1992.

Balkon Starog dvora

Zabrana nastupa našim sportistima devedesetih koja, uzgred, nema nikakve veze sa sportom, je izizvala erupciju emocija i  povratak srpske košarke u vrh sa evropskim zlatom 1995. godine, a samim tim obeležen je početak jedne lepe tradicije. Te 1995. godine "rođen"  je balkon, kada je više od 100.000 Beograđana dočekalo košarkaše. Bio je to svojevrstan odgovor sportske Srbije, građana za sve uskraćene susrete srpskih sportova na međunarodnoj sceni. Bila je to poruka i onima iz čije je "kuhinje" proistekla i realizovana ideja o zabrani - "Srbija je zemlja sporta".  Proslave uspeha srpskih sportista na najpopularnijem balkonu u zemlji, a verovatno i na Balkanu, balkonu Skupštine grada Beograda, postale su tradicija koja traje više od 20 godina, i trajaće još dugo, dugo...

Aleksandar Đorđević je sa reprezentacijom osvojio 6 medalja na velikim takmičenjima kao igrač: zlatna svetska medelja osvojena je u Grčkoj 1998. godine.

Zbog sankcija uvedenih Saveznoj Republici Jugoslaviji, košarkaškoj reprezentaciji nije bilo dozvoljeno da učestvuje na međunarodnim takmičenjima: Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni, Evropskom prvenstvu 1993. u Nemačkoj i Svetskom prvenstvu 1994. u Kanadi. I dan danas, a verovatno i još mnogo godina, vodiće se rasprava: kako bi se završio susret Amerikanaca, koji su došli sa Drim-timom i tadašnje reprezentacije Jugoslavije na OI 1992. godine u Španiji?

Tri puta se okitio zlatnim medaljama sa Evropskih prvenstava 1991. u Italiji, u Grčkoj 1995. i u Španiji 1997. godine. Iz Grčke 1987. se vratio sa bronzom, a 1996. godine iz Atlante sa Olimpijskih igara, sa srebrenom medaljom.

"Plavi dres" reprezentacije Jugoslavije nosio je na 108 utakmica.

Košarkašku karijeru završio je 3. jula 2005. godine u Hali Pionir revijalnom utakmicom.

"Igraj i pobedi"

Aleksandar Đorđević u svojim nastupima često ističe da moderna košarka zahteva snagu, brzinu, atletsku pripremljenost tela, stalno individualno usavršavanje i nešto na čemu insistira u reprezentaciji, a to je TIM. Timski duh, tim koji diše istim ritmom, tim u punom  značenju te reči.

Priznanja i van sportskog terena

Đorđević je ambasador dobre volje Jugoslavije. Sa velikanima YU i srpske košarke: Žarkom Paspaljem, Željkom Rebračom, Predragom Danilovićem, Dejanom Bodirogom, Zoranom Savićem i Vladom Divcem, osnivač je humanitarne organizacije "Grupa 7". Đorđević je ambasador Unicefa i promoter Unicefove akcije "Škola bez nasilja", a prihod od njegove revijalne oproštajne utamice uplaćen je u ovu svrhu.

U Milanu 2018. godine, Đorđević je primio priznanje 31. međunarodnog Gran-prija advertajzing strategije "Komunikacija i sport", povodom njegovog četvrogodišnjeg rada sa reprezentacijom Srbije.

Foto: Wikipedia / Botend - Posle bogate reprezentativne karijere, Đorđević je postao i trener košarkaške reprezentacije Srbije

Trenerska karijera

Kao trener Aleksandar Đorđević se vraća 2006. godine u klub za koji je nastupao kao košarkaš, Armani Džins. Beneton iz Treviza preuzima 2011. godine. Četiri godine kasnije, Đorđević je postao trener grčkog Panatinaikosa u kome ostaje do 2016. godine. Preuzima Bajern Minhen 2016. godine,  koga napušta u proleće 2018. godine. Sa Bajernom je osvojio KUP Nemačke, ali zbog "nesporazuma" sa upravom minhenskog prvoligaša, napušta klub u završnici prvenstva. Njegov naslednik na klupi ovog nemačkog kluba, Dejan Radonjić, osvojio je prvenstvo i plasman u Evroligu.

Đorđević je decembra 2013. postao selektor seniorske reprezentacije Srbije. Sa reprezentacijom Srbije na Svetskom prvenstvu u Španiji 2014. osvoja srebrnu medalju. Srebro osvaja i na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine. Naredne, 2017. godine Đorđević se sa Evropskog prvenstva u Turskoj na "balkon Starog dvora" vraća sa srebrom. Za sada, Saša je "srebreni selektor".

I za kraj, neko je to i zabeležio, a mi predlažemo i za sportske udžbenike - Aleksandar Đorđević je učestvovao u finalima Evropskog i Svetskog prvenstva, te na Olimpijadi i kao igrač i kao selektor!